Zaboravljeni albumi: "Mira Furlan i orkestar Davora Slaminga", jedan od "muzičkih izleta" izuzetne umetnice

Nekada davno pročitao sam da bi najkraća knjiga na svetu trebala imati samo dve reči sastavljene od pet slova.

Naslov je - Rat, a sadržaj - Ne!

Nisam više siguran da li je neko to već priredio i tako ušao u Ginisovu listu rekorda, ali nije to više ni važno.

Poruka je više nego očita.

Kada su na samom kraju osamdesetih godina ratnohuškački glasovi u našoj nekadašnjoj zemlji postali sve jači, živeli smo u nadi da je ovde tako nešto ipak nemoguće.

Jasno, bila je to potpuna utopija, jer istorija nam kazuje sasvim suprotno - da je Balkan večito bure baruta gde isuviše često i najmanja iskra dovodi do fatalne eksplozije.

Gajili smo lažne nade, ali šta nam je drugo i preostalo.

Šta je mogla učiniti generacija odrasla na vrednostima kakve su donosili Bitlsi, Vudstok, "Kosa", BOOM festivali, "Hajdučka česma", FEST, BITEF?

Posmatrali smo u neverici kako sve to urušavaju oni koji nisu bili dostojni ni da izgovore sve te magične reči, te nazive koji su odisali lepotom, ljubavlju i ljudskošću.

Veliki Mahatma Gandi izgovorio je, pored ostalih, i ovu mudrost:

"Umetnost ratovanja je umetnost uništavanja ljudi, a politika je umetnost zavaravanja".

Kakva misao!

Koliko je samo ljudi uništeno, koliko porodica postradalo u toj nesreći koja nas je tada snašla, dok nas je politika mamila i zavaravala.

Ipak, bilo je i onih koji su pružali žestok otpor tom ludilu, ali najviše je bilo onih koji su se rasuli širom sveta u potrazi za mirom i srećom.

Slavna jugoslovenska glumica Mira Furlan i njen suprug, reditelj Goran Gajić, spadaju među ove druge.

Upoznali su se 1986. godine na jednom koncertu grupe Le Cinema (zagrebačka super grupa koju su '85. godine osnovali gitarista Mladen Juričić, basista Marino Pelajić - ex Film, Haustor i bubnjar Ivan Piko Stančić - ex Grupa 220, Time, Film, Parni Valjak)   u kojoj je Mira tada pevala. Njihovi senzibiliteti su su se vrlo brzo poklopili, pa je potom do kraja te decenije živela na relaciji Zagreb - Beograd, s obzirom da je imala brojne angažmane u pozorištima ova dva grada.

Najvažniju hrvatsku pozorišnu nagradu "Dubravko Dujšin", dobila je 1990. godine i to je bio period kada je imala status jedne od najboljih filmskih i pozorišnih glumica ondašnje države.

Iako je Gajić rođen u Zagrebu, diplomirao je režiju u Beogradu, gde je i ostao da radi, a kako su nacionalističke tenzije između Hrvata i Srba sve više rasle, na pomolu su bili i prvi problemi, posebno za Miru.

Dobila je otkaz u pozorištu, pretnje su bile česte i nimalo naivne, proglašena je za izdajnika jer je navodno bila prosrpski orijentisana, pa je ubrzo ostala i bez stana.

Bio je to medijski linč bez presedana.

U tom sveopštem metežu u kome je nacionalizam, ta najraširenija balkanska bolest, ponovo metastazirao od pojedinačne u kolektivnu paranoju, Miri Furlan je postalo jasno da život u takvom okruženju više nije moguć.

Na kratko se preselila u Beograd, a zatim je sa Goranom otišla u Ameriku u potrazi za njihovom novom srećnom zvezdom.

Kako su morali od nečega živeti, Goran je ubrzo počeo raditi kao fizički radnik, dok je Mira pokušavala sve i svašta, ali su oboje na kraju uspeli da izgrade karijere vredne svakog poštovanja.

Sve to, ali i nesvakidašnju ljubav koja je obeležila njihov zajednički život, opisala je kroz duboko emotivnu ispovest koja je objavljena u knjizi "Voli me više od svega na svijetu".

Pa iako Miru Furlan danas svi dobro pamte kao vrsnu glumicu, nema previše onih koji je se sećaju kao pevačice, a još je manje onih koji danas pamte album "Mira Furlan i orkestar Davora Slaminga".

