Neobična "hemija" grupe Deep Purple, priča koja još uvek traje

U toku snimanja albuma "Stormbringer" grupe Deep Purple, došlo je do neprijatne situacije kada su ostali odbili Blekmorov predlog da na album uvrste kompoziciju "Black Sheep Of The Family", koju je napisao Stiv Hamond. Tvrdoglav, kakav je inače, Riči je odlučio da je objavi pod sopstvenim imenom kao singl, a takva prilika će mu se ubrzo i ukazati.

Naime, još 1972. godine bubnjar Ijan Pejs i basista Rožer Glover su u Los Anđelesu upoznali momke iz tamošnje grupe ELF, dopali su im se, pa su odlučili da im pomognu da snime album. Tu ploču je objavila diskografska kuća Epic, a veza s grupom Deep Purple biće od presudne pomoći za ovu ekipu. Blekmor je na njih obratio pažnju na američkoj turneji koju su preduzeli u martu 1975. godine, kada su bili njihova predgrupa, a posebno će biti oduševljen pevačem čije je pravo ime Ronald Padovano, ali s obzirom da mu se to nije dopadalo, rešio je da uzme ime Roni Džejms Dio. Kada je čuo Dia, Blekmor je prokomentarisao da je "osetio drhtavicu koja mu klizi niz kičmu", a kako je već bio razočaran situacijom u svojoj grupi, kod njega se javila žarka želja da započnu zajednički rad. Uostalom, oduvek je i govorio da mu je uzbuđenje preko potrebno da bi mogao da pruži svoj maksimum, u protivnom kod njega je sve vrlo brzo prelazilo u dosadu.

Preporučujemo

U to vreme grupa ELF je već radila na svom trećem album pod nazivom "Trying To Burn The Sun", ali su na Ričijev predlog otišli u Minhen, kako bi snimili pomenuti singl, što će odmah prerasti u rad na njihovom prvom albumu koji su nazvali "Ritchie Blackmore's Rainbow". Pored Dia na snimanju su učestvovali i basista Kreg Gruber, klavijaturista Miki Li Soul i bubnjar Geri Driskol. Danas se malo zna da je na samom početku u studiju bio još jedan gitarista, njegovo ime je Stiv Edvards, ali ga je Riči vrlo brzo oterao. Ova ekipa nikada neće zasvirati uživo, jer ih je prvo napustio Gruber, a potom i Soul i Driskol, s obzirom da nisu mogli da podnesu Blekmorovu nezgodnu narav. Ipak Padovani, alias Roni Džejms Dio, ostaje, i tako će se stvoriti jedan zanimljiv autorski tandem. Blekmor je pisao muziku a Dio tekstove, ali će on, iako nije svirao ni jedan instrument, pomagati Ričiju oko komponovanja i aranžmana.

Zanimljivo je da su inspiraciju za ime grupe pronašli u nazivu restorana "Rainbow Bar and Grill" koji se nalazio na Sunset Bulevaru u zapadnom delu Holivuda, inače to mesto  je sedamdesetih godina prošlog veka bilo poznato svratište mnogih rok muzičara, pa tako i Ričija Blekomora. Tokom rada sa Rainbow, Riči se svim silama trudio da sa svojom grupom dostigne status koji bi mu osigurao potpunu sigurnost, ali to mu nikada nije pošlo za rukom. Radio je svašta, za svaki sledeći album menjao je većinu ćlanova grupe, preduzimao je vrlo česte i naporne američke turneje, ali to ipak nije doprinelo da  Rainbow dostigne uspeh kakav je želeo, a čak je i Roni Džejms Dio nakon albuma "Long Live Rock and Roll", otišao kako bi se pridružio grupi Black Sabbath. U tim njegovim nastojanjima bilo je i komičnih situacija, poput one kada je na mesto basiste doveo Rodžera Glovera, koji je upravo na njegovo insistiranje izbačen iz grupe Deep Purple. Rodžer se u međuvremenu bavio producentskim poslovima, ali je ipak prihvatio poziv svog starog kompanjona, bez obzira na sve ranije nesuglasice. Takođe, Riči se svim silama trudio da u grupu dovede i Ijana Gilana, ali ovaj se ipak nije dao prevariti, i nikada nije prihvatio njegov poziv. Kako stvari nikako nisu išle onako kako ih je gitarista zamišljao, i za njega i za Glovera spas dolazi kada je 1984. godine reoforemljena grupa Deep Purple. Za bilo kakvo razmišljanje tu nije bilo mesta, pa su se obojica vrlo rado priključila starom jatu.

