Aca Seltik: Šejn Mekgovan je čitao Dostojevskog sa 11 godina

Tribina "Šejn Mekgovan i uloga popularne muzike u izgradnji savremenog irskog identiteta" posvećena nedavno preminulom frontmenu irskog rok benda "The Pogues", održana je u Institutu za evropske studije u Beogradu, gde je govorio Aleksandar Petrović - Aca Seltik, pevač domaće grupe "Ortodox Celts".

Uz poznatog muzičara analizu irske kulture i pre svega muzike predstavio je i dr Aleksandar Raković (INIS), autor knjige “Jugosloveni i irska revolucija 1916-1923.”.

Preporučujemo

"The Pogues" bio je engleski odnosno anglo-irski keltski pank sastav čiji je frontmen i osnivač nedavno preminuli pevač i autor Šejn Mekgovan (1957-2023).

Grupa je osnovana u Londonu 1982. godine, a bend je osim panka kao dominantnog žanra, imao uticaje raznih muzičkih tradicionalnih formi od džeza, preko flamenka, kantrija do folka ili srednje istočne muzike.

Bili su aktivni u dve etape, 1982–1996, i 2001–2014. godine.

Aleksandar Petrović, poznat kao Aca Seltik, osvrnuo se upravo na taj škotski fudbalski klub po kome je dobio nadimak, te ukazao na činjenicu da "Seltik" ima jako irsko nasledje, te da je "neodvojiv od irske pripadnosti iako je iz Škotske".

Fudbalski klub "Seltik" je nastao u Glazgovu u 19. veku, davne 1887. godine, a Aca Seltik je primetio da se bunt kod Iraca i Škota prvo manifestovao kroz fudbal, a kasnije kroz muziku.

"Velika Britanija kao kolonija nije prihvatala doseljenike. Zato se javljao taj bunt, a "Seltik" je bio veoma ozbiljna velesila, osvajali su mnoge trofeje. Ipak, Britanci ga nisu toliko prihvatali, više su čekali klubove

"Mančester Junajted" ili "Liverpul", kasnije i "Aston Vila". Ali, "Seltik" je sinonim za irsku dijasporu, ako se uzme u obzir da danas živi oko 30 miliona Iraca u Americi i tek ni trećina od toga u Irskoj. Verovatno se ne bi podneli medju sobom da svi žive u Irskoj", smatra Aca Seltik.

Onda se naš muzičar osvrnuo na muziku Šejna MekGovana, koga je opisao kao svog muzičkog oca, uzora, inspiraciju i pravog genija.

"Imao je ozbiljan intelektualni kapacitet jer je sa samo 11 godina krenuo da čita dela od Dostojevskog, inače veoma rano je proučavao klasiku u književnosti. Imao je zapaženo stvaralaštvo u prozi i poeziji, ali se o tome nije mnogo pričalo, već više o njegovoj zavisnosti od alkohola. Istina, Šejn je bio alkoholičar i to do samog kraja", rekao je Seltik i dodao da je irski panker u mladosti bio izbačen iz škole, prepoznat je kao autodestruktivna osoba, išao je na lečenja od alkoholizma.

Albumi grupe "The Pogues" su sledeći - “Red Roses for Me” (1984), “Rum Sodomy & the Lash” (1985), “If I Should Fall from Grace with God” (1988), “Peace and Love” (1989), “Hell's Ditch” (1990) i poslednja dva na kojima više ne peva Šejn MekGovan - “Waiting for Herb” (1993), “Pogue Mahone” (1996).

Snimili su i live album za jubilej 30 godina od nastanka benda - "The Pogues in Paris: 30th Anniversary concert at the Olympia” (2012).

"Na prvim albumima Šejn je stvarao svoju autobiografiju, to je jedan zastrašujući, mračan svet, ogrezao u kriminal, prostituciju, drogu. Pesmama je krenuo ka panku, buntu, što u mladosti nije bilo odmah artikulisano. Šejn je postao biograf panka kroz svoje prvo stvaralaštvo, te albume. A poslednji albumi bez MekGovana su bili dobri, ali to nije bilo isto bez njega, to nije bilo to", smatra frontmen "Orthodox Celtsa", srpskog benda sa kompozicijama irske rok folk tradicije.

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

On se osvrnuo na neprevodivo ime benda "The Pogues", o ocenio da je to "nešto najgenijalnije što je Šejn mogao da smisli", a u prenesenom značenju, slobodnom tumačenju i interpretaciji, Seltik kaže da bi reč mogla da znači "Poljupci".

Tako je Aleksandar Petrović - Aca Seltik otkrio da je i ime "Orthodox Celts" zanimljivo osmišljeno, a nije ga dao on ili neko iz benda, već kolega Vlada Čalić, poznat iz bivše jugoslovenske grupe "Roze Poze".

Seltik je analizirao da je Šejn MekGovan želeo da sa grupom"The Pogues" bude prihvaćen, ali nije uspeo u tome.

