Priče o pesmama: Deep Purple Mark III, kompozitorski tandem Blekmor-Kaverdejl

Pre pola veka, tačnije 15. februara 1974. godine, objavljen je "Burn", osmi studijski album grupe Deep Purple.

S obzirom da su pre toga uzeli petomesečnu pauzu kako bi pronašli zamenu za Gilana i Glovera koji su napustili bend, u to vreme do nas su stizale različite informacije, pa i one da grupa konačno prestaje s radom, mada je za sve to vreme trajala njihova grozničava potraga za članovima koji bi mogli upotpuniti upražnjena mesta.

Preporučujemo

Za bas gitaristu su relativno brzo pronašli rešenje, jer su već ranije imali prilike da čuju grupu Trapeze u kojoj je bio Glen Hjuz i prilično im se dopalo kako njegovo sviranje tako i pevanje, pa je on relativno brzo u medijima predstavljen kao novi basista i pevač i time  su i novinski naslovi koji su najavljivalji njihov raspad utihnuli.

No iako je Hjuzu na samom početku bila namenjena i uloga pevača, što bi značilo da u tom slučaju nastavljaju dalje kao četvoročlana grupa, još uvek su razmišljali da li je to sasvim ispravna odluka.

Na kraju su zaključili da im je ipak potreban frontmen.

Međutim, naći zamenu za Gilana bilo je sve, samo ne lako.

Interesantno je da je Blekmor tada zahtevao da pronađu pevača koji bi imao zreliji, muževniji glas, pa je ponudu da uđe u grupu odmah dobio Pol Rodžers sa kojim su već bili na zajedničkoj australijskoj turneji, poslednjoj koju je imala njegova tadašnja grupa Free.

Pol im je odgovorio da su oni svakako ljudi kojima se divi i veoma ih poštuje, ali da ima sasvim druge planove, uostalom, upravo je bila osnovana njegova grupa Bad Company, a to je nešto zbog čega je svakako osećao radost i uzbuđenje.

Malo je reći da je Riči bio razočaran njegovim odgovorom, posebno jer je Pol bio jedina osoba koju su iskreno zamolili da im se pridruži.

Grupa potom nastavlja sa daljom potragom, pa su sledeći kandidati bili: Džon Loton (takođe odbio ponudu, kasnije pevao u Uriah Heep), Gari Pikford Hopkins (sarađivao kao solo pevač na par albuma Rika Vejkmena), Stiv Parsons (pevao u grupama Sharks, Baker Gurvitz Army, sarađivao sa Džindžerom Bejkerom, a potom se posvetio svojoj solo karijeri) i Džes Roden (sarađivao sa Robertom Palmerom, Sandi Deni, nekadašnjim članovima grupe Doors koji su osnovali The Butts Band, grupom Moot the Hoople, a takođe je gradio svoju solo karijeru).

I tako se taj zamršeni krug nepoverenja nastavio.

Pevači za koje su bili zainteresovani odbili su ih, a onima koje su pozivali na audiciju nisu bili zadovoljni.

I kada je nestrpljenje već dostizalo tačku ključanja, odlučili su da u časopisu Melody Maker daju oglas u kome na audiciju pozivaju potpuno nepoznate pevače.

To je video dvadesetjednogodišnji Dejvid Kaverdejl i odlučio da okuša sreću, s obzirom da njegovoj grupi "The Government" nije najbolje išlo.

Stupio je u kontakt s menadžmentom benda i oni su ga zamolili da im pošalje demo snimak i svoju fotografiju.

Tako je Kaverdejl snimio na kasetu pesme "Everybody's Talking" i "Lonely Town, Lonely Street" Bila Vidersa, nazvavši to kasnije najgorim snimkom koji je ikada uradio, ali da to i ne treba da čudi s obzirom da je to snimao trešten pijan.

Ali momci iz Deep Purple nisu tako mislili.

Prvi koji je preslušao kasetu bio je Ijan Pejs i malo je reći da je bio oduševljen onim što je čuo, pa je odmah obavestio ostale da je pronašao pevača kakvog su želeli.

Sredinom avgusta 1973. pozvali su Kaverdejla u Scorpio Sound Studios na audiciju, da bi mu nakon sedam dana menadežer Toni Edvards poželeo dobrodošlicu u grupu.

Po pričama njihovih bliskih saradnika i prijatelja Riči Blekmor je bio oduševljen novom postavom, što ne treba ni da čudi, jer od njega je sve  i počelo. Prvo je zbog sve izraženije netrpeljivosti koju je gitarista pokazivao prema Gilanu ovaj odlučio da ode iz grupe, da bi potom kao uslov njegovog članstva u bendu zahtevao da Rodžer Glover napusti Deep Purple.

Lord se protivio tome smatrajući da se Mark II postava razilazi na svom vrhuncu, no uzalud, Blekmor je ipak nadvladao.

Mnogo godina kasnije Lord će prokomentarisati tu situaciju:

-To je bila najveća sramota rokenrola. Sam Bog zna šta bismo uradili u sledeće tri ili četiri godine. Stvarali smo zaista sjajne kompozicije.

