Pijanista Andrija Pavlović: Snimio sam novi album kao dnevnik jedne velike ljubavi

Istaknuti pijanista Andrija Pavlović ili sa umetničkim imenom Andy Pavlov će održati prvi solo koncert naziva “Put za Honduras”, sada u petak, 22. decembra u Velikoj sali Doma omladine Beograda, i tim povodom je održan intervju za agenciju Tanjug.

Umetnik je najpoznatiji kao deo čuvenog pijanističkog sastava “LP Duo” sa Sonjom Lončar, sa kojim je nastupao po Srbiji i širom planete, tako da su redak duo koji je tražen na mnogim mestima, iako ne stvaraju komercijalnu muziku.

Preporučujemo

O prvom solo koncertu u Beogradu, solo albumu, komponovanju primenjene muzike za film, pozorište i televiziju, govori višestruko talentovani muzičar Andrija Pavlović – Andy Pavlov.

Bliži nam se jedno lepo veče. Očekuje te 22. decembra prvi solo koncert u Beogradu, u Velikoj sali Doma omladine, gde ćeš predstaviti album “Me and My Love on the Road to Honduras – The Minutes After Infinity for Piano Solo”. Kako bi nam ukratko opisao tvoj projekat malo dužeg naslova, da privučeš stručnu javnost i publiku te noći?

Ovo je moj prvi solo klavirski album inspirisan jednim susretom kakav se dešava verovatno jednom u životu. Album je dnevnik velike ljubavi. U tom periodu kada je nastajao prolazio sam kroz životnu promenu i proces lične individuacije. Muzika je samo izlazila iz moje duše kroz prste i jedan pianino na petom spratu. Budio sam se i legao sa novim muzičkim temama. Posle sam sve to skupio, snimio i Universal Music je objavio. Nažalost, korona je učinila svoje, svet se promenio, ali sve ima svoje vreme i evo sada nakon nastupa u Holandiji, u Beogradu sviram ove kompozicije premijerno.

Osim navedenog albuma, na koncertu će biti svirane kompozicije sa predstojećeg materijala “Children” koji je u pripremi, što znači da si izuzetno produktivan za kratko vreme? Da li se osećaš kao umetnik – muzičar koji uvek ima inspiracije za stvaralaštvo? Ili se i tebi dešava kreativna blokada, ili još bolje – kako nastaje nadahnuće kod Andrije Pavlovića?

Nekad se zaista zapitam odakle se ta muzika sliva? Odakle dolazi? Ja sam kao neki provodnik, jedan mali osigurač koji treba da ,,prebaci” informaciju iz nevidljivog u zvuk. Strpljen i budan posmatram i čekam, ,,pecam” trenutke, jer to su nekada sekunde kada se iz mog nesvesnog pojavi nešto potpuno neočekivano dok svakodnevno živim i radim očekivane, rutinske stvari. Onda radim dalje na tome, komponujem, sviram, snimam. Tako je bilo i sa albumom ,,Children”. Počeo sam intenzivno da sanjam. U tim snovima su me redovno posećivala različita deca. Shvatio sam da je ovo zapravo album koji govori o drugima. Ljudima koji su mi dragi, koje volim i mojim uzorima. Svi smo mi deca. I tako je nastalo 24 kompozicije, iz svih tonaliteta, 12 durskih, 12 molskih, ustvari 12 devojčica i 12 dečaka. Deo ovog albuma sviraću i na koncertu u Domu omladine.

Taj najnovji album in development “Children” je nastao ove godine tokom rezidencijalnog boravka u kući istaknutog holandskog kompozitora Simeona Ten Holta u Bergenu. Kakvo ti je bilo iskustvo tamo u Holandiji da si odlučio da praktično živiš na toj relaciji Srbija – Holandija, odnosno Beograd – Amsterdam? Možemo li očekivati tvoju aktivniju internacionalnu karijeru, angažmane, budući da si već postao tražen van okvira naše zemlje, posebno jer izdaješ za diskografsku kuću “Universal Music”?

