Priče o pesmama: Korni grupa - "Prvo svetlo u kući broj 4", jedan od prvih bisera domaćeg progresivnog roka

"Genijalci iz Osijeka", bio je nadimak zaista izvanredne grupe Dinamiti koja je šezdesetih godina vrlo često bila pobednik tadašnjih takmičenja VIS-ova (vokalno instrumentalnih sastava), a takve manifestacije  su u tom vremenu gotovo redovno organizovane. No kada govorimo o tome, tu svakako treba razlikovati Dinamite Kiće Slabinca, i ove druge koji su formirani 1967. godine, nakon što je Slabinac otišao u vojsku i u kojima su članovi bili: Dado Topić, Josip Boček, Alberto Krasnić i Ratko Divjak. Pa iako Dinamiti faktički nisu imali svoj autorski materijal, na neki način su ipak uplovili u te vode jer su tadašnje poznate svetske kompozicije donosili u jednoj sasvim slobodnoj formi, s obzirom da su ih svirali kroz improvizacije i time im davali sopstveni pečat. U vezi njih, neobično je bilo i to što su tih godina jako dobro vladali repertoarom Vilsona Piketa, Otisa Redinga, Džemsa Brauna, ali i izvođača kao što su Net King Kol i raznih drugih džezera.

Dinamiti su potrajali sve do septembra 1969. godine kada Dado Topić na poziv Kornelija Kovača dolazi u Beograd kako bi se priključio Korni grupi, ali u toj ekipi su već vladala sasvim drugačija pravila.

Preporučujemo

Uglavnom, Dado je pokušao dobiti dozvolu od Kornelija da i ovom prilikom ima slobodu da pesme peva na neki svoj način, onako kako on oseća i kako je to već i radio u prethodnoj grupi, ali to je bilo apsolutno nemoguće.

Kod Kornelija se svaka nota morala pevati tačno onako kako je i napisana i kako je to on zamislio.

Bar je tako bilo na samom početku, da bi malo kasnije Kornelije donekle popustio, ali tu se već isprečio jedan drugi problem.

Tada je već na red došlo autorstvo.

U periodu koji je proveo u Beogradu, Topić je intenzivno počeo da piše svoje kompozicije.

I to kakve!

Pa ipak, one nisu pronalazile put do ploča Korni grupe, što je odmah nagoveštavalo da njihova saradnja ne može dugo potrajati.

Kada sam Dada u jednom razgovoru upitao da li je upravo to bio razlog za njegov nagli odlazak iz Korni grupe, ovako je odgovorio:

"Meni nije padalo, uopće mi nije smjelo pasti na pamet da se kao autor stavim uz bok Kornelija Kovača u jednom tako velikom bendu. I logično da sam ja svoju šansu morao tražiti totalno na jednom novom početku, sa nekim drugim ljudima. Ipak, Kornelije Kovač je veliki autor i bilo bi malo prepotentno zahtjevati svoje mjesto pokraj njega u bendu, tako da je on razumio tu neku moju želju, tu neku motivaciju, da se okušam sam, pa smo se u jednoj prijateljskoj atmosferi razišli."

Po odlasku iz Korni grupe, Topić je imao nameru da ponovo reoformi Dinamite, ali je za takvu ideju imao podršku jedino od bubnjara Ratka Divjaka. Josip Boček, koji je u međuvremenu u Kornelijevom bendu zamenio gitaristu Borka Kacla, nije imao nameru da se odrekne te pozicije, dok je Alberto Krasnić odlučio da nastavi porodični biznis svoga oca. Tako je u novoformiranu grupu Time na mesto gitariste došao Vedran Božić, basista je bio Mario Mavrin, klavijaturista Tihomir Pop Asanović, za klavir i flautu bio je zadužen Brane Lambert Živković, a Divjak je svakako bio u toj priči od samog početka.

Foto: Dušan Milenković/ATAImages

O prvom albumu ove postave suvišno je trošiti reči, uostalom, mnogo redova o tome je i napisano i to s potpunim pravom, ali je tu svakako interesantno jedno drugo pitanje, a to je da li su te pesme nastale dok je Dado još bio u Beogradu. Na to pitanje dao mi je sledeći odgovor:

"Radio sam stalno, ali sam sa Batom uspeo da se dogovorim samo za dve pesme da ih snimimo, a to su "Prvo svetlo u kući br. 4" i "Žena je luka, a čovek brod", tako da smo te dve stvari ipak snimili ali dalje nismo mogli jer je Kovač rekao da Korni grupa svira samo njegove stvari, pa sam ja praktično sa već spremnim materijalom otišao u Zagreb".

