Priče o pesmama: The Beatles - "Hey Jude", kome je posvećena slavna balada?

Od maja do oktobra 1968. godine, Bitlsi su snimali pesme za svoj čuveni "Beli album", prvi LP koji je objavila njihova izdavačka kuća Apple.

Pa iako su sa svojom izdavačkom kućom imali velike planove, što je i te kako trebalo da ojača zajedništvo same grupe, ovaj dupli album paradoksalno je označio početak njihovog trajnog raskida. Od prethodnog, psihodeličnog ostvarenja "Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band", prošlo je godinu i po dana što je bio popriličan vremenski period za standarde koje su do tada usvojili.

Preporučujemo

Kada se "Beli album" pojavio, odmah je bilo jasno da su Bitlsi iza sebe ostavili svu tu psihodeličnu euforiju i vratili se u stvarnost.

Bio je to period burnih previranja za Džona Lenona, jer je u njegov život iznenada ušetala japanska umetnica Joko Ono i u mnogo čemu ga preokrenula, što je u maju '68. neminovno dovelo do njegovog razvoda od supruge Sintije, sa kojom je bio u vezi još od studentskih dana.

Sintija se tako odjednom našla van društvenog kruga Bitlsa čiji deo je bila još iz vremena kada oni ni iz daleka nisu bili tako poznati i slavni.

Sve to kopkalo je Pola Makartnija, koji nikako nije prihvatao činjenicu da je Sintija u njihovom okruženju odjednom postala persona non grata, a posebno mu s uma nije silazio Džulijan, Sintijin i Lenonov sin, koji je tada imao samo pet godina.

Već sledećeg meseca odlučio je da ih poseti.

Sintija je bila iznenađena i dirnuta njegovom brigom, pa je u kasnijim izjavama često napominjala da to nikada ne može zaboraviti.

Po njenim rečima, Pol je pesmu "Hey Jude" osmislio u autu, na putu do njihove kuće koja se nalazila u Vejbridžu, oko 45 kilometara od Londona.

Pesma je u početku nosila naziv "Hej Jules" i bila je posvećena upravo Džulijanu u Polovom pokušaju da ga uteši zbog razvoda njegovih roditelja i činjenice da oca gotovo i nije viđao.

Makartni je kasnije izjavio da je znao koliko im je teško i da je to bio njegov način da im pomogne.

Potom je ipak odlučio da naslov kompozicije promeni u "Hey Jude", jer mu je to bolje zvučalo.

Sintija je kasnije govorila kako se uvek rasplače dok sluša ovu pesmu.

S obzirom da se u tom periodu Lenon nije razdvajao od Joko, o nekoj saradnji prilikom pisanja novih kompozicija više nije moglo biti ni govora, pa je "Hey Jude" u potpunosti Makartnijevo delo.

Foto: Goran Živanović

Naravno, kada se pesma pojavila niko nije mogao znati da je posvećena Džulijanu, čak ni Lenon, koji je u početku čak mislio da je pesma posvećena njemu, a kasnije je bio ubeđen da je to samo "nesvesni proizvod" Makartnijeve propale petogodišnje veze sa glumicom i spisateljicom Džejn Ašer sa kojom se verio 25. decembra 1967. godine, ali se na kraju sve neslavno završilo zbog njegove afere sa Lindom Istman.

Bilo kako bilo, priča oko slavne pesme tu se svakako nije završavala jer je Džudit Simons, novinarka Dejli Ekspresa koja se sprijateljila s Bitlsima dok je pisala o njihovim britanskim turnejama na vrhuncu Bitlmanie ranih 1960-ih, bila ubeđena da je "Hey Jude" posvećena baš njoj.

Džudit je u periodu njenog drugovanja sa slavnom liverpulskom četvorkom već bila u svojim u kasnim tridesetim i kasnije se tih dana  ovako prisećala:

-Tada sam se provela najbolje u životu. Ali dobro je da sam bila starija od njih, inače bi se moje misli i postupci potpuno pobrkali.

Džudit je preko svoje šire jevrejske porodice bila povezana s majkom Brajana Epštajna, menadžera Bitlsa, pa je ušla u najuži krug njihovih prijatelja postavši osoba od poverenja Lenonove voljene tetke Mimi.

Neposredno pre izlaska pesme "Hey Jude", njen kolega i publicista Bitlsa, Derek Tejlor, rekao je Džudit da je pesma nazvana po njoj.

Mnogo godina kasnije Makartni je potvrdio da je pesma ipak posvećena Džulijanu, ali kako su Bitlsi oduvek voleli da kod svojih fanova podgrevaju nedoumice, interesantno je da je Džudit 2015. godine, za svoj devedeseti rođendan, od Pola dobila čestitku koja je počinjala sa:

-Draga Džudit, ili da kažem: "Hey Jude".

Preminula je 2018. u 93. godini života.

