Reizdanja: Teška industrija - "Ho-ruk", prog rok album sarajevske pop-rok škole (Croatia Records 2024.)

Foto: Goran Živanović

U ono zlatno doba rok muzike iz Sarajeva su dolazile jako značajne grupe i imena, na prvom mestu Indexi i Bijelo dugme, ali tu su svakako i Teška industrija, Jadranka Stojaković, Rezonansa, Cod, Ambasadori, Formula 4, Pro arte itd.

Naravno, svi su oni na svoj način bili specifični ali Teška industrija se ipak po nečemu razlikovala od ostalih, a to bi se otprilike mogli objasniti sledećom rečenicom: kako se jedan muzičar i sportista, koji je rođen i odrastao u širokoj vojvođanskoj ravnici, snašao u jednoj sasvim novoj sredini, sa dugačijim običajima pa i shvatanjima muzike.

Što se mene tiče i dan-danas se živo sećam ponekih detalja vezanih za Tešku industriju uz koje je i otpočelo naše "druženje".

Prva njihova pesma koju sam čuo bila je "Karavan" i nalazila se na njihovom debitantskom singlu koji je tog leta '75. godine baš dosta emitovan na radiju, pa od tada i kreće moje interesovanje za ove momke sa Miljacke.

To je ujedno i jedna od retkih grupa čiji album u to vreme nisam kupio u prodavnici već sam ga menjao za "Time II", jer se igrom slučaja dogodilo da sam imao dva ta LP-ija. Jedan primerak sam kupio odmah kada se pojavio, a drugi sam dobio od drugarice kao rođendanski poklon.

Kada mi je donela tu ploču, nisam joj ni pominjao da je već imam, jer sam znao da bi se baš razočarala.

Posle izvesnog vremena negde sam pročitao da je i Teška industrija izdala svoj prvi album, ali još uvek sam vagao šta od tih novih izdanja, koja su se u međuvremenu pojavila, da pridodam u svoju kolekciju.

Novca svakako nije bilo za sve, ali kako sam već imao njihova prva tri singla, svakako sam nameravao da kupim i tu ploču.

Nije prošlo mnogo vremena, kad eto ti jednog mog drugara sa albumom Teške industrije pod rukom.

I on je nekom prilikom dobio tu ploču na poklon i kako je znao da imam duplikat LP-ija "Time II", ponudio mi je razmenu.

Pristao sam bez previše razmišljanja i tako se dugosvirajući prvenac Teške industrije našao u mojoj kolekciji.

Ono što je svakako interesantno jeste da je ovu postavu osnovao Subotičanin Gabor Lenđel koji je u Sarajevo stigao kako bi upisao Muzičku akademiju, ali i da bi nastavio svoje sportske aktivnosti u kojima je takođe imao dosta uspeha.

Foto: Goran Živanović

Lenđel je rođen 1951. godine u Subotici i njegov muzički put se pomalo razlikovao od onih uobičajenih u svetu rokenrola.

Kada je imao devet godina roditelji su ga upisali u nižu muzičku školu na smeru za violončelo.

Već sa trinaest, osnovao je grupu Suze mladih krokodila u kojoj je svirao gitaru, da bi se u periodu pohađanja srednje muzičke škole zainteresovao za džez rok, pa je sa svojim drugovima iz klupe koji su imali slična interesovanja, formirao sastav Entuzijasti u kome je takođe svirao gitaru.

Po završetku srednje muzičke odlazi u Beograd gde postaje saradnik Nikole Karaklajića u emisiji Veče uz radio.

Kako se paralelno vrlo uspešno bavio i atletikom, bio je državni reprezentativac u štafeti 4 x 100 metara, čekao je najbolju ponudu od tadašnjih atletskih klubova kako bi nastavio sa treninzima i sportskim nadmetanjima.

Kada je takva ponuda stigla iz Sarajeva, odlučio je da se preseli u grad na Miljacki gde je ujedno upisao Muzičku akademiju.

Početkom sedamdesetih godina Sarajevo nije bilo preveliki grad pa dolazak jednog takvog, multitalentovanog mladog čoveka, svakako nije mogao ostati neprimećen, tako da Lenđel vrlo brzo upoznaje Duška Trifunovića sa kojim otpočinje saradnju u muzičkoj emisiji za mlade "Na ti", pa je tako počeo da piše muziku i za neke tamošnje izvođače.

Sedamdesetih godina ta emisija televizije Sarajevo bila je jako popularna jer je na neposredan način prenosila detalje iz života mladića i devojaka širom tadašnje Bosne i Hercegovine sa kojima su po Duškovim rečima bili "na ti", a s obzirom da je u toj emisiji Trifunović bio urednik, scenarista i voditelj, mnogi mladi pesnici tu su prvi put dobili šansu da recituju svoje stihove, a oko njih se ubrzo okupio i veliki broj mladih kompozitora, ali i onih koji sviraju neki instrument ili pevaju.

Sve u svemu, za Lenđela je to bila sjajna prilika da upozna kako mladost Sarajeva, tako i onu diljem tadašnje BiH, ali i da ta mladost upozna njega, pa je ubrzo počeo da svira klavijature u grupi Rok u kojoj je zanat pekao i legendarni bubnjar Ipe Ivandić.

Godine 1974. odlučio je da osnuje Tešku industriju sa muzičarima koji su već stekli poprilično iskustvo svirajući u tamošnjim poznatim sastavima.