Naravno, Blekmor nije tako mislio, pa je ovako govorio o postavi Mark III:

-Možda bi mogli reći da je naša muzika sada u osnovi inspirisana Bitlsima ali sa hard rok podlogom. Očekujemo da pevač preuzme ulogu vodećeg instrumenta i zato smo prilično nokautirani s Kaverdejlom. Neću reći da je najbolji pevač na svetu, ali kad smo ga čuli, pomislili smo - Isuse, dobar je. Tu su sada dvojica novih članova, tako da mi je to manje-više novi bend. To više nije Deep Purple, iako je i dalje isto ime. Stvarno, to je potpuno drugačiji bend.

I bili su drugačiji, što smo odmah mogli i videti kada se pojavio "Burn".

Ono što je takođe interesantno, jeste da je Kaverdejlovim dolaskom stvoren novi kompozitorski tandem između njega i Blekmora, pa sam ovde izdvojio tri njihove kompozicije koje po mom skromnom mišljenju zavređuju svaku pažnju.

1. "Sail Away"

Kada se 1974. godine pojavio album "Burn" svi su jedva čekali da čuju taj "novi bend".

Mnogima, pa ni meni, na prvo slušanje i nije se nešto posebno dopao.

Verovatno je to bilo zbog toga što sam tu tražio neku novu "Child In Time", "Lazy", "Black Night" ili recimo "When A Blind Man Cries".

Međutim, ništa od toga.

Grozničavo sam preslušavao ploču tražeći pesmu kojom će me "kupiti".

I našao sam je kao poslednju na A strani.

"Sail Away" je prva kompozicija Mark III postave koja mi je zaista prirasla za srce, a svakako sam odmah primetio da je to delo Ričija Blekmora i njihovog novog pevača.

Posle su došle još neke pesme sa tog albuma, ali posle je uvek posle, a prva ljubav teško pada u zaborav.

I danas je rado slušam i verujem da će tako ostati zauvek.

2. "Soldier Of Fortune"

Sigurno jedna od najlepših balada grupe Deep Purple uopšte, a takođe je nastala iz saradnje Blekmora i Kaverdejla. Kada sam kupio album "Stormbringer" već sam donekle i navikao na novi zvuk ove legendarne grupe, tako da je taj LP ipak predstavljao manje iznenađenje od prethodnog.

Preslušavao sam ga, ređala se pesma za pesmom, i taman kada sam pomislio da sam već čuo sve što se tu moglo čuti, a gramofonska igla već stigla do poslednje, pete pesme na B strani ploče, kad ono - eureka!

"Soldier Of Fortune"!

Ako je "Sail Away" prva kompozicija koju sam zavoleo od te nove postave grupe Deep Purple, "Soldier Of Fortune" je prva koju sam naučio da sviram.

Bila je, i dugi niz godina ostala, obavezni sentiš koji se svira u mnogim prilikama, pa možda i najprepoznatljivija pesma Mark III postave.

Nikada ne mogu zaboraviti jedno rano julsko jutro '81. godine, kada sam seo u autobus koji je pošao put kasarne u kojoj sam trebao da provedem svoje vojničke dane.

Nismo prešli ni nekoliko kilometara, a sa radija je počela upravo "Soldier Of Fortune".

Zatvorio sam oči i zarekao se da će prva kompozicija koju budem zavrteo na gramofonu kada se jednog dana vratim kući biti upravo ta.

Tako je i bilo.

Neke pesme prijaju nam na više načina.

Što se mene tiče, "Soldier Of Fortune" jedna je od takvih.

3. "Stormbringer"

Ako je prethodna kompozicija bila poslednja na B strani albuma "Stormbringer", naslovna je, što je i logično, bila prva na A strani i takođe je izašla iz Kaverdejl-Blekmor radionice.

Inače, "Stormbringer" je naziv čarobnog mača koji je opisan u stripovima i romanima engleskog pisca Majkla Murkoka (ali i nekih drugih stvaraoca) iz šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, a to je ujedno i naziv njegovog drugog romana koji je objavljen 1965. godine, mada je Kaverdejl tvrdio da u vreme dok je pisao tekst ove pesme za to nije znao, već je naziv uzeo iz mitologije.

Naravno u tu njegovu priču malo ko je poverovao, a kasnije je i on sam to opovrgao.

Nakon turneje koja je upriličena u cilju promocije ovog albuma, Riči Blekmor je napustio Deep Purple nezadovaljan fank smerom kojim je grupa krenula, a Glen Hjuz je to ovako prokomentarisao:

- Molim vas poslušajte "Stormbringer"... Riči Blekmor je prokleto fanki, sviđalo se to njemu ili ne. Sjajno je svirao na albumu."

Riči zaista i jeste sjajno svirao, kao i uvek uostalom, ali ni mnogim drugim "tvrdim" fanovima grupe Deep Purple nije se preterano dopalo ono što su čuli sa poslednjih albuma svojih ljubimaca.

Pa i danas ima onih koji uglavnom priznaju Mark II postavu, a svakako sam sreo i ljude koji ne podnose Gilana, ali zato veličaju period sa Hjuzom i Kaverdejlom.

Što se mene tiče, uvek sam voleo da izdvojim ono najbolje, bez obzira koji period je u pitanju.

Ni sa Deep Purple nije bilo ništa drugačije.

(Telegraf.rs)