Pola veka autorstva u domaćoj popularnoj muzici, kratak osvrt na nekadašnja zbivanja i ono što se danas dešava

Iako su prvi uspešni autorski pokušaji, kada je popularna domaća muzika u pitanju, započeli već krajem šezdesetih godina od strane Grupe 220 i Indexa, jasno je da je prava ekspanzija u tom smislu nastala početkom sedamdesetih, pa sam kao primer odabrao ono što se događalo oko 1973. godine, dakle pre tačno pola veka. Samo su se retki, na tadašnjoj jugoslovenskoj pop-rock sceni tada mogli pohvaliti da u svojoj diskografiji imaju LP ploču.

Pa ipak to nikako ne znači da je izbor muzike tada bio loš.

Preporučujemo

Naprotiv.

Što se albuma tiče, time su se već tada mogli podičiti Grupa 220, Žeteoci, Time, Korni grupa, Pop mašina, Josipa Lisac, zatim Drago Mlinarec, koji je pored albuma "Naši dani" sa Grupom 220, što je prvi album jugoslovenskog rokenrola uopšte, već tada imao i dva solo albuma - "A ti se ne daj" (1971.) i "Pjesme s planine" (1972.) Tu je i Arsen Dedić koga nikako ne bi smeli preskočiti jer on svakako po mnogo čemu i pripada toj sceni. Arsen je još davne 1969. godine objavio album "Čovjek kao ja", zatim '71. i sledeći pod nazivom "Arsen 2", da bi '73. već objavio dupli LP "Homo volans", što je u to vreme tek bila retkost za nekog izvođača, ali iz svega toga se svakakao i može videti Arsenov nesvakidašnji autorski potencijal. Čak šta više, te godine objavljena je i prva kompilacija sa njegovim najpoznatijim kompozicijama, a to je za mnoge izvođače u to vreme bio samo pusti san.

Te '73. i YU grupa će objaviti svoj album prvenac i to će biti najprodavanije dugosvirajuće ostvarenje nekog jugoslovenskog benda do pojave sarajevskih Dugmića.

No ako je sa albumima tada još uvek malo teže išlo, upravo te godine pojavili su se i neki zaista "ubitačni" singlovi, a ovoga puta fokusirao sam se samo na beogradske grupe, što je u svakom slučaju dobar primer.

Nakon raspada Džentlmena Branko Marušić Čutura sa Zlatkom Manojlovićem pokreće grupu Dah. Njihov prvi singl iz '73. godine bio je pravi uragan koji posle nije bilo lako ponoviti. To se posebno odnosi na B stranu ploče, na kojoj se našla Čuturina kompozicija "Noćna buka", ali i A strana na kojoj je Manojlovićeva "Ako poželiš", takođe je odlična.

Pored albuma, koji sam već pomenuo, YU grupa je objavila i singl sa kompozicijom "Šta će meni vatra", koja će postati veliki hit. Zanimljivo je da je tekst za tu, kao i za pesmu "Spusti glavu" koja se nalazi na B strani ove ploče, napisao Branko Marušić Čutura.

Korni grupa te godine objavljuje čak nekoliko singlova, ali ovde ću napomenuti samo dva. Na jednom su kompozicije "Ivo Lola" i "Za kim zvono zvoni", a na drugom se nalaze, možemo to slobodno reći, danas već kultne pesme - "Etida" i "Jedna žena".

Interesantan detalj je da se ovaj singl pojavio sa štamparskom greškom. Naime, umesto pravilno - "Etida", na prvom tiražu tog singla pisalo je "Edita". Kada je to primećeno, greška na omotu je ispravljena, ali na samoj etiketi ploče je i dalje ostala.

Foto: Goran Živanović

Pop mašina 1973. godine objavljuje svoj drugi singl ("Promenićemo svet" / "Svemirska priča"), a Dušan Prelević Prele dva: "Hej, hej, okreni se" / "Jesenja pesma i "Nisam više tvoj"/"U noćima bez sna".

Beogradska akustičarska scena tih godina bila je nešto zaista posebno, a '73. godina je obilovala pravim biserima.

Bilo je tu nekih zaista sjajnih kompozicija, ali svakako bi isuviše bilo pisati o svakoj posebno, ali možemo ih bar navesti:

Vlada i Bajka, objavljuju dva singla. Na prvom su kompozicije "Dok te gledam /"Peta strana sveta" / "Zaborav" / "Tvoj san", dok su na drugom pesme "Novi svet" i "Lutanja";

I trio DAG te godine u svojoj diskografiji dodaje ploču na kojoj su kompozicije "Rastanak i "Svitanje";

S vremena na vreme te godine objavljuju svoja prva dva singla na kojima su kompozicije koje će postati pravi evergrini akustičarske muzike: "Sunčana strana ulice" / "Ponekad" i "Čudno drvo" / "Odisej";

Porodična manufaktura crnog hleba, objavljuju takođe dva singla: "Mudra Mande" / "Pitaš me" i "Nešto" / "Čovjek i pas";

Grupa Ganeša, objavljuje svoj prvi singl ("Put" / "Mala kola"), dok je Srđan Marjanović, koji je karijeru takođe započeo kao akustičar, te godine objavio čak tri singla: "Moja mala" / "Tražim"; "Prvi put sretni" /

"U čemu je stvar"; "Dolaze mladi" / "Pustite me da sanjam".