Javio mu se onda patriotski i nacionalni bunt, tako da je primetio da je u "irskim pesmama bes mnogo veći od pank muzike".

Aca Seltik je govorio i o drugim irskim rok bendovima koji su stasavali u to vreme kao planetarno uspešni "U2", ali je za bend frontmena Bona Voksa, naš muzičar siguran da "nije u pitanju samo jedna grupa, već su to barem tri odvojena sastava u jednom" tokom cele karijere.

"Smatram da su osamdesete godine zlatno doba rokenrola. Rok muzika je i nastala na temeljima razne folk muzike - irske, nemačke i francuske. A rokenrol je onda jedno zajedničko ime za sve. Možemo reći i da je rokenrol u Americi njihova narodna muzika. Preko kantrija je direktan proizvod upravo irska muzika", zaključio je Aca Seltik.

Šejn MekGovan i drugi bend "The Popes" je imao albume - “The Snake” (1994), “The Crock of Gold” (1997), “The Rare Oul' Stuff” (2001/ 2002) (dvostruko izdanje diska sa best-of kolekcijom B-strana od 1994. do 1998), “Across the Broad Atlantic: Live on Paddy's Day - New York and Dublin” (2002).

Dr Aleksandar Raković (INIS), autor knjige “Jugosloveni i irska revolucija 1916-1923.”, izuzetni poznavalac benda "The Pogues", otkrio je da je Šejn MekGovan sticao svest o irskoj muzici kao dete, te dalje bio inspirisan da stvara nakon tragedija, nemilih događaja poznatih kao "Krvava nedelja".

Bend "U2" ima hit pesmu na tu mučnu temu "Sunday Bloody Sunday".

Raković je primetio da su kasnije i MekGovan i njegovi članovi benda "The Pogues" bili u frustraciji: on što više nije bio u stanju da izvodi irsku pank muziku zbog pića, a oni jer Šejn toliko pije i ne gasi se.

Pisac knjige o Jugoslovenima i irskoj revoluciji je definisao da je Šejn bio ozbiljan pesnik i književnik pored muzičke karijere, a da mu to za života nije dovoljno priznato.

On ga je uporedio sa uspešnim karijerama drugih irskih jedinstvenih umetnika kao čuvena Enya ili Van Morison ili "The Dubliners" sa kojima je MekGovan sarađivao.

Šejn je snimao i duete sa australijskim muzičarem i piscem Nikom Kejvom ("What a Wonderful World", "Death Is Not The End"), nedavno preminulom irskom kantautorkom Šinejd O'Konor ("Haunted", "The Wild Rover"), Džoom Stramerom i sa više izvodjača na pesmi "I Put a Spell on You" (Nik Kejv, glumac i gitarista Džoni Dep, Bobi Gilespi).

Raković je uputio i na spektakle projekte trupa koji se bave irskim folklorom kao "River Dance" i "Lord of the Dance", kao i filmove sa tom tematikom i tradicijom Škotske i Irske - "Rob Roj" Majkla Kejtona Džonsa, "Majkl Kolins" Nila Džordana, "Hrabro srce" Mela Gibsona.

Gitarista "The Pogues" Filip Ševron je preminuo 8. oktobra 2013. u Dablinu sa 56 godina, a njihov basista Deril Hant u Londonu 8. avgusta 2022, u 72. godini.

Kada se grupa "The Pogues" definitivno raspala, u decembru 2015. Šejn MekGovan je dao intervju za "Vice" magazin gde je potvrdio da oni više nisu aktivni od ponovnog okupljanja 2001. godine.

"Vratio sam se u "The Pogues" i mi smo eto samo nastavili da se medjusobno mrzimo i to osećanje je samo raslo. Ja zapravo uopšte ne mrzim taj bend, naprotiv, niti bilo koga od članova. Svi oni su mi prijatelji. I mnogo ih volim. Bili smo prijatelji i mnogo pre nego što smo osnovali grupu. Jednostavno se desilo da smo se smučili jedni drugima. Mi smo izgleda prijatelji onda kada ne odemo na turneje. A imao sam prokleto puno turneja sa njima. I iskreno, dosta mi je svega toga", govorio je tada Šejn MekGovan.

Irski panker rodjen u Londonu preminuo je 30. novembra 2023. u Dablinu sa svojih 65 godina.

Preživeli članovi benda "The Pogues" svirali su pesmu "The Parting Glass" na njegovoj sahrani 8. decembra 2023, dok je Nik Kejv nadahnuto za klavirom odsvirao njihovu antologijsku baladu "A Rainy Night in Soho".

Nakon smrti Šejna MekGovana, kompozicija "Fairytale of New York" dospela je na prvo mesto u Irskoj na top listi 1. decembra.

Onda je "The Pogues" ponovo 13. decembra objavio "Fairytale of New York" kao singl za humanitarne svrhe za "Dublin Simon Community", organizaciju koja se bori protiv problema beskućnika, što je tokom života Šejn MekGovan intenzivno podržavao.

(Telegraf.rs/Tanjug)