Priče o pesmama: Deep Purple - "Smoke On The Water", neporeciva jednostavnost besmrtne gitarske himne

I stvarno, trebalo je smognuti snage i ući u studio nakon što se "In Rock" zadržao na lestvicama popularnosti više od godinu dana. U međuvremenu, zbog stalnih i napornih turneja članovi benda su počeli osećati zdravstvene probleme, posebno Lord, koji je imao konstantne tegobe u leđima. Istovremeno i Rodžer Glover je imao pojačane želudačne smetnje zbog čega na nekim koncertima nije ni nastupao, a Gilan je takođe osećao iscrpljenost . Međutim, ono što će zadati mnogo veće probleme samoj grupi, nakon izuzetnog uspeha koji su postigli sa prvim albumom koji su snimili u postavi Mark II, jeste sve veća netrpeljivost između gitariste Ričija Blekmora i njihovog pevača. Blekmor je stalno isticao da je zaokret grupe ka hard roku, pa time i uspeh koji su postigli, u najvećoj meri njegova zasluga, što je Gilana posebno iritiralo.

Upravo zbog napornog rasporeda turneja, termini za snimanje novog albuma "Fireball" bili su zakazani u višemesečnom periodu, a tokom prve studijske sesije uspeli su da snime samo kompoziciju "Anyone's Daughter" s obzirom da ideje za nove pesme nisu olako dolazile. Ubrzo su shvatili da moraju otkazati neke nastupe da bi dovršili album, što se pokazalo kao ispravno, pa su u januaru 1971. godine uspeli da zabeleže kompozicije "Strange Kind of Woman ", "I'm Alone" i "The Mule", ali snimanje se ipak proteglo sve do meseca juna kada su snimili "Demon's Eye", što je bila poslednju pesma za album "Fireball". Kompozicija "Strange Kind of Woman" u Evropi je objavljena na singlu, dok je na američkom izdanju albuma uvrštena i ta pesma, ali je "Demon's Eye" izbačena.

Preporučujemo

"Strange Kind of Woman" i "The Mule" postale su deo stalnog koncertnog repertoara grupe Deep Purple, pa su tako našle mesto i na njihovom slavnom albumu "Made In Japan".

Pa iako je "Fireball" dospeo na prvo mesto top lista u Velikoj Britaniji, (takođe i u Nemačkoj, Austriji i Švedskoj), dok je u Americi čak i nadmašio svog prethodnika dostigavši trideset drugu poziciju, bilo je potpuno jasno da je na nastavak prave "Purple Manie" koja je pokrenuta "In Rock" albumom, trebalo još malo pričekati.

Srećom ne zadugo.

Krajem marta 1972. grupa Deep Purple objavila je svoj šesti studijski album "Machine Head", veličanstveno ostverenje koje će se popeti na vrh top lista u Britaniji i označiti vrhunac njihovog  hard hevi opusa. Na tom LP-iju našla se i kompozicija "Smoke On The Water", neporecivo jednostavna, besmrtna, gitarska himna.

Foto: Goran Živanović

Tragajući za zvukom koji su postizali na koncertima, momci iz Purple tabora ovog puta odlučili su da iznajme pokretni studio grupe Rolling Stones, pa su odmah potom otputovali u Švajcarsku (za ovu državu su se odlučili zbog povoljnih poreskih stopa), tačnije u grad Montreux, gde su za samo snimanje zakupili prostor tamošnjeg Montreux Casina, ali će ubrzo zbog jednog neplaniranog događaja morati da potraže neku dugu lokaciju na kojoj će zabeležiti pesme koje će ući u istoriju. Naime, neposredno pred početak snimanja, Frenk Zapa je sa svojom grupom u pomenutom prostoru imao koncert, tokom koga je neko od posetilaca ispalio signalnu raketu u plafon koji je bio prekriven ratanom (vrsta palmi od kojih se takođe izrađuje nameštaj), pa je sve odmah zahvatio veliki požar, usled čega je čitav taj objekat koji je smešten na Ženevskom jezeru izgoreo do temelja. Za to je bio okrivljen čehoslovački izbeglica Zdenek Špicka ali je on ubrzo pobegao iz Švajcarske, izbegavši na taj način optužnicu. Tu ogromnu vatru i dim koji se širio nad jezerom posmatrali su članovi grupe Deep Purple iz svog hotela i nekoliko dana kasnije Rodžer Glover se dosetio mogućeg naslova za njihovu novu pesmu - "Dim nad vodom" - da bi na osnovu te ideje Ijan Gilan, uz Gloverovo "dobacivanje", napisao tekst.

