Fenomeni popularne muzike - kompilacija kao istinska potreba, nužno zlo, ili prilika za dobru zaradu

Nikada nisam previše mario za kompilacije tipa - best of, greatest hits, i slično, jer naprosto nisam mogao prihvatiti situaciju u kojoj mi neko drugi određuje šta je to što je od nekog izvođača najbolje.

Iz tog razloga sam oduvek težio da imam celokupne diskografije određenih grupa i time dobijem mogućnost da sam mogu da odaberem šta je od njih dobro a šta ne.

Preporučujemo

Jasno je da su izdavačke kuće rado ulazile u takve poduhvate, jer im je to često bio ozbiljan izvor prihoda.

Sa malo ulaganja, zarada je umela biti ogromna.

Nekada su takva izdanja bila proizvod dogovora izdavača i same grupe, ali se takođe dešavalo da su izdavačke kuće sve to radile na svoju ruku i pored izričitog protivljenja samih izvođača.

Ipak ima i bendova koji nikada nisu dozvolili da se takva ploča pojavi.

Bar u toku njihove karijere, odnosno u vreme dok im je još uvek bilo stalo do nje.

To ne treba da čudi jer često su odabiri kompozicija koje ste mogli čuti na određenim kompilacijama bili potpuni promašaji.

Posebno se to dešavala u slučajevima kada su selekciju pesama radili sami izdavači, jer vrlo često takve kompilacije nisu definisane na osnovu kvaliteta i značaja samih kompozicija, već po onim parametrima koji donose naveći tiraž, pa samim tim i zaradu.

Međutim, dobra kompilacija mora prevashodno biti tako osmišljena da u najboljoj mogućoj meri oslikava presek rada nekog izvođača u određenom vremenskom periodu, a to uopšte nije lako, u nekim slučajevima gotovo da je i nemoguće.

No uprkos svemu tome ima i odličnih primera i zbog toga verujem da su mnogi od vas u svojoj kolekciji imali neki od takvih albuma, pa ću se ovoga puta fokusirati na sedamdesete godine prošlog veka i ukratko osvrnuti na nekoliko ostavrenja iz tog perioda za koje smatram da su vrlo uspešna kompilacijska rešenja.

DEEP PURPLE - "24 CARAT PURPLE" (Jugoton 1975.)

Ovo je svakako najpoznatija i najpopularnija kompilacija iz sedamdesetih godina na prostoru tadašnje Jugoslavije. Kombinovana delom od studijskih, a delom od live snimaka sa legendarnog "Made in Japan" albuma, predstavlja bend u svoj njegovoj gotovo nadrealnoj moći i veličini. Svako ko je u to vreme iole držao do svog slušalačkog statusa imao je ovaj LP u svojoj kolekciji. S druge strane, to je vrlo često bio i inicijalni album za stvaranje nekih ozbiljnijih kolekcija, nešto od čega se počinjalo i što ste u to vreme s ponosom i pred bilo kim mogli zavrteti na gramofonu. Niko tu nije mogao staviti bilo kakvu primedbu.

Interesantno je da je ovo ujedno i prvi LP koji je objavila tada novoosnovana izadavačka kuća "Purple Records", što je podatak iz koga se odmah vidi da su sami članovi grupe vršili odabir kompozicija. Oni su to vrlo mudro uradili, pa se tu mogu čuti četri kompozicije sa studijskih albuma:"Woman From Tokyo", "Fireball", "Never Before", "Speed King", i četiri uživo: "Strange Kind of Woman", "Black Night", "Smoke on the Water", "Child in Time". Sa ovakvim pristupom grupa je uspela da predstavi svoj repertoar na jedan stvarno izuzetan način jer su sa odabirom ovih kompozicija na jednom LP-iju, bukvalno imali sve. Mogli ste čuti studijske i live snimke, a verujem da su mnogi nakon što su čuli kako moćno zvuče uživo, potom i kupili izuzetni "Made in Japan", ako do tada to već nisu.

KING CRIMSON - "THE YOUNG PERSONS' GUIDE TO KING CRIMSON" (Jugoton 1976.)

U pitanju je dupli LP na kome je zaista sjajan odabir kompozicija ove fenomenalne grupe. No to ne treba ni da čudi jer je kompozicije odabrao Robert Frip lično. Da je to uradila izdavačka kuća, verujem da rezultat ne bi bio ni približno tako dobar. U vreme kada je objavljen ovaj album grupa King Crimson je bila već raspuštena. Ovde svakako treba pomenuti i izuzetan omot škotskog slikara Fergusa Hola, a uz sve to je išla i knjižica, buklet, koju je takođe sastavio Frip koristeći svoju ličnu arhivu. Prepuna je fotografija, podataka o značajnim koncertima i drugim detaljima iz istorijata grupe, što u potpunosti opravdava i sam naziv albuma: "Vodič za mlade kroz King Crimson". Ko je kupio ovu ploču, bilo da je po godinama mlađi ili stariji, zaista je i dobio izuzetnog "vodiča" kroz čarobni muzički svet ove vanvremenske grupe. Ovo je po mom skromnom mišljenju jedna od najboljih rok kompilacija ikada.

JEFFERSON AIRPLANE - "FLIGHT LOG 1966-1976" (Jugoton 1978.)

