Priče o pesmama: Suncokret - "Prvi sneg", istinski biser jugoslovenske akustičarske scene

Dušan Mihailović Spira čini još jedan izdanak beogradske akustičarske scene. Njegov rad oličen je kroz duet Mira i Spira, a kasnije i kroz grupu Doktor Spira i ljudska bića.

Interesantna je priča kako su se Mira i Dušan upoznali i otpočeli saradnju. Oboje su išli u Devetu beogradsku gimnaziju, ali u suprotne smene, pa se igrom slučaja dogodilo da sede u istoj klupi. Kako je Mira po vokacija bila slikarka, stalno je nešto crtala po toj klupi, a profesori su vrlo često zbog toga prigovarali i Dušanu. Kada mu je to dosadilo, jednom joj je ostavio pismce, a na klupi je napisao: "Evo ti cedulja ispod, pročitaj."

Preporučujemo

Tako je krenulo njihovo dopisivanje, a kada su se upoznali ispostavilo se da imaju dosta sličnih interesovanja.

Mira je svirala klavir i pevala, Dušanov instrument bila je gitara i takođe je pevao.

Oboje su pisali pesme, pa je ubrzo otpočeo i njihov zajednički rad.

U to vreme bilo je mnogo akustičara koji su pisali muziku na stihove poznatih pesnika, što je u neku ruku postao i trend. Pa iako su neke od tih kompozicija bile zaista sjajne, bilo je i veoma loših, a što se Dušana i Mire tiče, oni su se nerado upuštali u tako nešto, pa su u najvećem broju slučajeva pisali i muziku i tekst za svoje pesme. Takođe, treba znati da su glavna mesta u Beogradu na kojima su takve kompozicije u to vreme predstavljane bila amaterska pozorišta, kao što su: "Dadov", "Dramski eksperimentalni studio", "Krsmanović"...

Jednom prilikom u "Dramskom eksperimentalnom sudiju" koji se nalazio kraj Fontane na Novom Beogradu, nastupila je, između ostalih, i grupa Suncokret koju je predvodio Bora Đorđević. I upravo te večeri, Mira i Spira su premijerno odsvirali kompoziciju "Prvi sneg", koju je Dušan napisao vrlo mlad, imao je tada tek devetnaest godina.

Svi su bili oduševljeni, a posebno Bora i ekipa, pa su odmah počeli moliti Mihailovića da im ustupi tu pesmu. Oni su se znali još iz vremena dok je Bora predvodio grupu Zajedno, pa je i ranije bilo pregovora da im ustupi neke kompozicije, ali se to ipak završilo neuspehom.

Ovoga puta, Bora je bio uporan i nije odustajao.

Nedugo potom Dušan odlazi u vojsku, ali je Bori prethodno ipak dao odobrenje da snimi "Prvi sneg", pa se ta kompozicija našla na debitantskom i jedinom albumu grupe Suncokret - "Moje bube", koji je objavila izdavačka kuće RTV Ljubljana, 1977. godine.

Sad kad sam došla iz daleka

Pruži mi ruke reci da me čekaš

Dolaze teška, teška vremena,

Ti znaš:

Dolazi zima, duga i hladna,

Zatvori vrata, upali vatru,

Pada prvi sneg.

Dolaze dani ledenih kiša,

Nečije lice gubi se u magli,

Dolaze ona naša ćutanja,

Ti znaš:

Dolazi zima, duga i hladna,

Zatvori vrata, upali vatru,

Pada prvi sneg.

Niz pusto polje, u mračna jutra

Moje hladne ruke, svud će da te traže,

Ako me voliš ostaćeš uz mene,

Ti znaš:

Dolazi zima, duga i hladna,

Zatvori vrata, upali vatru,

Pada prvi sneg.

U čemu je bila tajna kojom su oni ovu pesmu vinuli u nezaborav?

Prvo, momci iz Suncokreta, tačnije Miodrag Bata Sokić, uradili su prijemčiv, pojednostavljen aranžman, za razliku od Spire, koji je sve to pomalo zakomplikovao. Ali bez obzira na to, glavni adut grupe Suncokret i inače, bio je u vokalima i to na prvom mestu ženskog dela ekipe, uz dužno poštovanje ostalih.