Iako su se mnogi nadali da će napisati memoare o svojim danima koje je provela s Bitlsima, ona je to uporno odbijala uz objašnjenje:

-Izdavači hoće "krv" za svoj novac, a ja nisam želela odati njihove tajne, jer bi tako zloupotrebila period u kojima smo se oslanjali jedni na druge.

Nakon dve decenije od objavljivanja i Džulijan je potvrdio da je pesma posvećena njemu i dodao:

-Pol i ja smo se dosta družili, više nego tata i ja. Imali smo sjajno prijateljstvo i čini se da postoji mnogo više fotografija na kojima se vidi kako se Pol i ja igramo zajedno, dok sam bio u tom uzrastu, nego što ima onih gde sam sa svojim tatom.

S obzirom da se Bitlsi planirali da kompoziciju "Hey Jude" objave na singlu, ona je snimljena uporedo sa pesmama koje će se naći na njihovom duplom, "Belom albumu". Tokom snimanja sve više je bila vidljivija nesloga između članova grupe koja je stvorena još tokom njihovog boravka u Rišikešu kod indijskog gurua Maharišija Maheša Jogija, kod koga su izučavali transcendentalnu meditaciju, a sve je dodatno bilo pojačano činjenicom da se Lenon i Joko Ono nikada nisu razdvajali, čak ni tokom snimanja u studiju.

Snimanje pesme obavljeno je u Trident studiju koji je tada bio pravo malo čudo jer je imao osam kanala i to će biti prva njihova pesma koja je snimljena u osmokanalnoj tehnici. Snimatelj je bio Beri Šefild, a tokom sesija napravili su četri snimka na kojima je Makartni pevao glavni vokal i svirao klavir, Lenon akustičnu gitaru, Harison električnu, a Ringo star bubnjeve.

S obzirom da im se prvi snimak ipak učinio najboljim, odabran je kao master za dalja nadosnimavanja, što su i uradili 1. avgusta kada je Makartni nasnimio bas gitaru, Ringo Star tamburu, a potom je zajedno sa Lenonom i Harisonom pevao prateće vokale.

Nakon početna tri minuta pesme, započinje duga, ponavljajuća koda (Dal segno al Coda, na italijanskom - ponavljanje notnog materijala), u kojoj je Pol nasnimio čitav niz improvizovanih krikova, a zatim su preko toga dodali orkestar koji je imao 36 članova sa sledećom postavom:

Deset violina, tri viole, tri violončela, dve flaute, četiri trube, dva klarineta, jedan kontrabas klarinet, jedan fagot, jedan kontrafagot, četiri trombona, dva roga, dva gudačka basa i udaraljke.

Na samom početku saradnja s orkestrom nije tekla nimalo glatko, s obzirom da njegovi članovi nisu sa simpatijama gledali na Bitlse, što su neki od njih otvoreno i pokazivali.

Da bi to rešio Makartni je stao ispred njih i zaurlao:

-Želite li vi uopšte da budete je..no plaćeni ili ne?!

Kada su konačno započeli snimanje Pol i dalje nije bio zadovoljan jer je orkestar svirao bezvoljno i bez trunke strasti, pa je na kraju morao da stane na veliki klavir koji se nalazio u studiju kako bi ga svi videli i počeo da im diriguje.

Kada je sve to nekako privedeno kraju, grupa je pred orkestar postavila novi zadatak. Upitali su ih da li bi pljeskali rukama i pevali refren kode.

Nisu bili nimalo oduševljeni predlogom, ali su pristali kada im je Makartni obećao dupli honorar. Ipak jedan član orkestra ostao je pri svome:

-Ne želim pljeskati rukama i pevati pesmu Pola Makartnija ni za kakav novac.

"Hey Jude" je objavljena na singlu u Sjedinjenim Državama 26. avgusta 1968. godine, a četiri dana kasnije i u Velikoj Britaniji.

Na B strani ploče bila je Lenonova "Revolution".

Interesantno je da izuzev pesme "Sour Milk Sea" koju je napisao i producirao Harison, sve kompozicije koje će se ubuduće naći na A strani singlova iza kojih stoji njihova izdavačka kuća Apple, napisao, pevao, producirao ili ih predložio Pol Makartni.

Što se ovog singla tiče, Lenon je zahtevao da se "Revolution" nađe na A strani, ali se ostali nisu složili pa je Džon ljutito izjavio da ako "Hey Jude" zavređuje da bude naslovna, to se svakako podrazumeva i za njegovu "Revolution".

Deset godina kasnije u intervjuu za Playboy, rekao je da se nikada neće složiti sa takvom odlukom članova grupe.

Rivalstvo između Lenona i Makartnije bilo je oduvek i više nego očigledno, što je svakako važno za stvaranje svih vanvremenskih pesama slavne liverpulske četvorke, a njihov sukob ovde je dodatno podgrejan činjenicom da je u pitanju prvi singl (i prva ploča uopšte) koji je objavila njihova diskografska kuća Apple Records.

Odmah zatim usledili su "Those Were the Days" Meri Hopkin, "Sour Milk Sea" Džekija Lomaksa i "Thingumybob" Black Dyke Mills Benda.