Odličan izbor pesama na ovom takođe duplom LP-iju omogućava zaista pravi uvid u rad ove sjajne grupe u njenih prvih deset godina postojanja. Ono što ovaj album razlikuje od ostalih slične namene, jeste činjenica da se na njemu ne nalaze samo kompozicije grupe Jefferson Airplane već i one iz repertoara postava koje su povezane s njom, a to su Jefferson Starship (drugo ime grupe nastalo 1974. godine nakon odlaska osnivača Martija Balina) i Hot Tuna (ogranak matične grupe koji su predvodili gitarista Jorma Kaukonen i basista Džek Kasadi, a tu su bili i bubnjar Džoi Kovington i violinista Papa Džon Krič). Takođe, na ovoj kompilaciji uvrštena je jedna kompozicija koja pre toga nije objavljena, a to je "Please Come Back" koja će potom duži vremenski period biti dostupna samo na ovom izdanju.

Šta reći o grupi Jefferson Airplane?

Jednom prilikom neko je izjavio da su oni za San Francisko isto što i Bitlsi za Liverpul, i to i jeste tako, iako paradoksalno niko od njih, izuzev pevcača i gitariste Pola Kantnera, nije iz tog grada. Izuzetan bend, meni jako drag, i oni svakako zaslužuje jednu posebnu priču koju ću svakako jednom i napisati. Takođe, na ovom albumu sam prvi put čuo Balinovu kompoziciju "Comin' Back To Me", a ona za mene predstavlja jednu od najlepših rok balada ikada snimljenih, za koju me istovremeno vežu neke jako lične i drage uspomene, pa ako se jednom odvažim, možda i napišem priču o tome.

SIMON AND GARFUNKEL'S GREATEST HITS (Suzy 1977.)

Poput prethodnih ostvarenja, i na ovom albumu je više nego dobar odabir kompozicija ovog izuzetnog dvojca, pa time i sjajan presek njihove karijere. Ovo je inače prvi kompilacijski album Sajmona i Garfankla objavljen dve godine nakon njihovog razilaska i poslednjeg zajedničkog koncerta koji su održali u Karnegi Holu 1970. Na LP-iju se nalazi nekoliko kompozicija snimljenih na koncertima koje ranije nisu objavljene, kao i originalni studijski snimci, uglavnom sa singlova koji su ušli u top deset (izuzev jednog) na listama popularnosti, s tim što je nekoliko dostiglo i prvu poziciju, kao što su: "Mrs. Robinson", "The Sound Of Silence" i "Bridge Over Troubled Water". Sam album je dospeo do petog mesta u SAD, a cifra u kojoj je prodat je ogromna i začuđujuća. Samo u Americi 14 miliona ljudi je kupilo ovaj album, što predstavlja najveći tiraž koji je dostigao neki duo u ovoj državi. Ovo je ujedno i najprodavanija ploča Sajmona i Garfankla.

MOODY BLUES - "THIS IS THE MOODY BLUES" (Jugoton 1978.)

U godinama u kojima su objavljivani albumi o kojima ovde pišem, teško da je bilo nekog ko je makar malo bio upućen u tadašnja muzička zbivanja, a da nije čuo za fenomenalnu pesmu "Night In The White Saten", grupe Moody Blues. No nažalost, za mnoge se opus ove fenomenalne grupe tu i završavao, jer su malo ili nimalo bili upućeni u sva druga dešavanja i njihov ostali repertoar. Ta nepravda je u dobroj meri ipravljena kada je Jugoton '78. godine kod nas objavio njihov dupli, kompilacijski LP na kome se, pored ove pomenute, nalaze i druge njihove sjajne kompozicije, poput: "Question", "Melancholy Man", "I'm Just A Singer", "Ride My See-Saw", "Tuesday Afternoon" itd. Interesantno je da su Moody Blues i pre "Nights In The White Satin" imali milionski svetski hit, a to je bila kompozicija "Go Now", koja je objavljena na njihovom singlu 1965. godine. Međutim takav uspeh nikako nisu mogli ponoviti, pa su neki članovi nezadovljni razvojem situacije otišli, imeđu ostalih i gitarista Deni Lejn koji će kasnije svirati u grupi Wings Pola Makartnija. Stvari su se promenile tek kada su kompletno promenili svoje muzičko usmerenje, odbacili svoj dotadašnji ritam i bluz manir i zamenili ga nečim sasvim drugim. Nabavili su melotron i potom dugo i pažljivo pripremali konceptualni album "Days Of Future Passed" koji su snimili sa London Symphony Orchestra, izazvavši pravu malu pometnju, jer su time podstakli i mnoge druge izvođače da pokušaju nešto slično ali to nije bilo ni blizu onoga onoga do čega su Moody Blues dobacili. Upravo sa ove ploče je "skinut" singl "Noći u belom satenu", a grupa će potom vrlo brzo dobiti fanatične sledbenike u Britaniji, a posebno u Americi. Ono što je svakako bitno za ovu priču, jeste da su još krajem šezdesetih pokrenuli svoju izdavačku kuću Treshold Records, što im je omogućilo potpunu slobodu u radu, pa time i odluku o tome kako će izgledati njihov kompilacijski album. Ako je neko zaista želeo da se bliže upozna sa opusom ove grupe, a potraga za njihovim redovnim studijskim ostvarenjima mu se činila isuviše zamornom, dvostruki LP "This Is The Moody Blues" je svakako otklonio sve nedoumice. Kada ga preslušate ili postajete njihov doživotni fan, ili ćete ih zauvek odbaciti. Čini se da su to bile jedine dve moguće opcije u njihovom slučaju.

Nastaviće se...

(Telegraf.rs)