Sećanja: Slobodan Bodo Kovačević (29. decembar 1946.-24. mart 2004.), dve decenije od odlaska majstora gitare
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Aca Mitić
Izuzetno lep text. Iako nisam neki veliki ljubitelj Indexa, smatram da značaj Slobodana Kovačevića nije dovoljno istican u medijima. Takav autor ne bi smeo da padne u zaborav. Drago mi je što je autor posebno istakao Slobino sviranje na Dnevniku jedne ljubavi. Smatram to za jedan od vrhunaca YU roka, a malo ko se tu osvrće na njegovo majstorstvo. Što se tiče Plime, nisam siguran da li je vodeći motiv komponovao Bodo ili Đorđe Novković. Isto tako ne znam da li bi iko drugi taj motiv tako nadahnuto aranžirao. Veliko hvala autoru texta.
Milutin Protić
Fin tekst. Podsetio je na neka lepa vremena, one koji su imali sreće da u njemu odrastaju, još ako su tada živeli u Sarajevu, a pogotovu one koji su Bodu i Indexe slušali uživo na koncertima u Skenderiji. Imao sam priliku i da ga, van bine, sretnem negde krajem sedamdesetih, na trajektu Ankona-Zadar. Njegova električna gitara (prvi je nabavio u Sarajevu) i dan danas odzvanja u ušima, dok singl ploče Indexa stoje negde na dnu ormana prekrivene prašinom.