Veliki džez saksofonista i Novakov fan dolazi u Beograd

Veliki džez saksofonista i veliki fan Novaka Đokovića Erik Aleksander nastupa u klubu "Bluz i Pivo" 23. maja zajedno sa Raletom Mićićem - našim gitaristom koji živi i radi u Njujorku - i sastavom "Vous Ete's Swing" iz Beograda koji čine Veljko Vujčić, Uroš Stamenković i Boris Šainović.

Karte u pretprodaji 1500rsd, rezervacije na 0653293932 ili preko fb eventa https://www.facebook.com/events/1465253831067507

Preporučujemo

Tim povodom, Erik Aleksander je govorio o džezu i saradnji sa kolegama iz Srbije.

Vaš stil sviranja često se opisuje kao duboko ukorenjen u tradiciji, ali sa savremenim tumačenjem. Kako usklađujete poštovanje tradicije jazza dok istovremeno donosite svoj jedinstveni glas i perspektivu u svoju muziku?

Istorija džeza zaista je kontinuum sjajnih ideja i stilskih tendencija koje sve potiču sa istog mesta. Džez je koristio pristupačne melodije i akordne strukture kao polaznu osnovu za kreativni izraz kroz naše instrumente i naše poznavanje harmonije i jezika džeza. Improvizovani džez jezik koji svi koristimo predstavlja posebnu sintaksu koja mora uključivati swing, improvizaciju i bluz. Moj pristup, ako hoćete, informisan je svim harmonskim razvojima koji su se dogodili i nastavljaju do današnjeg dana, i stoga postoji moderni element u mom sviranju. Moj stil (tako reći) proizilazi iz ogromnog poštovanja koje imam prema mojim uzorima muzičarima i njihovim stilskim tendencijama - sve spojeno u jedno, plus moje lične osobine. Rezultat toga je ono što bi neko mogao smatrati individualnim stilom.

Vaša diskografija je obimna, sa brojnim pločama pod vašim imenom i nepreglednim brojem gde nastupate kao prateći muzičar. Da li postoji poseban album ili snimanje koje se ističe kao vaš lični favorit ili značajan trenutak u vašoj karijeri?

Nivo mog nastupa je bio nestalan, ili "hit-and-miss" kako se kaže u poslu, negde do maja 1997. Tada sam dostigao određeni nivo samopouzdanja i zrelosti. Postoje dva snimka koji su napravljeni u to vreme - jedan je bio nazvan "Alexander the Great" na izdavačkoj kući High Note Records, a drugi je objavljen u Japanu pod nazivom "Heavy Hitters". Verujem da ova dva albuma predstavljaju prekretnicu u mom muziciranju i najznačajniji korak koji sam napravio u svojoj umetničkoj putanji.

Kao saksofonista, crpeli ste inspiraciju iz džez legendi poput Džona Koltrejna i Sonija Stita. Kako su ovi uticaji oblikovali vašu muzičku ličnost i da li postoje manje poznati uticaji koji su imali dubok uticaj na vaše sviranje?

Evo nekih često zanemarenih majstora tenor saksofona koji su imali veliki uticaj na moje sviranje: Edi Heris, Džin Emons, Džordž Kolmen, Čarli Rauz i Kliford Džordan.

Saradnja je fundamentalni aspekt džeza. Šta očekujete kada prvi put sarađujete sa novim muzičarima, u ovom slučaju sa "Vous Ete’s Swing" koji čine Veljko Vujčić, Uroš Stamenković i Boris Šainović?

Kada se slično nastrojeni džez muzičari okupe, dešavaju se sjajne stvari. Ne znam tačno šta ćemo svirati, niti znam kakav materijal će nam na kraju biti privlačan kao grupi. Imajući to na umu, demokratski i kolaborativni duh džez muzike može rezultirati nekim sjajnim trenucima kada se muzičari sastanu po prvi put, jer je sve sveže.

Kako ste počeli da sarađujete sa našim gitaristom Raletom Mićićem i šta posebno volite u njegovom sviranju?

Rale je, pre svega, jednostavno izvrstan gitarista i ima bogatstvo znanja o svim vrstama muzike, uključujući džez, i razvio je svoj sopstveni stil i glas crpeći iz svojih korena u Srbiji i svojih iskustava u Sjedinjenim Američkim Državama sa najvećim džez muzičarima na svetu. Moja omiljena stvar kod Releta je to što je hrabar i iskren u svom sviranju - baš kao što je i kao osoba.

Da li ste ikada svirali u Srbiji ranije? Šta očekujete od Beograda i publike ovde?

Nikada nisam bio u Srbiji i veoma sam uzbuđen što ću prvi put nastupati tamo, i ako je ono što sam čuo tačno, očekujem sjajne mase i entuzijastične ljubitelje džeza svuda.

Znamo da ste veliki ljubitelj tenisa, ko je vaš omiljeni teniser svih vremena? (ne morate reći Novak). I za kraj, šta mislite o Novakovom sviranju saksofona?

Moje prvo dete sam nazvao Andre, pa pogodite ko mi je omiljeni teniser! Ha ha. Obožavam Novaka. On je prava inspiracija, i divim se njegovim dostignućima i upornosti da osvoji još titula. Njegovo sviranje saksofona je nešto na čemu bi vredelo poraditi, tako da bih voleo da razmenim tenisku sesiju s njim za nekoliko časova saksofona i voleo bih da mu neko to prenese, jer osećam da ga gotovo mogu pobediti u tenisu ali on još nije ni blizu mene kao muzičar.

(Telegraf.rs)