Snežana Jandrlić, Biljana Krstić i Gorica Popović su svakako sam vokalni vrh koji je iznedrio Beograd tog vremena.

Tu je i još nešto, ništa manje važno: Njihov stav, koji je tadašnja publika i te kako prepoznala, višestruko je potvrđen u ovoj našoj, pomalo sumornoj svakodnevnici. Sve tri su, mada se danas bave različitim poslovima, bile i ostale prvorazredne dame, čime su zauvek zaslužile iskreno i duboko poštovanje onih koji tako nešto razumeju i prepoznaju.

"Prvi sneg" jedna je od onih nestvarno lepih, ali i pomalo teških pesama.

Ali to je taj bluz, to su emocije koje nastaju onda kada moramo da biramo, da donosimo odluke. Verujem da se to dogodilo svima, pa makar jednom u životu.

Što se mene tiče, album "Moje bube" bio mi je jedan od omiljenih tih godina. Sećam se da smo se između sebe takmičili ko će bolje skinuti onaj solo iz "Uspavanke", a pesma "Moje tuge" predstavljala je jedan od glavnih aduta za slamanje nežnih devojačkih srca.

Ali takva su to vremena bila. Na ceni je bila muzika, poezija, dobra knjiga... Biti romantičan tada nije bilo sramota.

I mada smo svi s pravom očekivali sledeći album grupe Suncokret, stvari su ipak krenule drugačijim tokom.

Nedugo po objavljivanju njihovog prvog LP-ija, Bora će na probu svoje grupe doneti pesmu "Lutka sa naslovne strane".

Ostalima to nije prijalo, nisu bili oduševljeni tom kompozicijom, smatrali su da to nije po meri onoga što su do tada radili, pa je on ljut i uvređen odlučio da ih napusti.

S njim je pošla i Bilja Krstić.

Njih dvoje se potom pridružuju Đoletu Balaševiću, ali je vrlo brzo postalo jasno da Borina i Đoletova saradnja ne može dugo potrajati.

Bora potom sa momcima iz beogradse grupe SOS formira Riblju čorbu, a Bilja ostaje sa Balaševićem.

I mada će Borina nova grupa gotovo trenutno krenuti stazama vrtoglavog uspeha, on ipak nije zaboravio svog starog prijatelja. Kada se Spira vratio iz vojske odveo ga je kod Enca Lesića, koji je već tada u Beogradu imao svoj studio "Druga maca", gde će Mihailović jedno vreme raditi kao snimatelj, a potom mu je pomogao i oko objavljivanja albuma "Dijagnoza", grupe Doktor Spira i ljudska bića, koju je nedugo potom formirao.

Suncokret će objaviti još par singlova prebacivši se na "električnu" varijantu, ali ubrzo nakon toga prestaju s radom.

Borina i Spirina saradnja u tom nekom kreativnom smislu bila je kratka, no ipak, iza nje je ostala kompozicija "Prvi sneg" koja je u izvođenju grupe Suncokret postala ne samo dostupna široj javnosti, već i mnogo više od toga - apsolutni biser žanra.

I danas, nakon toliko godina, ta pesma ume da uzdrma, i dok je slušate kao da postajete ovisnik od Sneškinog glasa, naprosto ste zaljubljeni u njega. A tek kada joj se u refrenu pridruže Bilja i Gorica i zapevaju ono - "Dolazi zima..." to je nešto od čega se odmah naježite.

Ali valjda to tako biva. Glas ne iznedri samo reči, on oslikava i dušu i srce, ume da ogoli, da pokaže ko smo i šta smo.

O doživljaju koji te harmonije donose dok napolju zaista lelulaju prve pahulje snega, ne treba puno ni pričati. Možda je tada i najlakše shvatiti koliki je to dragulj i istovremeno razumeti svu onu svoju čežnju da budete istinski voljeni u ovom svetu u kome ljubav kao i da ne treba, jer toliko je onih koji je nikada nisu ni upoznali.

Pa ipak, mi svet moramo voleti ovakav kakav je, ma koliko u njemu bilo nepravde i nesreće.

I tuge.

Mnogo je lepote u njemu koju valja pronaći, a ono što je sasvim sigurno, jeste da ga ovakve pesme čine i neuporedivo lepšim.

(Telegraf.rs)