Priče o pesmama: Josip Boček, kompozitorski rad majstora gitare

Kada pomenemo ime Josipa Bočeka, svi oni koji su pratili domaću muziku znaju da je reč o jednom od najvažnijih gitarista jugoslovenske rok scene. Njegov manir svirke, ton, aranžmanska rešenja, uopšte pristup instrumentu, za mnoge koji su došli posle njega bili su pokazatelj šta i kako treba raditi, kojim putem bi trebalo ići. Pa ipak, kada pomenemo Jozino ime,  gotovo uvek su nam na umu njegove gitarističke, aranžerske ili producentske sposobnosti, a dosta ređe njegovo kompozitorsko umeće. Zbog toga sam ovde izdvojio neke kompozicije koje je Joza pisao još dok je bio u Korni grupi, ali i kasnije, bilo da su one objavljene pod njegovim imenom, ili ih je radio za neke druge izvođače, iz čega se svakako može videti sa kakvim je raskošnim talentom raspolagao i da je sigurno šteta što je njegovo kompozitorsko nadahnuće ipak nije bilo više iskorišćeno.

1. Korni grupa - "Glas sa obale boja" (1972.)

Preporučujemo

Ovo je po svemu sudeći prva Bočekova kompozicija koja je objavljena na nekoj ploči. S obzirom da je to bilo na prvom albumu Korni grupe, dakle u vreme apsolutne Kornelijeve autorske dominacije, jasno je da je i on vrlo respektovao umeće svoga gitariste. I stvarno, u ovoj pesmi se odmah prepoznaje jedan sasvim drugačiji kompozitorski rukopis u odnosu na Kornelijev: lepršav, sa nežnim, izuzetno precizno odsviranim gitarama i domišljatim ritmičkim i harmonskim rešenjima. Ako znamo da ova kompozicija potiče iz daleke '72. godine, odmah je jasno koliko je sve to ipak išlo ispred svog vremena. Kada sam kupio ovaj album bio sam još osnovac i u tom nekom prvom periodu slušanja ove ploče, najviše mi se dopadala upravo ova pesma. Tek kasnije došle su na red "Put za istok", "Moj bol" itd. Danas znam da sam tada muzici prilazio možda dečije naivno, ali i sasvim čiste duše, i sećam se kako sam sebe još tada zamišljao kao ne znam kakvog muzičkog istraživača, nekog ko od muzike očekuje mnogo više od obične slušalačke pasije, a takođe se sećam da sam još u tim danima duboko u spomenaru svog srca zapisao ime Josipa Bočeka. Godine koje se potom budu nizale, pokazaće da sam i te kako bio u pravu.

2. Josip Boček - "Dinamit" (1975.)

Sredinom sedamdesetih godina menadžer Vladimir Mihaljek Miha došao je na ideju da organizuje svojevrsno takmičenje gitarista koje je nazvao "Kongres rock majstora". I mada je R.M. Točak bio pobednik te manifestacije, njega su ipak "elegantno" zaobišli govoreći da, eto, nažalost, nije ekskluzivac Jugotona, i da zbog toga ne može učestvgovati u snimanju ploče, pa je tako na kraju ostala četvorka: Josip Boček, Vedran Božić, Bata Kostić i Goran Bregović. Ubrzo potom snimljen je dupli album istoimenog naziva na kojem je svaki od navedene četvorice uradio po jednu stranu duplog LP-ija, a zatim su krenuli na turneju uz svesrdnu pomoć Žike Jelića i Raše Đelmaša iz YU grupe. Dragi je tada bio u vojsci.

Što se samog albuma tiče, tu se i nisu nešto preterano proslavili.

Bregine kompozicije su svakako prepoznatljive (sa ovog LP-ija kasnije su na singl skinute pesme "I kad prođe sve pjevat ću i tad" i "Ima neka tajna veza"), problem je jedino bio u tome što je to ipak trebalo da bude njegova solo partija, ali ono što je Goran ponudio na ovoj ploči veoma se malo ili gotovo nimalo razlikovalo od onoga što je u tom trenutku radilo Bijelo dugme.

Ipak, na tom albumu se našao i jedan istinski biser, a to je Jozin "Dinamit", a on mi je jednom prilikom napomenuo, da je upravo i hteo da napravi nešto što će njih četvorica moći zajedno da sviraju na sceni.

Tako je i bilo.

I ostalo.

Svirao je posle "Dinamit" sa Stefanovskim i Točkom.

Sa Krletom Jovanovićem i Ranđom.

Sa Batom Kostićem i Krletom.

Kada se trojica majstora gitare nađu na jednom mestu, vrlo često je na njihov repertoaru bila upravo ova kompozicija.

Pa makar to bilo onako, za njihovu dušu.

3. Josip Boček - "Sve će biti bolje" (1975.)

"Dinamit" je ubrzo skinut na singl, dok je na B strani te ploče bila kompozicija "Sve će biti bolje", koja se takođe nalazi na albumu "Kongres rock majstora". Ono što je svakako interesantno za ovu pesmu jeste da smo u njoj (takođe i u još dve sa ovog albuma), mogli čuti Bočeka u ulozi glavnog vokaliste, što do tada nije bio slučaj. Vedran Božić i Bata Kostić na ovom LP-iju takođe pevaju svoje pesme, a od njih trojice jedino je Bata pre toga već bio u ulozi pevača u nekim kompozicijama koje je pisao za YU grupu.

Što se Brege tiče, on je mudro zaključio da je ipak bolje da njegove pesme otpeva Bebek, pa od njih četvorice jedino njegov glas ne možete čuti na ovom  LP-iju, ali je na samoj turneji, na koju su ubrzo krenuli, ipak morao da se prihvati takve uloge.

