Priče o pesmama: Led Zeppelin - "Whole Lotta Love", večiti rokenrol zamajac

Ne znam da li ste čuli za onu čuvenu izjavu Salvadora Dalija, jednog od najznačajnijih umetnika dvadesetog veka:

"Genije može da ukrade tamo gde talenat pozajmljuje."

Preporučujemo

Možda se ovo izrečeno najbolje može primeniti kod slavnog gitariste, još slavnije grupe Led Zeppelin, ako uzmemo u obzir da je Džimi Pejdž možda jedan od najoptuživanijih muzičara i autora kada su u pitanju "pozajmice" koje su namerno prećutkivane.

No pođimo redom.

Kažu da je Džef Bek zaplakao kada ga je njegov veliki prijatelj i saborac Džimi Pejdž pozvao da zajedno preslušaju upravo objavljeni prvenac Cepelina, jer je u mnogo čemu podsećao na osam meseci ranije objavljen album "Truth", Jeff Beck Group.

To je išlo do te mere, da se na oba albuma našla obrada kompozicije "You Shook Me" Vilija Diksona, a mnogi su primetili da su Pejdž i Plant na vrlo sličan način kombinovali gitaru i pevanje, kao što su to već radili Bek i njegov tadašnji pevač Rod Stjuart.

Znajući svog prijatelja, Džefu je odmah bilo jasno da mu je "ukrao šou".

Naravno, ovde bi se sada moglo diskutovati o tome da li  se Pejdžu može išta zameriti, on je u suštini samo ispunjavao zahteve publike kojoj je po svemu sudeći bilo dosta kukanja o bolnim ljubavima, lepoticama lepršave kose i kojekakvim sličnim temama.

Grupa Led Zeppelin je nudila nešto drugo: "priče koje kao da su skinute sa starih pisama urezanih na granitnim pločama koje govore samu istinu".

S druge strane, nije malo onih koji tvrde da su Cepelini poslednja grupa hipi vremena, koja uprkos svom ogromnom uspehu nikada nije imala preveliki uticaj izvan područja rok kulture, pa samim tim nikada nisu ni odmakli od doba u kome su pravili te svoje prepoznatljive zvučne potrese.

Foto: Goran Živanović

U ovome svakako ima istine, jer godine koje će se potom nanizati pokazaće da oni ipak nisu uspeli nadmašiti genijalnost Bitlsa, zavodljivost "nosatog proroka" znanog kao Bob Dilan, pa ni sva ona destruktivna psihička stanja kojima su ne malo puta "plovili" Rolingstounsi.

Pa pak, ne može niko ni osporiti da je Pejdž na početku sedamdesetih godina prošlog veka bio arhitekta hard roka, a to je svakako ponajbolje vidljivo u kompoziciji "Whola Lotta Love" koja se nalazi na albumu "Led Zeppelin II".

Neko je napisao da ova kompozicija podseća na "buđenje uspavanog dinosaurusa".

Čini se da nije pogrešio ako znamo da je Pejdž kao idejni tvorac čitave Zeppelin priče, uvek bio usredsređen na zvuk.

To mu je bilo glavno oružje.

Pejdža je takođe krasila njegova više nego prepoznatljiva funkcionalnost, on naprosto nikada nije preterivao, što je podatak dostojan divljenja, ako znamo da je upravo on, pored Hendriksa, ponajviše zaslužan za kreiranje zvučne slike instrumenta koji je svirao.

Ono čime je Pejdž vrlo brzo nadmašio svoje tadašnje konkurente bila je produkcija koja je bila zasnovana na apsolutnom jedinstvu grupe.

Čak i ako danas poslušate studijske albume grupe Led Zeppelin, odmah se možete uveriti koliko nadmoćno zvuče u odnosu na neke druge iz tog vremenskog perioda.

Ni sa njihovim drugim LP-ijem nije bilo ništa drugačije.

Kompanija Atlantic Records objavila je drugi album grupe Led Zeppelin na američkom tržištu 22. oktobra 1969. godine. Album je štampan u početnom tiražu od 500 000 primeraka i odmah je počeo vrtoglavo da se prodaje, što je bio jasan pokazatelj da će Pejdž i ekipa vrlo brzo postati jedan od najvećih svetskih bendova.

LP je već pri kraju godine dospeo na prvu poziciju top lista, nemilosrdno uklonivši sa trona "Abbey Road" slavnih Bitlsa, ostavljajući u toj trci iza sebe i "Let It Bleed" Rolingstounsa.

Bio je to jedan od najbolje prodavanih albuma u istoriji "Atlantika" i jedan od najprodavanijih uopšte.

Nakon ove ploče ništa više neće biti isto.

Obrisi "hevi metala" kakvog danas poznajemo, već tada uveliko ističu svoju poziciju, a horde Zeppelin imitatora polako se naziru na  horizontu.

Početkom novembra, njihov drugi album objavljen je i u Britaniji, a već u februaru bio je na najvišoj poziciji lista popularnosti.

Sve u svemu, za pola godine diljem zemaljske kugle, prodato je preko pet miliona kopija tog LP-ija (do danas je ta cifra prešla 12 000 000) što je brojka od koje se mnogim njihovim konkurentima zavrtelo u glavi.

Muzička kritika bila je puna hvalospeva.

U Melody Maker-u napisali su da je ovaj album "pokazao dokle je rok muzika stigla nakon petnaestak godina razvoja", dok su u ništa manje uglednom listu New Musical Express, tvrdili da je to "briljantan album za paranoičnog gradskog čoveka dvadesetog veka."

