Priče o pesmama: Bregovićev autorski opus će, sasvim sigurno, nadživeti sve provincijske abrove

Ima ona čuvena priča po kojoj je Brega, nakon što ga je novinar upitao šta iz razgovora koji su upravo obavili sme da stavi u novine, odgovorio: "Ma piši šta hoćeš, samo mi stavi lepu fotografiju."

Pa iako ova anegdota datira još mnogo pre od pojave društvenih mreža i sličnih internet novotarija, ona u mnogome pokazuje kako je Bregović, po običaju, opet pogodio u metu.

Preporučujemo

Setih se toga ovih dana dok čitam sve moguće i nemoguće komentare ispod tekstova u kojima se najavljuju povratnički koncerti Bijelog dugmeta.

Čega tu sve nema.

I pohvala i uvreda, ima onih koji ga optužuju i onih koji ga brane, svakakvih izmišljotina za koje ovi "informisani" garantuju da su istinite, pa i očigledne mržnje.

Čini se da je ponajmanje onih racionalnih i pre svega - uljudnih zapažanja.

Da li sva ta papazjanija Bregu uopšte i dotiče?

Čisto sumnjam, on na to ne daje ni pet para.

Odavno je naučio da vrlo dobro pliva u tome i mislim da ga to uopšte ne interesuje.

Opet, kada bi sve to čitao verovatno bi ga to jako uveselilo, ali siguran sam da ima pametnija posla nego da prati čaršijska ogovaranja.

Ovde se prisetih još jedne njegove davno sročene misli, verujem mnogima poznate: "Bolje i loše da pišu o meni, nego da ne pišu ništa."

Foto: Goran Živanović

Kada se sve ovo sabere i oduzme, jasno je kao dan zašto je baš Brega prvi koji je u ondašnjoj Jugoslaviji od rokenrola napravio posao.

Shvatio je sve zakonitosti šou biznisa mnogo bolje nego svi tadašnji jugoslovenski menadžeri i muzičari zajedno.

Bregu menadžeri nisu ni pokušali da potkradaju, što se za druge baš ne bi moglo reći, znali su unapred da im je to uzaludan posao.

Možda par njih na samom početku njegove karijere, posle je već sve ušlo u svoje tokove, odnosno baš tamo gde treba.

Uglavnom u njegove džepove.

Dobro, znači s parama je umeo, a je li umeo s pesmama?

I te kako.

Uostalom, vreme je najbolji pokazatelj za to.

"Ima neka tajna veza", "Selma", "Blues za moju bivšu dragu" "Ne gledaj me tako i ne ljubi me više", "Sanjao sam noćas da te nemam", "Kad zaboraviš juli", "Eto! Baš hoću!", "Sve će to mila moja prekriti ruzmarin snjegovi i šaš", "Bitanga i princeza", "Ipak, poželim neko pismo", "Lova", "Tramvaj kreće", "Ako možeš, zaboravi", "Ružica si bila sada više nisi", "Lažeš", "Šta ima novo"... samo su neke od kompozicija uz koje su odrastale brojne generacije.

Kada su albumi bili u pitanju, nije Brega previše žurio.

Po jedno studijsko ostvarenje na svake dve godine otprilike.

Obično je govorio da je najvažniji "razlog za pjesmu" i da najbolje pesme piše život.

Opet je bio u pravu.

Znam, mnogi koji ga ne vole sada će izvući onaj po njima neoborivi adut: plagijator koji krade i samog sebe.

Kada su ga novinari optuživali da mu ova ili ona pesma liči na neku belosvetsku rokenrol tvorevinu, odgovarao je: "Je..eš pesmu koja ni na šta ne liči."

Neosporno je da Goran jeste mešetario po pitanju autorskih prava, uostalom, on se nikada nije preterano ni trudio da dokaže suprotno, ali ima tu još nešto.

Negde sam pročitao da je Amerikanac Nolan Bušnel, pionir u izradi video igara, tačnije, tvorac prve komercijalno prodavane video igrice i vlasnik lanca restorana "Chuck E. Cheese's", izjavio kako nije siguran da li je neko drugi imao ideje poput njegovih, ali razlika je u tome što je on svoje ideje ostvario.

Možete ovo shvatiti kako hoćete, ali mislim da u nečem sličnom leži tajna Bregovićevog uspeha: on naprosto svoje ideje ume da ostvari, često mnogo bolje od drugih, pa čak i onda kada te ideje "pozajmljuje".

Zbog toga veliki broj pesama iz opusa Bijelog dugmeta i jesu velike.

Jer kako drukčije objasniti da ih toliko ljudi zna?

Je li Goran u vreme najveće slave svoje grupe koristio sve moguće metode da ih promoviše?

Jeste.

Može li mu se zbog toga šta zameriti?

Ne može.

Ostaje ta saga o korišćenju tuđih ideja, ali i mnoge svetske zvezde bile su u sličnim situacijama pa su tužbene zahteve rešavale na sudu ili vansudskim nagodbama. Setimo se recimo grupe Led Zeppelin ili Džordža Harisona, pa ni u skorije vreme ništa nije drugačije. Pre pet-šest godina američki apelacioni sud doneo je konačnu presudu po kojoj je pesma "Blurred Lines", koju izvode Robin Tik i Farel Vilijams, plagijat pesme "Got To Give It Up" Marvina Geja, pa će ovaj duet porodici slavnog pevača morati da isplati odštetu od 5,3 miliona dolara.

I Brega je po nekim navodima medija, u Francuskoj platio odštetu od milion dolara za navodni plagijat, ali on je preko svog advokata tu vest brzo demantovao.

Šta je prava istina teško da možemo saznati, nije to ni važno u krajnjoj liniji, ali jedno je sigurno: njegove pesme će svakako nadživeti sve te provincijske abrove.

Ovih dana stižu najave kako će Dugme na proslavi pedesetogodišnjice prirediti pravo rokenrol prženje.

Onako kako je to nekada bilo.

Da li će baš tako biti, ostaje da vidimo.

I da ne bude, sve mi se čini da Bregu to neće posebno pogoditi.

On se po svemu sudeći, svih ovih godina prvenstveno jako dobro zaje..ava.

A dok se on zaje..ava, gomila se pali.

Foto: Goran Živanović

Što se gomila više pali, njemu je sve bolje, a ionako je svetlosnim godinama daleko od te iste gomile.

Može ga neko voleti ili ne, ali teško mu je osporiti da je odavno razumeo kako svet šou biznisa funkcioniše.

"Piši šta hoćeš, samo mi stavi lepu fotografiju."

Izjava koja u prvom redu mnogo govori i o nama samima.

Uostalom, pogledajte koliko u ovom vremenu ima lajkova i komentara ispod neke fotografije postavljene na društvenim mrežama, a koliko ispod nekog smislenog teksta iz koga bi se svašta moglo naučiti.

Danas to vide svi, ali Goran je to shvatio poodavno.

Razumeo je da ako si u nečemu prvi, uvek imaš i određenu prednost.

Svako ima pravo da to posmatra na ovaj ili onaj način, ali jedno je sigurno: njegove pesme obeležile su jednu epohu i ostaće da svedoče kakvi smo bili.

O tome kakvi smo danas, takođe svedoče neke pesme.

Ako ih tako možemo nazvati.

(Telegraf.rs)