U svakom slučaju, ako ni zbog čega drugog, kompozicija "Sve će biti bolje" je interesantna zbog Jozinih pevačkih pokušaja, pa se između ostalog i zbog toga našla na ovoj listi.

4. Bisera Veletanlić - "Aha, aha" (1976.)

Ova kompozicija se tokom sedamdesetih, pa i u sledećim decenijama, vrlo često mogla čuti na radiju, što i ne treba da čudi jer svakako i jeste po radijskoj meri: vesela, pevljiva trominutna pesmica, sa domišljatim tekstom, koju je Bisera prvi put predstavila na beogradskoj "Hit paradi" 1976. godine. Verujem da ni tada, a ni kasnije, mnogi koji su je čuli nisu pretpostavili ko je njen autor i da je muziku zapravo pisao Josip Boček. Doduše, možda su oni bolji poznavaoci, kada su čuli gitarske deonice koje se tu provlače i mogli pretpostaviti o kome se radi, ali Joza je u studiju svakako odsvirao mnogo toga i u delima drugih autora, pa je takve zaključke teško donositi. Što se ove pesme tiče, tekst je pisao Zafir Hadžimanov, a aranžman Sloba Marković, obojica vrlo poštovani stvaraoci u svetu zabavne muzike, takođe saradnici Bisere Veletanlić i u nekim drugim kompozicijama, što se posebno odnosi na Hadžimanova koji je napisao brojne tekstove njenih pesama. Ovo nije jedina Bočekova kompozicija koju je pisao za Biseru, pa je na jednom od njenih sledećih singlova iz 1977. godine njegovo ime potpisano ispod pesama "Baš me briga" i "Do dna", u kojima je bio autor muzike i aranžmana.

5. Zdravko Čolić - "Juče još" (1977.)

Mnogi tvrde da je Zdravko Čolić, kada je popularna muzika u pitanju, najveća zvezda Balkana. I stvarno, Zdravkovo ime postalo je sinonim za uspeh, njegova samostalna karijera traje već više od pola veka gotovo bez ikakavih skandala, sa privatnim životom koji drži daleko od medija, dok njegove turneje i koncerte prati visoko profesionalni pristup, uz učešće respektabilnih muzičkih imena.

Tokom karijere sarađivao je sa najznačajnijim autorima ondašnje Jugoslavije, s tim da su dva imena iz te plejade svakako najviše doprinela njegovom vrtoglavom uspehu, a to su Kornelije Kovač i Goran Bregović. Međutim, sigurno je da i druge vrlo značajne kompozitore i tekstopisce možete naći potpisane ispod pesama na njegovim albumima, a ovde ću nabrojati samo neke: Arsen Dedić, Duško Trifunović, Kemal Monteno, Đorđe Balašević, Marina Tucaković, Ranko Boban, Bajaga, Đorđe Novković, Aleksandar Radulović Futa...

Među svim tim imenima nalazi se i ime Josipa Bočeka, koji je pored brojnih aranžmana i odsviranih gitarskih deonica, takođe napisao neke kompozicije koje se nalaze na Čolinim pločama, a ovom prilikom odabrao sam pesmu "Juče još", sa albuma "Ako priđeš bliže" iz 1977. godine. Interesanto je svakako da se na ovom LP-iju nalaze Čolini mega hitovi, poput: "Jedna zima s Kristinom", Zagrli me", "Jedina", "Glavo luda", ali ni ova Bočekova kompozicija, za koju je inače tekst napisao Arsen Dedić, zaista ne zaostaje ni najmanje, već naprotiv, svojim sentimentom, sjajnim gitarskim deonicama i naravno, Čolinim pevačkim manirom, "boji" ovaj album sasvim posebnim šmekom.

6. Bilja Krstić - "Čarli" (1983.)

U ovakvom prikazu svakako ne mogu preskočiti ni one albume u kojima je Bočekov doprinos ključan, a takav slučaj je sa prvim solo albumom Bilje Krstić - "Prevari večeras svoje društvo sa mnom" iz 1983. godine, na kome je od osam, napisao muziku za šest pesama, sve aranžmane, odsvirao gitare, pevao prateće vokale i takođe producirao album. U stvaranju pesama jedini saradnik tom prilikom bio mu je Đorđe Balašević koji je napisao sve tekstove, kao i muziku za dve pesme. Sa ove ploče odabrao sam pesmu "Čarli", nežnu i setnu baladu, u kojoj Bilja predstavlja sebe na jedan potpuno drugačiji način od ovoga što radi danas, pa eto prilike da se malo podsetimo kako je to bilo u sada već dalekim, ali čini se divnim osamdesetim, a takođe je interesantno da se ova pesma pojavljuje i na njenom četvrtom albumu, jednostavno nazvanom "Bilja", koji je objavljen 1994. godine.

Boček je pisao i za neke članove Korni grupe, recimo za Zlatka Pejakovića ("Priča o žutom kišnom mantilu", "Ako smeš", itd) ali i za mnoge druge izvođače. Prema dostupnim podacima, na snimanjima za druge pevače i grupe učestvovao je 105 puta, producirao je 16 albuma, a u ulozi kompozitora, tekstopisca ili aranžera, oprobao se u 149 kompozicija, od čega se najveći deo ipak odnosi na njegove aranžerske poduhvate.

Komponovao je muziku za filmove "Zvezde ljubavi" i "Indijsko ogledalo".

Živi u Beogradu, ima sedamdeset četiri godine.

(Telegraf.rs)