Stefanovski: Muzika je danas fabrikovana kao hrana, u njenoj nema ni "B" od bunta

Gitarista Vlatko Stefanovski proslavlja 50 godina karijere, priprema novi album i piše memoare, ističe da se danas muzika fabrikuje, a svetu trebaju autentični umetnici, da treba verovati u ono što se svira i da Džimi Hendriks ostaje najbolji gitarista. Stefanovski je rekao Tanjugu da 2024. proslavlja svojih 50 godina na sceni, jer je kao muzičar prvi honorar dobio u trećem razredu gimnazije.

"Tada sam počeo da zarađujem, učio sam zanat i tad mi je počela karijera. Patetično je praviti velike jubileje, ali ču staviti neki amblemčić da podsetim ljude na moje trajanje", rekao je gitarista. Stefanovski je rekao da snima novi album, koji bi trebalo da bude objavljen uskoro, ali ne želi da otkrije njegov naziv. "Ime novog albuma je vrlo značajno i govoriće šta me dira i fascinira", naveo je Stefanovski.

Preporučujemo

Gitarista sprema i memoare, piše "neke fajlove", ono čega se seća iz života, i to će biti "verovatno ove godine". Sa austrijskom kompanijom Tomastik infeld je u pregovorima da se uskoro pojave žice za gitaru pod njegovim imenom, i priznaje da je to velika čast za njega. Stefanovski je rekao da nikada ne svira tezgu, čak i kad je u pitanju samo 40 minuta na nekom festivalu.

"Gledam da koncert ima dinamiku. Ne smete pet balada ili brzih stvari uzastopce svirati, jer ljudima popusti prag osetljivosti. Koncert mora ići malo gore, malo dole, malo glasno, pa tiho. Takav je život, u krajnjoj liniji", primetio je gitarista. Napomenivši da mu nije važno koje pesme svira, već da li to dobro radi, Stefanovski je dodao da je bitno da pesme kao što su "Kalajdžijsko oro", "Talasna dužina" ili "Kao kakao" budu dobro izvedene i da treba "verovati u materijal koji sviraš". "Ne možeš biti stranac na svom koncertu, Moraš biti ubedljiv, u elementu, unutra, kao generator energije i raspoloženja", istakao je Stefanovski. Primetivši da je Skoplje tokom decenija višestruko povećalo broj stanovnika i da zbog gužve i saobraćaja danas ima mnogo razloga za stres, Stefanovski je rekao da nema pravo da zamera novim vremenima, jer je svestan da ne može živeti kao da je 1976. godina, i ''ponašati se kao da je i dalje mlad i zgodan''.

Prema njegovim rečima, mlade treba poslušati ponekad, jer brzo razmišljaju, reaguju i uče, a "svaka generacija je inteligentnija od prethodne".

"Da li nam se sviđa njihov način života, muzika i što stalno gledaju u telefon, to je druga priča. Tako su početkom 20. veka svi gledali u novine, samo je tehnologja promenjena", primetio je Stefanovski. U muzici danas nema ni "B od bunta, pravi se kao kobasice, sve je na traku", ocenio je Stefanovski, primetivši da u studijima "sve rade producenti, koji popiju deset kafa dnevno, dok se pevači tu samo malo promuvaju, nešto otpevaju i izađu".

"Današnja muzika je fabrikovana, kao što se fabrikuje hrana. Meni je totalno nezanimljivo da slušam nove produkcije. Svi imaju sve 'plaginove', možete laptopom snimiti ceo album. Da li će to biti slušljivo i da li će nekom nešto značiti, veliko je pitanje", ocenio je gitarista.

Primetivši da danas ima dece virtuoza, koji strašno sviraju gitaru, a imaju respekt prema starijim muzičarima, Stefanovski je dodao da sa druge strane na radiju retko ubode stanicu koja ne pušta samo proverene hitove. "A zašto ne bi svirali b strane nekih singlova? Hitove smo čuli milion puta. Dajte nešto što nismo čuli", kaže muzičar.

Stefanovski je rekao da postaje mistik, jer smatra da su umetnici samo provodnici ideja, a njega "sve više zanima ono što je nevidljivo, nedokučivo, a postoji".

"Nismo svesni ideje koja pluta u 'klaudu' (oblaku). Time se bavim. Lovim iz 'klauda' ideje i materijalizujem ih. Cela kreativna fela, od grafičara, slikara, muzičara, tekstopisaca, do inžinjera, svi love iz nepostojećeg, iz 'klauda'. To me najviše uzbuđuje, da iz ničega napravim pesmu. Tako je nastala 'Kao kakao'", otkrio je Stefanovski. Snimajući "svako veče, u groznici" sa svojim sastavom ''Leb i sol'' 1987. godine album "Kao kakao", Stefanovski je, kako je naveo, kada je došlo vreme da pišu tekstove, "samo zatvorio oči, ustao iz kreveta i na pisaćoj mašini u jednom dahu napisao tekst 'Kao kako'". "To govori da najbolje stvari same sebe izmisle, a mi smo tu samo da ložimo vatru, da bi se ideje ostvarile", naveo je Stefanovski.

O razlozima raspada sastava ''Leb i sol'' polovinom devedesetih godina, Stefanovski je rekao da je to bespredmetno pitanje kao i to zašto su se sastali polovinom sedamdesetih. "E, upravo zbog toga smo se i rasturili. Pa kad su se mogli Bitlsi rasturiti mogu i sve druge grupe", prokomentarisao je Stefanovski. Poslednjih godina Stefanovski svira u triju, kog čine njegov sin bubnjar Jan Stefanovski i basista Ivan Kukić i ističe da je "dobio ritam sekciju koja je unikatna i neverovatna". "Ima fraza - bend je dobar koliko je bubnjar dobar.