Za Slaminga šira javnost je čula kada je 1979. godine postao član kultne grupe Buldožer, nakon što ih je napustio Marko Brecelj.

Sa njima je snimio album "Izlog jeftinih slatkiša", na kome je pored gitarskih deonica bio i koautor kompozicija "Slovinjak punk", "Karlo" i "Žene i muškarci", a takođe je i recitovao Breceljevu pesmu "Okrutni bogovi istoka".

No uprkos tome, njihova saradnja nije dugo potrajala, a poseban problem predstavljala je činjenica da je Davor živeo u Zagrebu, a ostali članovi Buldožera u Sloveniji.

Kada su mu stalna putovanja dosadila, Slaming je osnovao svoju grupu u kojoj su bili Mira Furlan, basista Žarko Mandić i bubnjar Radovan Lučić.

Prvi i jedini album snimili su krajem 1982. godine u ljubljanskom studiju "Metro", tom prilikom kao gost na instrumentima sa klavijaturom bio je Srđan Dedić (danas ugledni i višestruko nagrađivani profesor Sveučilišta u Zagrebu, čije su kompozicije izvođene u mnogim zemljama na čak pet kontinenata, s uglednim orkestrima i izvođačima), a svakako je interesantno da je izdavač te ploče mariborski Helidon gde je glavni i odgovorni urednik bio Boris Bele, prethodno Davorov šef u Buldožeru.

Muziku i tekstove napisao je Slaming, izuzev stihova za pesmu "Dječačići" koji su nastali u saradnji s Mirom i muzike za kompoziciju "Samo da te malo" gde je autorstvo podelio sa Žarkom Mandićem.

Iako i danas ima onih koji ovaj LP smatraju za novotalasno remek-delo, u vreme objavljivanja nije izazvao veće interesovanje i relativno brzo je zaboravljen.

Ako je iz vidokruga široke publike i nestao, muzičkim sladokuscima oduvek je bio interesantan.

Sećam se kako sam, pre možda nekih tridesetak godina, jednom prilikom sedeo sa svojim društvom, pa smo uz pivo pokrenuli mnoge naširoke i nadugačke teme, o čemu bi drugom, nego o muzici i pločama.

Ubrzo potom pridružio nam se i jedan momak koga nisam najbolje poznavao i reč po reč, dođosmo do albuma Davora Slaminga i Mire Furlan.

Oduševljeno je pričao o tome, o pesmama koje je čuo u nekoj emisiji na radiju i kako je pokušavao da pronađe tu ploču ali bezuspešno, pa bi bio presrećan da mu to neko makar presnimi na kasetu, samo kad bi pronašao ko je ima.

Ćutao sam, a ostali su se smeškali.

-Pa - upitao me je jedan od mojih prijatelja - hoćeš li čoveku presnimiti ploču?

-Naravno, odgovorio sam.

Gledao nas je s nevericom.

Tako je otpočelo naše prijateljstvo koje traje do današnjih dana.

Behu to drugačija vremena, do muzike se nije dolazilo sa par "klikova", ali baš zbog toga bila je mnogo više vrednovana i poštovana.

Davor Slaming se uporedo bavio i književnošću.

Objavio je zbirke priča "Čudovište" (1980.), "Qwertzu i Opš" (1983.) i "Krumpirova rodbina" (2005.), a za neke od tih priča je i nagrađivan.

Prvi roman pod nazivom "Topli zrak", objavio je 2002. godine, i to je delo za koje je dobio nagradu "Jutarnjeg lista".

U jednom periodu svirao je sa grupom Dee Dee Mellow (zagrebačka supergrupa nastala krajem osamdesetih godina u kojoj su svirali Srđan Sacher i Srđan Gulić iz Haustora i Jurij Novoselić iz Filma, koji je u to vreme bio stalni član Discipline kičme), snimao džinglove, pisao muziku za serije, a njegovu kompoziciju "Frida" snimila je grupa Psihomodo Pop. Poslednjih godina svira u grupi Psi od slame.

Mira Furlan je uz Branka Đurića Đuru i glumice Cintiju Ašperger i Vesnu Trivalić pevala u omnibusu "Kako je propao rokenrol", za koji je jedan od scenarista i režisera bio njen suprug Goran Gajić.

Takođe je pevala kao jedan od pratećih vokala na kompoziciji "Nema nje (Zauvjek)" grupe Psihomodo Pop.

Preminula je 20. januara 2022. godine od komplikacija koje je izazvao virus Zapadnog Nila.

Imala je 65 godina.

(Telegraf.rs)