Zaista je neverovatno iskustvo biti u kući Simeona Ten Holta, jednog takvog uzora, sa čijom muzikom smo se upoznali i zbližili Sonja Lončar i ja pre dvadesetak godina. Svirati na njegovom klaviru, osećati jedan takav posvećenički život kakvim je Simeon živeo. Vezan sam sa LP Duom za Holandiju od samog početka naše karijere. Holandska muzička scena je uvek bila savremena i otvorena. U Holandiji trenutno osećam više prostora za svoje različite identitete koji imaju potrebu da nezavisno žive. Tokom 2022. godine bio sam i umetnik u gostima na Tehnološkom univerzitetu u Delftu gde smo se bavili art & science projekom ,,Quantum Music” na kome LP Duo godinama radi. Tako da zapravo jesam na relaciji jer sam posebno vezan za Beograd ali i Novi Sad gde predajem na odseku za Scenski dizajn (Fakultet tehničkih nauka). Što se tiče moje internacionalne karijere, ona sa LP Duom traje već dve decenije.

Foto: Laslo Antal

Kao muzičar si prilično svestran, jer sa jedne strane si najpoznatiji kao deo sastava LP Duo sa koleginicom Sonjom Lončar, gde te znamo kao Andriju Pavlovića. Sada opet ulazimo u tvoj drugi identitet, scensko umetničko ime Andy Pavlov, kao tvoj alter ego. Kako stvara Andrija Pavlović, LP Duo, i kako Andy Pavlov?

Isti je to koren ali su različiti identiteti. Posmatrajmo to kao jedno stablo. LP Duo je već postao ,,Biće” koje živi samo za sebe. Pažljivo ga negujemo da i dalje raste. Andy Pavlov koji je godinama bio skriveni alter ago, sada se intenzivnije rađa u javnosti. A sve se to nalazi u jednom Andriji koji posvećeno svira klavir od svoje pete godine. Zatim kao tinejžder počinjem da otkrivam novu muziku, scenske umetnosti, rokenrol, da sviram različite instrumente, žanrove, komponujem, produciram i snimam. Ali kroz sve to, pre svega se trudim se da otkrivam sebe. Da vidim ko sam i šta se sve nalazi u nesvesnom i imaginaciji. Da nađem sopstveni izraz i zvuk. Često nam se nameću identiteti, u porodicama i u društvu. Mnogi će reći da me znaju godinama. Ali istina je da se mi ustvari ne poznajemo dovoljno. I ono što mi smeta u našem društvu su ti ,,zacementirani” identiteti. Mi napredujemo, razvijamo se, menjamo se. Nije moguće da sve što je u nama ,,izlijemo” u jednom trenutku. Potrebne su godine i godine, posvećeni rad i tapkanje kroz nepoznato da bi neke stvari našle svoje mesto. Umetnost je van svih kategorija, van vremena i prostora, a ja sam (muzički) apatrid.

Novi projekat se najavljuje kao žanr nove klavirske muzike - Neoclassical piano music, Indie classical, i kako bi nam kao stručnjak ili menadžer samom sebi mogao da približiš taj pravac? Svakako je reč o instrumentalnoj muzici, ali da li je pravo putovanje kroz vreme dok je slušamo budne duše?

Globalno gledano, klavir i klavijaturni insturmenti su postali popularni i dostupni. Desio se fenomen kao nekada sa električnom gitarom. Sada je veći broj autora počeo da komponuje novu muziku koja je mešavina različitih žanrova. Dakle, slobodno i nekovencionalno. I muzička industrija je to prepoznala, pa sada imamo žanrove poput ,,neoclassical piano music” ili ,,indie classical”. Nije to tako prvi put u istoriji muzike. Imamo Erika Satia na početku XX veka čija je muzika i dalje tako moderna, a nastala je van standardnih koncertnih dvorana i mejnstrima. Mislim da je jako važno kod slušanja instrumentalne muzike da se slobodno prepustimo zvuku koji će ne samo nahraniti naš intelekt, već pre svega celo naše Biće, emocije i imaginaciju. To je jedno meditativno putovanje u nove dimenzije.

Komponuješ za film, pozorište, televiziju. Veliku pometnju je napravila domaća TV serija “Deca zla” prema istoimenom romanu Miodraga Majića, sudije i književnika, na striming servisu HBO Max. Kakvo je iskustvo LP Duo bilo za ovaj projekat, možda neočekivano za vas da realizujete primenjenu muziku za jedan triler? Verovatno si uveliko bindžovao sve epizode i kakav ti je utisak za celu seriju i dobijate li reakcije od prijatelja na vaš rad?

