Zaboravljeni albumi: Naya - "Naya", "Kamatantra", rege na beogradski način

Kako sam oduvek bio fan i predani kolekcionar akustičarsake muzike, pomno sam pratio sve što se događalo na toj sceni i pazio da nešto ne propustim. Početkom osamdesetih, tačnije krajem leta '81. godine, u jeku novog talasa, naleteo sam na singl beogradske grupe Odiseja. Ploču je objavio PGP RTB i na njoj su bile dve simpatične kompozicije - "Zmaj od papira" i "San". O grupi nije imalo gotovo nikakvih podataka izuzev da su sa pesmom "Zmaj od papira" koja je snimljena uz pomoć gudačkog kvarteta "Josip Slavenski" nastupali na Beogradskom proleću, što je potpomoglo da se mogla čuti i na radiju, mada se meni više dopadala kompozicija "San" koja se nalazila na B strani.

U to vreme slabo ko je kupovao singlove i jedini sam od mog društva imao tu ploču, no kako su nova izdanja vrlo brzo pristizala i taj singl sam posle izvesnog vremena spakovao među ostale na polici.

Preporučujemo

Negde sredinom 1982. godine počeli su da se pojavljuju napisi u štampi o beogradskoj rege grupi Naya, koja u studiju "Druga maca" snimala svoj prvi album. Tu se moglo pročitati da im je tada veoma popularni Edi Grant uradio dve pesme za ploču i da se producentskog posla prihvatio njegov brat Alpajn Grant, koji je zbog toga doputovao u Beograd.

Upućeni su tada govorili da je Enco bio oduševljen činjenicom da je u njegovom malom studiju prvi put imao stranog producenta, ali Alpajn se nije zadržao samo na tome, već je i otpevao pesmu "Race Hate."

Radoznao kakav već jesam, kupio sam album čim se pojavio u prodaji, pa sam čitajući podatke na omotu LP-ija shvatio da je Naya u stvari duo koji je nastao kada su Branko Sretenović i Miroslav Glišić Stari napustili sastav Odiseja.

Njih dvojica su bili frustrirani činjenicom da Odiseja nije imala mogućnost da snimi LP ploču, bez obzira što su imali više svojih kompozicija.

Foto: Goran Živanović/RTB

Kako nisu hteli lako da odustanu, odlučili su da nastave kao duo ali i da nešto promene u svom muzičkom izrazu.

Ubrzo se pokazalo da su bili u pravu, jer se nakon preslušavanja demo snimaka za njih zainteresovala izdavačka kuća Jugodisk.

Plan je bio da objave singl sa kompozicijama "Nizak udarac" i "Izvini, žurim" ali su se te dve pesme ipak našle na LP-iju "Umesto malih", na kome je pored Naye zastupljeno još nekoliko grupa.

S obzirom da su te prvi snimci delovali obećavajuće, uostalom, pesma "Nizak udarac" često se mogla čuti i na radijskim programima, odgovorni u Jugodisku su odlučili da finansiraju snimanje njihove prve LP ploče.

Pored Sretenovića koji je svirao violončelo i pevao, Glišića koji je svirao bas gitaru i takođe pevao i pomenutog Granta, u studiju su bili i brojni gosti.

Gitare je svirao Vlada Negovanović, klavijature Enco Lesić i Veljko Nikolić, bas Miroslav Glišić i Nenad Stefanović Japanac, bubnjeve Želimir Vasić, a za duvačku liniju bili su zaduženi Kire Mitrev, Momir Petrović i Ismar Sinanović, dok su udaraljke svirali Honorio Gomes Semedo i Alpajn Grant.

Na LP-iju se nalazi osam pesama, šest su potpisali Sretenović i Glišić, a dve Edi Grant i to: "Race Hate" i "Mystic Sister".

Sa tog izdanja odmah se izdvojila kompozicija "Lidija" koja postaje radijski hit, ali pažnju su svakako izazvale i "Demoni" i "Život je prosta stvar".

Ipak, meni je bio najdraži instrumental "Plava pesma" koji se vrlo često vrteo na radio programima, a posebno na 202-ci, mada ni Branko ni Miroslav verovatno nisu pretpostavljali da će tako biti, s obzirom da je ta kompozicija bila poslednja na B strani ploče, gde obično završe one koje popunjavaju prostor.

U vezi toga bilo je interesantno da je malo ko znao da je to instrumental grupe Naya.

Sve pesme bile su zasnovane na rege zvuku i slobodno možemo reći da je Naya prva jugoslovenska grupa takvog muzičkog usmerenja.

Album se pojavio u prodaji početkom 1983. godine, a kako je prvi triraž brzo planuo, odmah je doštampan i drugi.

Ipak, taj početni zamah poprilično je omeo njihov odlazak u vojsku, pa je tako nastala malo duža, neplanirana pauza.

Drugi album "Kamatantra" pojavio se tek krajem leta 1984. godine. Sniman je takođe u studiju "Druga Maca", uz pomoć nekih ranijih ali i novih saradnika.

Naslov LP-ija, na kome se nalazi devet kompozicija koje su potpisali Glišić i Sretenović, preuzet je od istoimene knjige indijskog pisca Manija Madukara koja se bavi tumačenjem ljubavne veštine, čime su hteli podcrtati tematiku pesama sa ove ploče.

Za razliku od prvog, ovaj album imao je i provokativan omot, ali ipak prolazi dosta lošije nego prvi.

Nekog izrazitijeg hita nije bilo i potom u njihovom radu nastaje još duža pauza.

Poslednji singl sa pesmama "Ona voli mnogo" i "Lepotica dana", (PGP RTB) objavili su 1987. godine.

Nakon više od dvadeset godina grupa se okupila u pokušaju objavljivanja novog albuma.

Alpajn Grant je preminuo 4. aprila 2000. godine.

Edi Grant danas ima 79 godina, živi i radi na Barbadosu.

Naša publika ga pamti i po tome što je pevao u kompoziciji "Amsterdam" grupe Riblja čorba, koja se nalazi na njihovom albumu "Osmi nervni slom" iz 1986. godine.

(Telegraf.rs)