Naravno da prilikom razgovora i susreta sa Kornelijom Kovačom nisam mogao da preskočim da i njemu postavim slično pitanje, s obzirom da je prvi album grupe Time zaista izvanredan, i da je apsolutno nelogično da se takve kompozicije odbiju, pod uslovom da ih je Dado uopšte i ponudio. Kornelije je na to pitanje odgovorio ovako:

"Meni Dado takve pesme nije nudio. Pa čak i ta kompozicije koju smo snimili, "Prvo svetlo u kući br. 4", nije bila kompletna, da ne kažem da je to Dado doneo kao nekakav lajt motiv, dosta toga sam potom tu doradio".

Bilo kako bilo, a istina je obično negde na sredini, "Prvo svetlo u kući br. 4" jedna je od prvih Dadovih autorskih kompozicija:

I opet sinoć

u mojoj kući

neko svetlo

Ja čujem zvona

i vidim senke

ko je to tamo

ko je to tamo

Polako idem

do vrata kuće

crven trag

Miris mora

donese vetar

ko je to tamo

ko je to tamo

Umorne misli

sad se bude

otvaram vrata tiho, tiho

Hodnikom dugim

ide večnost

ruka je hladna, hladna, hladna

A ispred vrata

u strahu stanem

miris šume

U plavom dimu

leptiri lete

ko je to tamo

ko je to tamo

Mir, odjednom mir

i bljesak tame

sve stvari u mojoj sobi

na svom su mestu

Ja tražim, o gde je, svetlo

i ruka moja

po zidu klizi

ko, ko je to tamo

Odjedom u uglu

kraj starog klavira

rodi se svetlost

duginih boja

Priviđenje, priviđenje da l' je

priviđenje da l' je

priviđenje da l' je

O ne, ne to nije priviđenje

ne, ne, ne, ne

vila u mojoj sobi

I opet tiho

čuju se zvuci

i već mi lice

miluje vetar

Ja letim, ja letim, ja letim

Kao da dišem

u jeseni ranoj

dah proljetnog jutra

I dok telo njeno

u ludom grču odjednom zove

'Ajde, 'ajde dođi

'ajde dođi i opij me

i dok sa mojih grudi

potone taj

U ludu komu bacam

ja dišem dah

dah jesenjeg jutra

Zvona oko mene

livade sa travom

iz straha, strah

Odjednom strah, odjednom strah

ne osećam telo

prestajem da značim

I ne čujem ništa

prestajem da budem čovek

I rukama stežem

to plametno grlo

okov bi taj

uništio mene

Sve tiši njen glas

sve jače ruka steže

to plametno grlo

to plametno grlo

Nema više ništa

u predmetu toplom

i još samo miris mora

I crveni trag

crveni trag

trag, trag, trag, trag, trag.

Naslov pesme odnosi se na adresu kuće na kojoj je Dado stanovao kada je iz Osijeka došao u Beograd, u ulici Vojvode Brane 4.

Pa iako je ova kompozicija zaista začuđujuća, posebno ako znamo da je snimljena na prelazu iz 1969. u '70. godinu, ona ipak nije našla mesto na nekoj od ploča, odnosno albuma, Korni grupe, pa će na prvo objavljivanje morati da sačeka sve do 1994. godine kada uvrštena na CD "Yu retrockspektiva" (Komuna), na kome se nalaze domaće progresiv kompozicije.

Prvi put se pojavila na nekom albumu Korni grupe dve godine kasnije,  i to na kompilaciji "Prvo svetlo neobičnog života" (Komuna) na kome se nalazi repertoar iz njihove progresivne faze.

Sa današnje tačke gledišta, jasno je da je ova kompozicija ipak nastala bar nekoliko godina prerano, i da domaća publika (bar ona većinska) na početku sedamdesetih godina još uvek nije bila spremna za ovakve muzičke izlete.

S druge strane, u tih sedamnaest minuta koliko traje ova pesma, svakako se može videti koliko smo na kraju šezdesetih godina prošlog veka, kada je muzika u pitanju, bili svet.

Može se videti nestvarni autorski potencijal Dada Topića, maestralno vladanje kompozicijom i aranžmanom Kornelija Kovača i začuđujuća instrumentalna sposobnost svih članova grupe.

Pa iako su to bili pionirski dani domaće progresiv muzike, ona kao da je vrlo brzo doživela i svoj vrhunac, kao da je izgorela u prevelikoj želji da se dokaže i pokaže.

Možda to i jeste sve prekratko trajalo, ali smo u tih nekoliko godina na najlepši način pokazali kako možemo biti svet, a to nikako nije malo.

(Telegraf.rs)