Zaista je serija ,,Deca zla” izazvala veliku pažnju javnosti i to sa pravom. Ne samo što je izašla na HBO Max kao prva serija ikada sa ovih prostora i zato što smo čekali da bude objavljena više od dve godine,, već zato što ima kvalitet i jednu dobru (triler) atmosferu. Mislim da smo muzikom uradili odličan posao. Nije nama novo da kompunujemo primenjenu muziku, radimo mi to sa radošću od početka naših karijera. Radili smo muziku i za TV seriju ,,Žigosani” kao i za seriju ,,Dug moru”. Trenutno možete pogledati predstavu ,,Čista kuća” u Ateljeu 212, rediteljka Andrea Pjević, za koju muziku potpisuje LP Duo. Takođe tu je i predstava ,,Da krenemo ispočetka” u Madlenianumu, rediteljka Andrea Ada Lazić, za koju muziku potpisuje Andrija Pavlović. Zatim još jedna odlična serija za koju sam radio muziku su ,,Nemirni” reditelja Darka Nikolića. Nisam ,,bindžovao” serije za koje radimo(o) muziku, teško ponovo gledam jer ih u procesu rada pogledam(o) bezbroj puta.

Sa druge strane, LP Duo je godinama aktuelan i oko neobične TV serije “Dug moru” koji pripada podžanru egzistencijalne psihološke drame i misterije. Koliko ti intimno prihvataš angažmane za komponovanje prema svom ukusu igranog programa prema ideji, scenariju, glumačke ekipe ili je neki drugi kriterijum u pitanju? Kako napreduje za sada poslednja, četvrta sezona te serije?

Naravno, prihvatam(o) samo ono što ima smisla. Otvoreni su za nove nepoznate teritorije i ideje, ali nikada nismo radili nešto što nam nije blisko ili ne verujemo u to. Serije jesu komercijalniji formati, ali bez obzira, jako nam je važno sve to što si naveo. Ne znam šta se dešava dalje sa serijom ,,Dug moru”, mi smo na poziv reditelja Gorana Gajića radili deo muzike samo za prvu sezonu. Posle je iz tog procesa nastao album LP Dua ,,Dead Sea”. Tako da i to je jako dobro, radom na primenjenoj muzici izađe nešto neočekivano i to posle postane muzika koju sviramo i završi u nekom novom obliku na našim albumima. To se zove ,,autoremix” (smeh).

Specijalni gost na tvom koncertu će biti pijanista i kompozitor Pavle Popov, takodje vredan u produktivnosti kao ti sa novim albumom “Cascades”. Možemo li očekivati još gostiju koje bi nam otkrio, možda baš Sonja Lončar ili drugi saradnici?

Pavla Popova pratim jako dugo. To je jedan veoma kreativan i višestruko talentovan mladi čovek. Jako mi je drago da će nastupiti i otvoriti koncert. Takođe, važno mi je da ovim koncertom predstavimo platformu ,,Klavirsko nebo” koju je pokrenuo Ivan Lončarević (Pop depresija) uz podršku LP Dua i ,,Kišobrana”. Da predstavimo autore i lokalnu scenu nove klavirske muzike. Svakako bih naveo divne višegodišnje saradnike koji će ovoga puta biti pored scene a to su: Uroš Milkić (zvuk), Izvanredni Bob (vizuelni identitet koncerta) i snimatelji koncerta Laslo Antal, Andrej Gođevac i Žarko Andrejić. Za klavir je zadužen Boris Vrbanec ispred Pianoland-a.

Foto: Laslo Antal

Inspiraciju si nalazio u radovima prilično različitih autora - kompozitora od Džona Kejdža, preko Dušana Kojića Koje, do spomenutog holandskog virtuoza Simeona Ten Holta. Kako je moguće “pomiriti” tako raznolike senzibilitete svih tih muzičara, a opet stvarati svoju priču i biti svoj, jedinstven, autentičan, unikat?