Ipak, da bi bilo šta uradili, morali su prvo pronaći novi prostor za snimanje, jer dani su prolazili a Rolling Stones Mobile Studio je bio veoma skup. Oko svega toga im je pomogao Klod Nobs, u to vreme direktor Montreux Jazz Festivala (on se i pominje u kompoziciji "Smoke On The Water" pod imenom "Funky Claude"), pa su se ubrzo preselili u jedno lokalno pozorište gde su snimili neke delove pesme čiji je radni naziv bio "Title No 1". Kompozicija je bila zasnovana na Blekmorovom rifu koji mu se već odavno motao po glavi, ali je snimanje opet bilo prekinuto jer su se okolni stanovnici žalili na buku, pa je vrlo brzo došla policija i zabranila im dalji rad. Ponovo su krenuli u potragu za novim prostorom, pa su nakon nedelju dana unajmili Grand Hotel koji tada nije radio i upravo su tu snimljene  sve kompozicije sa albuma "Machine Head", dok su za "Title No 1" (za koju je radni naslov bio i "Durh! Durh! Durh!"), s obzirom da je Gilan u međuvremenu napisao tekst, snimljeni vokali, pa će pesma konačno dobiti naziv koji je Glover i zamislio - "Smoke On The Water".

Riči se kasnije ovako sećao tih dana:

"Da bih čuo ono što smo snimili, morao sam da prođem kroz šestora vrata, siđem niz požarne stepenice i pređem preko dvorišta gde je padao sneg!"

Slavni gitarista takođe je tvrdio da oni pravi fanovi grupe nikada nisu bili preterano oduševljeni rifom kompozicije "Smoke On The Water" jer je isuviše jednostavan. Međutim, često je isticao da je i prvi stav Betovenove "Pete simfonije" u neku ruku takav, jer se vrti oko sličnog aranžmana od četiri note, pa niko ne misli da je time umanjena vrednost tog slavnog dela.

Povodom toga bubnjar Ijan Pejs je izjavio:

"Neverovatna stvar s tom pesmom, a posebno sa Ričijevim rifom, jeste da niko pre njega tako nešto nije radio, sve je tako veličanstveno jednostavno i savršeno zadovoljavajuće."

Zadovoljavajuće ili ne, uglavnom, jedva da je bilo koji drugi rif, pa i sama pesma, imala tolikog kulturološkog i muzičkog uticaja kakav je tokom proteklih pet decenija, imala legendarna "Smoke On The Water".

Ima tu još nešto: Možete dati gitaru nekom ko je pre toga nikada nije držao u rukama i on će verovatno nekako "nabasati" makar na osnovne tonove tog čuvenog Blekmorovog rifa.

Pa sve i da nije tako, niko ne može poreći njegovu genijalnu jednostavnost, koja kao da je pogodila u samu suštinu muzičkog univerzuma.

Kada su novinari upitali Blekmora da pojasni kako mu je pošlo za rukom da stvori nešto tako, odgovorio je:

"To je interpretacija inverzije. Okrenete to unatrag i svirate unapred-unazad, i zapravo dobijete Betovenovu petu."

Rodžer Glover je za ovakvo objašnjenje rekao da je to možda bila samo šala, s obzirom na Ričijev smisao za humor.

Šala ili ne, ali Blekmor je takođe izjavio da je kompozicija "Smoke on the Water" napisana u četvrtinama, što je zvuk koji odaje počast srednjovekovnom pisanju pesama.

Album "Machine Head" će ubrzo nakon objavljivanja dostići tiraž od tri milona prodatih primeraka, a Glover će izjaviti da je snimanje tog albuma bio njegov najbolji provod u životu.

Takav je, bez ikakve sumnje i album koji su tom prilikom iznedrili.

Jedan od najboljih ikad.

"Smoke On The "Water" je sigurno najpoznatija pesma grupe Deep Purple, ali i jedna od najpoznatijih u rok muzici uopšte. Na Billboard Hot 100 listi dostigla je četvrto mesto (album se na ovoj listi zadržao više od dve godine), pa je odmah postala i jedan od koncertnih favorita grupe.

Gilan će i kasnije, tokom svoje solo karije, često izvoditi ovu kompoziciju na svojim solo nastupima, a to je činio čak i periodu dok je nakratko bio u grupi Black Sabbath, što svakako navodi na pomisao da mu je veoma draga.

Da takvo mišljenje nije tek prazna priča dokazuju i njegova izjava koju je dao 2022. godine, povodom pedesotogodišnjice objavljivanja albuma "Machine Head":

"To je ploča koja je u mnogo čemu predstavljala prekretnicu, faktički su nam bila potrebna dva albuma da bi uopšte stigli do toga. Znači, trebali su nam "In Rock" i "Fireball" da dođemo do "Machine Head" i to je ostvarenje koje je donekle prefinjenije u odnosu na ta dva pethodna. To je istorijski album i mi još uvek sviramo "Highway Star", još uvijek sviramo "Pictures of Home", to su zapravo dve uvodne pesme u našem live setu. I naravno, još uvek sviramo "Smoke On The Water" koja uvek dođe kao poslastica."

Da je to istina dovoljno je poslušati verziju ove kompozicije koja se nalazi na njihovom slavnom albumu "Made in Japan" gde publika, dok Blekmor svira one prepoznatljive uvodne rifove, frenetično tapše u ritmu pesme.

Takvi trenuci suština su čitave rokenrol bajke. Interakcija kakvu malo gde još možete pronaći.

(Telegraf.rs)