Ovo je utoliko značajnije, ako znamo da je grupa imala vrlo malo vremena da čitav posao privede kraju i faktički je sve urađeno u kratkim pauzama koje su imali tokom američke turneje, što je dovelo do toga da album u neku ruku zadrži autentičnu sirovost, jer vremena za neko preterano doterivanje pesama naprosto nije bilo.

"Led Zeppelin II" je svakako sjajan album koji je zasnovan pre svega na umeću Džimija Pejdža, ali i ostalih članova grupe, što je možda najviše vidljivo baš u kompoziciji "Whole Lotta Love" koja započinje stakato "zamagljenim" gitarskim rifom, našta se nadovezuje Plantov raspukli glas i Džon Pol Džonsove bas deonice koje su bile neophodno "vezivno tkivo", da bi sve to bilo zaokruženo Bonamovom "rafalnom bubnjarskom paljbom."

Pesma je objavljena na singlu u nekoliko zemalja (na B strani je bila "Living Lovin Maid"), ali u Britaniji ipak nije, s obzirom da grupa i njihov menadžer Piter Grant to nisu dozvolili, uostalom oni kod kuće nikada nisu objavili nijednu singl ploču.

U svakom slučaju, kompozicija je izuzetno dobro izdržala sud vremena. Bila je glavna tema dugovečene britanske emisije "Top Of The Pops" i jedna od onih pesama koje su rušile rok kalupe i zauzele počasno mesto u paleti velikih rokenrol ostvarenja.

Interesantno je da priča o kompoziciji "Whole Lotta Love" započinje mnogo pre od vremena drugog albuma grupe Led Zeppelin.

Još 1962. godine legendarni bluzer Madi Voters snimio je za poznatu diskografsku kuću Chess Records, kompoziciju "You Need Love". Tačnije, on je nasnimio vokal na instrumentalnu verziju pesme čikaškog bluz gitariste Erla Hukera, dok je autor stihova za Madijevu verziju bio Vili Dikson.

Small Faces su bili prvi engleski bend koji je snimio tu kompoziciju pod nazivom "You Need Loving", uvrstivši je na svoj prvi album iz 1966. godine.

Njihov gitarista Stiv Meriot kasnije je tvrdio da je to Pejdž čuo kada su Small Faces imali zajedničke nastupe sa grupom Yardbirds (u kojoj je Džimi svirao gitaru), pa se još tada raspitivao o ovoj pesmi, na šta mu je on šturo odgovorio da je to "neka stvar od Madija Votersa".

Inače, Small Faces su ovu kompoziciju uvek ostavljali za bis, a Meriot je kasnije tvrdio da ga je Plant kopirao jer je "pevao isto, izražavao se isto, čak su i prekidi na kraju bili isti" i dodao da je čitav aranžman u stvari njihov.

Ispod kompozicije "You Need Loving" potpisani su Stiv Meriot i basista Roni Lejn.

Ispod verzije Cepelina potpisani su svi članovi grupe.

Sve te neporecive sličnosti sa pesmom "You Need Love" dovele su do toga da Fondacija Dikson 1985. godine podigne tužbu protiv grupe Led Zeppelin.

Spor je završen vansudskim poravnanjem za novčani iznos koji nikada nije obelodanjen, da bi na narednim izdanjima i Diksonovo ime bilo potpisano ispod kompozicije "Whole Lotta Love"

Kada su novinari upitali Pejdža da to prokomentariše, dobili su sledeći odgovor:

"Što se mene tiče uvek sam pokušavao da unesem nešto novo u sve što upotrebim, uvek sam vodio računa da to bude varijacija, pa mislim da je u većini takvih slučajeva nemoguće prepoznati prvobitan izvor. Poređenja za ovu kompoziciju se uglavnom odnose na sličnosti u tekstu. Robertova dužnost bila je da promeni tekst, a on to nije uvek radio, što nas je najviše uvalilo u nevolje. Nisu mogli da nas "hvataju" na gitarske delove ili muziku uopšteno govoreći, ali su nas pritegli zbog tekstova."

Plant mu ipak nije ostao dužan, pa je 1985. godine izjavio:

"Kad smo to maznuli, rekao sam Džimiju: Hej, to nije naša pesma! Odgovorio je: Ćuti i plivaj. Mada, u to vreme bilo je dosta razgovora oko te kompozicije, pa smo došli do zaključka da je taj Votersov snimak napravljen dosta ranije, koliko vidimo ipak nedovoljno, i sada smo to srećno platili. Kada si uspešan takve stvari se naprosto dogode, to je poput neke igre, ali Pejdžov rif zauvek ostaje Pejdžov rif."

Godine 2004. časopis "Rolling Stone" rangirao je kompoziciju "Whole Lotta Love" na 75. mesto u redosledu pesama svih vremena, da bi je u martu 2005. čuveni britanski časopis Q smestio na treće mesto u svom popisu najboljih kompozicija za gitaru, a takođe je i Rolling Stone pozicinirao ovu kompoziciju na 11. mesto na sličnoj listi. Od strane TV kanala VH1 prohlašena je 2009. godine za treću najbolju hard rok pesmu ikada, a 2014. slušaoci BBC Radija 2 izglasali su da je u "Whole Lotta Love" upotrebljen najbolji gitarski rif svih vremena.

Izgleda da su momci iz grupe Led Zeppelin stvarno dobro "plivali".

(Telegraf.rs)