"Toše je moja tuga i moja radost": Rus otkriva kako su "Igra bez granica" i "Trešnja" završile kod Proeskog

Miroslav Drljača Rus jedan je od najuspešnijih kompozitora na prostoru bivše Jugoslavije. On je, da podsetimo, stvorio brojne pesme koje su i dan danas veliki hitovi kao što su "Igra bez granica", "Još i danas zamiriše trešnja", "Tebe čuvam za kraj", "Gradske cure", "Lagano umirem" i druge.

U intervjuu za Telegraf.rs, Miroslav Drljača Rus govorio o saradnji sa Tošetom Proeskim, Zdravkom Čolićem, ponovnom okupljanju ITD benda, koji je bio popularan osamdesetih godina prošlog veka. Takođe i svojim hitovima.

Preporučujemo

• Prošle godine čuveni ITD bend se vratio na muzičku scenu. Kako je došlo do toga da se ponovo okupite, na radost mnogih fanova?

Vreme nas je razdvojilo i spojilo. Branislav, pevač benda, je otišao za poslom u Švedsku i bend je prestao nastupati,ali ne i postojati. Uvek sam govorio da ćemo kad tad snimiti nešto novo, ali ni sam nisam očekivao da će se to dogoditi posle toliko godina. Ipak, dogodilo se, na moju radost.

• Sa Tonijem Cetinskim snimili ste pesmu "Orao nikad ne leti u jatu". Možete nam reći nešto više o toj saradnji?

Posle odlaska pevača moj kreativni rad nije stao i ja sam počeo pisati za mnoga velika imena regionalne scene… Bebeka, Crvenu jabuku, Zdravka Čolića, pa sve do mog nikada prežaljenog prijatelja Tošu Proeskog. Naravno tu je bio i Toni Cetinski za koga sam takođe pisao i u tom nizu nagovorio sam ga da gostuje i u pesmi "Orao nikad ne leti u jatu" ITD benda.

• Da li spremate nešto novo sa ITD bendom? Planirate neke koncerte, nove pesme?

Još uvek vrtimo singlove sa ovog albuma, upravo smo snimili spot za pesmu "Pekmez", ali naše daljnje postojanje više nije upitno. Posebno sam ponosan na činjenicu da su i naše stare pesme tipa "Gradske cure", "Lagano umirem" i mnoge druge i danas zapaženo prisutne u etru, posle toliko godina.

• Hajde da se vratimo u osamdesete. U toj dekadi ITD bend je objavio brojne pesme koji su vremenom postali klasici. Jedna od takvih je "Gradske cure". Da li nešto možete reći o nastanku te pesme? Da li postojala neka posebna "gradska cura" koja je bila inspiracija za ovu numeru?

Bilo je svega tih osamdesetih, dobrih vibracija, ploča,knjiga i dobrih cura. Tada se još živelo i bez mobilnih telefona i imali smo jedni druge. Danas pet ljudi sedi za stolom i uglavnom gledaju u mobilni. Ljudi su se otuđili.

• Takođe tu je i pesma "Lagano umirem", koja se i dan danas rado sluša. Kako je ta numera nastala? Da li postoji neka priča iza te pesme?

To je pesma rastanka sa mojom do tada najvećom ljubavi, jednostavno nisam bio spreman za brak, a njoj se žurilo i kada je ispunila svoje želje, meni je ostala pesma. Danas je i ona razume.

• Sarađivali ste svojevremeno sa Tošetom Proeskim. Kakvo sećanje imate na Tošeta? Da li imate neku anegdotu sa njim?

Toše je bio i ostao vrh moje autorske karijere. On je neko koga sretneš, ili ne sretneš u životu, kompletna ličnost, ljudski, pevački… uvek se setim kada je otpevao moju pesmu "Igru bez granica" kako me skromno po izlasku iz studija pitao: kako sam otpevao, a otpjevao je iz prve, bez ponavljanja savršeno. Rekao sam mu, otpevao si je brate bolje nego što sam je ja napisao. Možda nije anegdota, ali je istina. Toše Proeski je moja tuga i moja radost.

• Poznato je da ste pesmu "Još i danas zamiriše trešnja" napisali za sastav Gazde. Kako je došlo do toga da tu numeru otpeva Toše Proeski?

Ja sam prvi otpevao "Trešnju", pa tek onda Gazde u tamburaškoj verziji. Toše je čuo pesmu u mom autu i odmah poželeo da je otpeva na svoj način i danas ga čujem kako kaže: pa gde nađeš te reči…

• Kako je došlo do toga da Toše otpeva pesmu "Igra bez granica"?

E, to je druga priča, ali opet u istom iz mog auta. Vozili smo se i on je menjao cd-e i odjednom je u gomili cd-a pronašao jedan na kome je pisalo: Miroslav Rus, pesme koje nedam nikom. Prva od njih je bila "Igra bez granica" i kada ju je čuo priča je bila završena. Niko mu je više nije mogao uzeti, što je sreća za tu pesmu, jer niko je na svetu ne bi bolje uradio.

• Da li postoji još neka pesma koju ste stvorili, a da je bila namenjena Tošetu?

Postoji, pa tako nam je ostala i "Još uvijek sanjam da smo zajedno" koju je on otpevao za sledeći album koga na žalost nikada nismo snimili…

• Takođe ste imali priliku da sarađujete i sa Zdravkom Čolićem? Da li imate s njim neku anegdotu?

Zdravko je živa legenda, kako ja volim reći - pevačina. Karijera bez primera i nadasve drag čovek. Ponosan sam što mi je prijatelj, ali naša saradnja je dugo čekala da se sretnemo što se konačno i dogodilo. Pitao me je tada, hoće li biti kakva pesma za njega, a ja sam mu odgovorio “Tebe čuvam za kraj". I eto pjesme. To je početak naše saradnje, a što će biti dalje, nadam se još puno toga.

• Ko je, po Vama, najveći profesionalac s kojim ste sarađivali?

Zdravko, Toše, Bebek i jako puno studijskih ljudi koji se ne vide, ali se čuju.

• Već dugo ste u muzici i jedan ste od najuspešnijih kompozitora na prostoru bivše Jugoslavije. Šta mislite o današnjoj muzici? Neki smatraju da je muzika nekada bila bolja od današnje?

Nekada su muziku radili samo znalci, a danas su se uz njih utrpali vlasnici kompjutera i prepisivači tako da je nastala gužva u kojoj se oni prvi bore da prežive.

• Da li postoji recept za hit?

To treba pitati publiku, ja pišem srcem, pa što bude. Publika odlučuje što je hit, a rok trajanja pesme snagu hita.

• Šta je najveći problem današnje muzike na prostoru bivše Jugoslavije?

Možda nedovoljna povezanost tržišta koje objedinjuje isti jezik, koje je nekada i bilo jedno, koliko god se trudili da ga učinimo različitim. Možda smo predugo ukazivali na različitost, vreme je da pogledamo sličnosti.

• S kim biste voleli da sarađujete, a s kim do sada niste?

Teško pitanje, ali bilo bi zanimljivo sa Marijom Šerifović, Mirzom Selimovićem, meni dragim prijateljem Željkom Samardžićem, Sergejem Ćetkovićem i nekim koga sada neću reći…

• Da li postoji nešto da kažete, a da niste imali da kažete u ovom intervjuu?

Drago mi je što ste mi se javili i što moje pjesme žive i tamo gde vi živite. Muzika je univerzalni jezik, a moj je život "Igra bez granica"...

(Telegraf.rs)