Gitarista Vedad Hadžiavdić i basista Ivica Propadalo došli su iz grupe COD, bubnjar Senad Begović pre toga svirao je u Formuli 4, dok je njihov prvi pevač Fadil Toskić došao iz malo poznate grupe Ajani.

Za ime su se odlučili po stihu iz Trifunovićeve pesme "Čisti zrak" za koju je muziku napisao Narcis Vučina i potom je izvodio u duetu sa Slobodanom Samardžićem:

Moj brat svaki dan ustaje u pet do pet

i odlazi na posao

uz put kašlje

uz put puši

uz put diše čisti zrak.

Moj brat svaki dan napravi lokomotivu, on je teška industrija

on je taj fundament

A uz put diše čisti zrak...

Fadil Toskić se neće dugo zadržati u ovoj novosnovanoj sarajevskoj grupi, jer je odlučio da se posveti solo karijeri pevajući šlagere, da bi potom na njegovo mesto, iz travničke grupe Veziri, došao Seid Memić Vajta, dok istovremeno Sanin Karić preuzima mesto bas gitariste.

Vajtinim dolaskom karijera grupe od 1975. godine naglo kreće uzlaznom linijom, pa za Jugoton snimaju nekoliko singlova sa kojih dolaze hit pesme "Karavan", "Kolika je Jahorina planina", "Kadija" i "Šta je rekla Ana", koje su sredinom sedamdesetih vrlo često emitovane na radio programima.

Sve to dovodi do toga da početkom '76. objave i svoj prvi LP "Ho-ruk".

Na albumu se nalazi šest kompozicija za koje je muziku napisao Gabor Lenđel, dok je tekstove pisao Duško Trifunović, izuzev za "Bijeg" (Ranko Boban) i "Koncert tročinski" (Dušanka Haleta), dok je aranžmane radio Lenđel, osim u dve kompozicije koje je potpisao zajedno sa Vedadom Hadžiavdićem.

Sa ovim albumom (računajući i singlove koje su do tog trenutka objavili) Teška industrija postaje jedna od najvažnijih jugoslovenskih grupa.

Sa ploče se odmah izdvojila hit pesma "Od Olova do Trnova" (navodno je posvećena čuvenom, usiljenom Igmanskom maršu Prve proleterske brigade, koji se dogodio u noći 27. januara 1942. godine pri teperaturi od -40C), a tu su i znatno ambicioznije "Bijeg" i "Koncert tročinski".

Bila je to ploča koja je predstavila, kako Gabora Lenđela tako i samu grupu, u punom stvaralačkom i izvođačkom naletu, sa dosta kompaktnim, tvrđim zvukom i prepoznatljivim vokalom Seida Memića Vajte, uz vrcave i nadasve inteligentne tekstualne dosetke Duška Trifunovića, što ih je u mnogo čemu izdvojilo od tadašnje sarajevske, ali i jugoslovenske konkurencije.

Pa ipak, grupa neće nastaviti u tom pravcu, a razloge za to možemo tražiti na više strana.

Na prvom mestu, ta ploča se nije prodala u nekom značajnijem tiražu, što je više nego primetno ako se setimo da je recimo Bijelo dugme '75. godine, sa albumom "Šta bi dao da si na mom mjestu" probilo sve dotadašnje jugoslovenske prodajne rekorde, pa time i znatno pomerilo granice očekivanih tiraža domaćih grupa.

Već prve naznake skretanja ka znatno "mekšem" zvuku postaju vidljive kada su sa kompozicijom "Život je maskenbal" učestvovali na festivalu Split '76.

Pesma je svakako bila veliki hit, ali uprkos tome, Vajta krajem te godine odlazi i postaje pevač kratkotrajne grupe Zmajevi Bosne (tu su takođe bili i Hadžiavdić i Karić, pa je najverovatnije da ni oni nisu bili zadovoljni uplivom grupe u šlagerske vode), a snimak njihove kompozicije "Nepoznata pjesma" zbeležen je na duplom LP-iju "Boom '77".

Ubrzo potom Sanin Karić prelazi u Bijelo dugme, a Vajta se ipak odlučuje za solo karijeru, pa je grupa Teška industrija primorana da promeni većinu članova, a novi pevač je Goran Kovačević.

Drugi album objavili su 1976. godine, a nakon toga Gabor Lenđel odlazi na odsluženje vojnog roka i više se neće vraćati u staro jato. Oni i dalje nastavljaju s radom, ali to svakako više ni izdaleka nije ista grupa.

Nedavno je Croatia Records (čitaj: Jugoton), objavila reizdanje njihovog prvog albuma "Ho-ruk".

I ovoga puta tu je sve ono na šta smo već navikli od ove izdavačke kuće kada su ovakva muzička "podsećanja" u pitanju.

Izdanje je više nego luksuzno, remaster je urađen s originalnih magnetofonskih traka, dok je rezanje obavljeno u Abbey Road studijima, vinil je 180-gramski, a tu je download code MP3 verzije kompozicija.

Uz album ide i knjižica u kojoj, uz odlične fotografije, možete pročitati i prigodne tekstove koje su napisali Amir Misirlić i Petko Kantardžijev-Mlinac, a tu je i intervju koji je s Gaborom Lenđelom upriličio Darko Kujundžić.

"Ho-ruk" je svakako jedan od interesantnijih prog rok albuma jugoslovenske scene iz sedamdesetih godina prošlog veka, a izdavačka kuća Croatia Records je kroz ovo reizdanje izbacila pravu poslasticu kako za ljubitelje vinila, tako i za one istinske zaljubljenike popularne muzike ovih prostora.

(Telegraf.rs)