"Hey Jude" je prva pesma u trjanju od sedam minuta koja se našla na vrhovima top lista, mada su mnogi mišljenja da koliko god su njena prva tri minuta zaista lepa, ona duga koda koja se sastoji od četiri takta koja se ponavljaju u beskraj, sasvim je bespotrebna, pa je samim tim i učešće orkestra izlišno.

Bilo kako bilo, na vrhu britanske top liste singl se našao već u septembru 1968. godine i tu se zadržao dve sedmice, da bi potom to mesto zauzela pesma "Those Were the Days" Meri Hopkin, u čemu je Makartni takođe imao udela.

Na američku Billboard Hot 100 listu, "Hey Jude" je ušla 14. septembra, da bi poziciju broj jedan zauzela nakon dve nedelje i tu ostala sledećih devet ("Those Were the Days" je u tom periodu tri sedmice držala mesto broj dva), što će biti najduži boravak nekog singla u SAD sve do 1977. godine.

Ovo će u Americi biti njihov šesnesti hit broj jedan.

U Australiji ploča se na prvoj poziciji zadržala trinaest nedelja, što će ostati rekord sve do 1976. godine kada je prestiže kompozicija "Fernando" grupe ABBA.

"Hey Jude" se takođe domogla pozicije broj jedan i u Kanadi, Danskoj, Belgiji, Francuskoj, Irskoj, Holandiji, Norveškoj, Španiji, Švedskoj, Švajcarskoj, Zapadnoj Nemačkoj, Novom Zelandu, Filipinima, Brazilu, Singapuru i Maleziji.

Krajem novembra '68. ugledni New Musical Express doneo je podatak da je tiraž ovog singla nakon tri meseca od objavljivanja popeo na neverovatnih šest miliona, a do 1999. godina ta cifra je dostigla osam miliona prodatih primeraka širom sveta.

Na listi najprodavanijih britanskih singlova koja je objavljena decembra 2018. zauzeo je 54. mesto, a "Hey Jude" je postala jedan od šest najprodavanijih pesama grupe Bitlsi, pa je shodno tome proglašena za globalni hit.

Pesma je 1969. godine nominovana za nagradu Gremi u kategorijama Snimak godine, Pesma godine i Najbolje pop izvođenje dueta ili grupe sa vokalom, ali ništa od toga nije uspela da osvoji.

Čitaoci New Musical Expressa proglasili su "Hey Jude"za najbolji singl 1968. godine, a pesma je takođe osvojila nagradu Ivor Novello.

Takođe, 2001. uvrštena je u Grammy Hall of Fame Nacionalne akademije za umetnost i nauku i nalazi se među "500 pesama koje su oblikovale rock and roll".

Ugledni časopis Rolling Stone 2004. godine kompoziciju "Hey Jude" smestio je na osmo mesto na listi "500 najboljih pesama svih vremena", pa je tako postala i najbolje rangirana kompozicija Bitlsa na toj lestvici, ali je na revidiranoj listi iz 2021. pala na 89. mesto. Tokom godina našla se i na mnogim drugim sličnim listama.

Džulijan Lenon je 1996. godine platio 25 000 funti (približno današnjih 50 000 dolara) za beleške sa snimanja pesme "Hey Jude", a takođe je i na aukcijama potrošio dodatnih 35 000 funti (današnjih 70 000 dolara) licitirajući stvari koje su vezane za njegovog oca.

U aprilu 2020. rukom pisani tekstovi koji su korišćeni tokom originalnog snimanja pesme, prodati su na aukciji za 910 000 dolara.

Kada su obrade kompozicije "Hey Jude" u pitanju, svakako je vredno pomenuti barem dve.

Vilson Piket je 1968. godine objavio svoju verziju kompozicije na kojoj se nalazila solo deonica tada mladog gitariste Dvejna Olmana, koji je ovom slavnom R&B pevaču i preporučio tu pesmu. Erik Klepton će kasnije to ovako prokomentarisati:

-Sećam se da sam to čuo i odmah nazvao Ahmeta Erteguna (vlasnik izdavačke kuće Atlantic Records) i rekao: Ko je ovaj gitarista? Do danas nisam čuo bolju rok gitaru na nekoj ritam i bluz ploči.

Studijski muzičar Džimi Džonson, koji je takođe svirao na tom snimku, otišao je još dalje rekavši da je taj solo "definisao južnjački rok".

Verujem da znate da neće proći previše vremena pa će se dvojica velikana gitare, Dvejn Olmen i Erik Klepton, naći u istom studiju snimajući slavnu "Laylu".

Takođe, "Hey Jude" je jedna od retkih pesama Bitlsa koju je obradio Elvis Presli i ona se nalazi na albumu "Elvis Now" iz 1972. godine.

Sintija Lenon je preminula 1. aprila 2015. u 75. godini života.

Džulijan Lenon danas ima 61. a Pol Makartni 81. godinu.

(Telegraf.rs)