Ne postoji dobar bend bez dobrog bubnjara. To je prvo i osnovno. Ritam, pulsacija su najvažniji", dodao je Stefanovski. Podsetivši da je uvek svirao sa dobrim bubnjarima, kao što su u sastavu ''Leb i sol'' bili Garabet Tavitijan i Dragoljub Đuričić (1953-2021), Stefanovski je rekao da "u bendu morate stalno slušati šta radi bubnjar", i dodao da nije lako od početka do kraja pesme održati ritam i gruv. "Mnogo je važno, kad sam okrenut publici, da iza mene funkcioniše besprekorno. Ako brinem, to je no, no", rekao je gitarista.

Prema njegovim rečima, u bendu mora postojati ''kognitivna rezonanca'', odnosno dogovor između muzičara koji se ne gledaju i ne pričaju dok sviraju, frekvencija koju je uporedio sa jato ptica koje istovremeno u letu skrene u određebnom pravcu. Kao primer "kognitivne rezonance na visokom nivou", Stefanovski je naveo svirku sa gitaristom Miroslavom Tadićem, sa kojim nikad ne dogovara kraj pesme ili solo, "uvek je to na osećaj, zatvorenih očiju". Stefanovski često sarađuje sa glumcem Radetom Šerbedžijom, na koncertima, albumima ili u njegovom pozorištu "Ulysses" na Brionima, i kaže da je to "fenomenalan lik, talentovan, pametan, velikog srca, neverovatan, jedinstven".

SAD su u odnosu na početak 1980-ih, smatra Stefanovski, "neuporedivo, skroz promenjeno društvo", a kao primer je naveo da su ranije u njujorškoj četvrti Soho živeli umetnici, a "sada nema ništa, samo japiji", i da "sve što je bio šarm Njujorka toga više nema". Dodavši da mu se u SAD od gradova sviđa danas Sijetl, Stefanovski je podsetio i da je odatle Džimi Hendriks (Jimi Hendrix 1942-1970), "najbolji električni gitarista svih vremena".

"To što je on odsvirao mogu da sanjaju ljudi. On je napravio revoluciju u električnoj gitari, kakvu niko pre njega nije napravio, ni posle. Svi sviramo iste gitare i pojačala, ali niko ne može taj izraz, ton, paletu boja", ocenio je Stefanovski. Navevši kao primer muziku Johana Sebastijana Baha, Volfganga Amadeusa Mocarta i Bitlsa, Stefanovski je rekao da se ona i danas sluša, jer su "neke frekvencije dobro uradili", ali da tu "nema recepta, jer bi svi kuvali istu supu". "Treba uzeti neki alat i kopati mnogo duboko po sebi. Možda pronađete neki biser. Ima puno treša.

Kad kopate po sebi nađete i nešto što vam se ne dopada, ali s vremena na vreme nađete zlatnu žicu. Naš zadatak je da kopamo dalje, pa gde stignemo", rekao je muzičar. Iako je radio muziku za 17 filmova, poput "Gypsy Magic" (1997) reditelja Stoleta Popova ili "Kad svane dan" (2012) Gorana Paskaljevića, Stefanovski je priznao da mu je "mnogo patetično sebe nazvati filmskim kompozitorom". "To mogu Džon Vilijams i Enio Morikone. Ja ne mogu reći da sam filmski kompozitor, iako sam radio dosta fimova, jer je to neskromno.

Vi dobijete film kad vam se posreći, ne možete da se nametnete. To je mogao Zoran Simjanović da kaže: 'Ja sam filmski kompozitor'", rekao je Stefanovski. Navevši za sebe da je samo gitarista, Stefanovski je dodao da mu to zvanje odgovara - "manje je odgovorna uloga, jer kad ste samo gitarista niko ne očekuje ništa od vas".

"Nisam neki pevač, nemam kontrolu nad glasom kao nad gitarom. Umem napisati i neki tekst. Insistiram na svom ukusu. I što sam više u godinama sve manje prihvatam kompromise. Ljubazno se zahvalim ljudima kad mi ponude posoa koji mi se ne sviđa", rekao je muzičar. Stefanovski je naveo da nikad nije razmišljao o efektu koji će njegova muzika da proizvede kod ljudi. Prema njegovim rečima, "nekad se u studiju pojavi nešto što zaliči na hit i onda je to super", ali ne radi po svaku cenu hit, jer za to ne postoji recept.

"Možda najslušajnija pesma 'Čuvam noć od budnih' uopšte nije izgledala da će biti hit, ali se tokom godina sama od sebe nametnula. To je mimo moje moći", rekao je Stefanovski. Naglasivši da je zahvalan "na svakoj kupljenoj ulaznici i CD-u", jer kao muzičar živi od onoga što mu publika da, Stefanovski je ocenio i da je u životu "sreća mnogo važna".

"Da stignete živi i zdravi kući nakon hiljade koncerata, da vas Bog čuva, da se ne razbolite i ne slupate. A i to mi se dešavalo", priznao je Stefanovski Primetivši da nisu potrebna "tri Hendriksa, Pola Makartnija ili Boba Dilana, jedan je dovoljan", Stefanovski je upozorio da nema potrebe da "glumite nekoga, replicirate nečiji rad", jer "svetu trebaju autentični likovi sa autentičnim delom". Ponovivši da je "sreća najveći uspeh", Stefanovski je dodao da "srećni ne moraju da se bave umetnošću - dovoljno je da ostanu srećni, ne treba umetnost njima".

(Telegraf.rs)