Kada sam počinjao da komponujem, otkrivao sam kroz školovanje klasičnu muziku a kroz SKC novu muziku. Mene su oduvek privlačile ,,suprotnosti”. Nije mi bilo jasno zašto su polja klasične muzike i popularne toliko udaljene. Upijao sam ono što slušam, počinjao da sviram bas linije na klaviru, stavljao ,,wah-wah” pedalu na klavir i dobijao neku mešavinu Rahmanjinova i Discipline kičme recimo. Posle sam oktrio umetnost Džona Kejdža (John Cage) i njujorških minimalista. Ono što obeležava moju i karijeru LP Dua jeste neka vrsta (muzičke) anticipacije vremena i prostora u potrazi za autentičnim zvukom i muzikom. Razumevanje sveopšte povezanosti prirode, procesa, istorije i društvenih odnosa ali nepristajanje na bilo šta drugo osim ličnih uverenja i snažnog unutrašnjeg osećaja sopstvenog puta. Nije uopšte bilo lako krčiti taj put, ali naša umetnost sada prirodno nalazi svoja staništa.

Kada posmatraš sa strane, da li si svestan tolikog uspeha kada pročitaš ove redove: LP Duo su laureati više od 30 međunarodnih nagrada, imali su preko 300 koncerata širom Evrope, u SAD i Aziji u dvoranama Njujorka, Kenedi centra, Kraljevske danske opera (Carnegie Hall New York, Kennedy Center Washington, Royal Danish Opera and Theater Copenhagen, Meguro Persimmon Hall Tokio)? Ili ti deluje da je ovo neki san koji ti proživljavaš umesto nekog drugog? Da li je za tebe i vas kao duo nebo granica?

Sve to lepo zvuči i imam dosta raznih sećanja, pomešanih osećanja. Zahvalan sam na svemu ovome. Jer znam odakle i kako smo krenuli. Takođe znam koliko je truda, rada, vremena i hrabosti uloženo u sve ovo. Nikada nisam jurio za rezultatima, već da uradim sve što mogu, sve što je do mene. Da poštujem proces, da budem prisutan i istrajan. Kako kaže moj otac ,,Život je maratonska disciplina”. A tako sve brzo prolazi. Sada je svet nažalost postao neko mnogo gore mesto nego što je bio pre dvadeset, trideset godina. Najvažnije je sačuvati glavu i dušu. Ostalo će doći, ideja i planova uvek ima.

Kako realizujete muziku za pozorište, kao LP Duo ste nastupali u teatrima, od Narodnog pozorišta do Jugoslovenskog dramskog pozorišta, i na intimnim prostorima kao što je Kolarčeva zadužbina, na otvorenim prostorima, kod Kalemegdana. Postoji li kod tebe želja da i u solo varijanti obilaziš mesta koja si imao sa LP Duo i imaš li želje za istraživanjem novih prostora u Beogradu, celoj Srbiji, regionu, da nastupaš negde gde nisi nikada do sada, solo ili kao sastav?

Muzika koju sam dobio na čuvanje mora dobro da se neguje. Brinem o njoj i u tom smislu moram da je pratim gde god ona nađe put predstavljanja.

Za sam kraj, ako ovako postavimo situaciju, nije jasno kako uspevaš da sve to postigneš u samo jednom životu kao samo jedna osoba: LP Duo, Andy Pavlov kao solista sa novim albumima, turneje često po svetu, život na relaciji Beograd – Amsterdam, objavio si 14 albuma, posebnu saradnju ostvario sa Lidijom Andonov iz muzičke grupe “Sixth June”, ali i američkim kontrabasistom Gregom Koenom na albumu: Lidija Andonov & Andy Pavlov – “Mlad i Radostan Homage to Yugoslav Music from the 80s and Beyond”, u izdanju muzičke platforme u nastajanju “Sweet Sensation” (Sixth June, Andy Pavlov). Na sve to si još stigao da budeš osnivač producentske kuće “4.33”, docent na odseku za Scenski dizajn, Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu i podržiš “Klavirsko nebo” platformu - regionalnu komunu ljubitelja klavira, klasične muzike, sa četiri kompilacije, 60 kompozicija, 50 različitih autora iz Srbije, Crne Gore, Makedonije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Na šta si najviše ponosan od svih projekata?

Bilo je to sve do sada zaista neverovatno putovanje. Kroz muziku sam upoznao mnoge ljude i proputovao svet. Kroz muziku upoznajem sebe. Imam divne saradnike, prijatelje, porodicu, to je najvažnije. Oduvek sam slušao svoj instikt i svoje srce i stvarao muziku koja me je spašavala i uzdizala i onda kada je bilo najteže. Jer muzika nekome može promeniti život, u to sam se uverio na sceni i van nje.

(Telegraf.rs/Tanjug/Ivan Makragić)