Bila je to fantastična ekspanzija akustičarske muzike, kakvom nije mogao da se pohvali nijedan drugi grad u ondašnjoj državi.

Mnoge od ovih ploča i dan-danas vrlo rado zavrtim na gramofonu, a iz ovoga se vrlo lako može zaključiti da su to bili dani stvarno "velike žetve".

Ipak pravo je pitanje kako smo došli do ovoga što se u današnjem vremenu uglavnom vrti na mejnstrim medijima i činjenice da najveće koncertne prostore pune neka imena sasvim drugačije muzičke orijentacije.

Odgovor na to pitanje svakako je dosta kompleksan, ali i u nekoliko rečenica možda bi se moglo sagledati dosta toga.

Svaka umetnost, pa samim tim i muzika, ogledalo je generacije u kojoj ona nastaje i to je odraz njihovog razmišljanja i vrednosti kojima pridaju važnost.

U drugoj polovini dvadesetog veka u dobroj meri je bio marginalizovan nacionalizam, vrednovana je filozofija, kosmopolitizam, različitosti itd.

Samim tim i muzika je pratila takve vrednosti.

Kada je nacionalizam počeo da vodi kolo, što se kod nas dogodilo devedesetih godina, neke stvari su drastično promenjene , pa samim tim i muzika za koju je većina zainteresovana.

Onaj ko je spreman da u ime nacionalizma radi nešto što je zdravom umu nezamislivo ne može shvatiti kosmopolitizam rok muzike, a takođe ne može razmišljati ni o filozofiji ili o nekakvim kosmičkim životnim vrednostima.

U svemu tome i religije igraju jednu od ključnih uloga, međutim, oni koji shvataju suštinu, mogu razdvojiti veru i religiju, u smislu da veru smatraju za duboko intimnu stvar, za nešto što je potrebno svakom ljudskom biću, bez ikakve potrebe da se sa time "razbacuju" okolo.

A posebno ne, ako time pozivaju druge na nešto nečasno, nešto nedostojno čoveka.

Isto važi i kada je nacionalizam u pitanju. Biti patriota ne znači biti i nacionalista.

Veliki problem leži i u činjenici da je u današnjem vremenu u potpunosti poremećen sistem vrednosti.

Oni koji nekada nisu imali hrabrosti ni da prošetaju centrom bilo kog grada, danas su glavne face za sve.

Na ta mesta su uglavnom došli pozivajući se i koristeći upravo razne nacionalističke i ostale ispade.

Oni koji su ih slepo pratili, u većini slučajeva ili bar na samom početku, mislili su da sve to rade za neko opšte dobro, ali isuviše često je to bilo veoma daleko od toga.

U pitanju je bio tek sitniji ili krupniji šićardžijski interes, zavisno od mesta i položaja na koji se ciljalo ili zaselo, pa samim tim i "datih mogućnosti".

Generacije koje su stvarale ili pratile rokenrol muziku ipak su imale sasvim drugačije poglede na svet.

Više je nego evidentno da danas u mnogo čemu nema sredine, nema tolerancije, samo isključivost.

A kada smo prinuđeni na isključivost, tu nema ni logike.

I tako smo upali u jedan začarani krug.

A to ubija svaku kreativnost ili je u najmanju ruku baca na marginu.

Posebno ako su autori još i obespravljeni, kao što to u mnogim slučajevima danas i jesu, ako govorimo o intelektualnoj svojini koja je na ovim prostorima vrlo često zloupotrebljena.

Time dolazimo do ovoga čime smo danas okruženi kada je muzika, ali i štošta drugo u pitanju.

Muzika je samo odraz sveopšteg stanja u društvu.

Vrlo često izmanipulisana kao i mnogo toga ostalog.

Ima li danas izuzetno talentovanih, mladih ljudi, čiji je kreativni naboj vredan svake pažnje?

Ima i te kako.

Problem je što im nedostaje podrška, kako medija tako i institucija, ali i onih koji su im po godinama bliski, jer ključna je stvar da su upravo rokenrol muzičari nekada bili glasnogovornici svojih generacija.

Ali to već odavno nije tako.

To i jesu razlozi zbog kojih mnogi pamte pesme koje su objavljene pre pedeset godina daleko više od nekih koje su nastale u skorašnje vreme.

(Telegraf.rs)