Da li ste mozda čuli za grupu CLAP?

Niste.

Ništa zato, ona nikada nije ni osnovana.

Naime, nakon raspada legendarnih Deep Purple, Džon Lord, Ijan Pejs i njihov stari poznanik, klavijaturista i pevač Tony Ešton, rešili su da osnuju grupu. U toj nameri učinilo ime se zgodnim da na mestu glavnog vokala bude Dejvid Kaverdejl, pa su u tu svrhu već i smislili ime: C (Coverdale), L (Lord), A (Ashton), P (Paice) - CLAP.

Međutim, Kaverdejl ih je glatko odbio i posvetio se solo karijeri, a njih trojica su zbog toga morali da skrate ime, pa su postali PAL - Paice, Ashton, Lord. 1977. Nakon višednevnih audicija pridružuju im se još dva člana - gitarista Berni Mardsen i basista Pol Martinez, da bi potom snimili svoj jedini album "Malice in Wonderland". Međutim, grupa nije dugo potrajala, jer se već tokom sledeće godine dogodio peh kada je Ešton na jednom londonskom koncertu pao s bine i slomio nogu. Odmah potom prestaju s radom, pa su tokom svog postojanja odsvirali samo pet koncerata. Mardsen potom postaje član grupe Whitesnake, da bi se nakon mnogo nagovaranja od strane Kaverdejla, u vreme snimanja njihovog albuma "Trouble", toj grupi pridružio i Džon Lord, a nedugo potom i Ijan Pejs, pa oni nastupaju na prvoj japanskoj turneji ove postave. Inače, malo se zna da su njih dvojica na neki način bili i rodbinski povezani jer su oženili dve sestre bliznakinje. Pejs u grupi Whitesnake ostao tri godine i svirao na nekim njihovim vrlo bitnim albumima kao što su: "Ready an Willing", "Live.. in the Heart Of the City", "Come an Get It" i "Saints and Sinners". Kada je 1982. godine Kaverdejl otpustio sve članove benda, Pejs će imati vrlo uspešnu saradnju i sa Gerijem Murom. Što se Lorda tiče on je za svoj rad u grupi Whitesnake izjavio da mu je "žao što je prihvatio da bude slabo plaćeni najmnik". U svakom slučaju njegovo sviranje klavira i sintisajzera dalo je ključnu boju nekim njihovim važnim kompozicijama, a u periodu dok je bio u toj ekipi Lord je snimio i dva solo albuma. U aprilu 1984. godine Pejs i Lord se pridružuju ponovo formiranoj grupi Deep Purple.

Nakon što je 1973. godine Ijan Gilan napustio Parpl tabor, počeo je da se bavi trgovinom i investicionim poslovima, da bi tokom leta 1975.  osnovao Ian Gillan Band i snimio album "Child In Time", koji će objaviti izdavačka kuća Oyster čiji su osnivači upravo članovi grupe Deep Purple. U prvoj postavi su bili gitarista Rej Fenvik, bubnjar Mark Nozif, basista Džon Gustafson koji je pre toga svirao u grupi Roxy Music, i klavijaturista Miki Li Soul koji je nakon malopre pomenute grupe ELF, na kratko bio i u postavi Ritchie Blackmore's Rainbow. Međutim, Soul ni s Gilanom neće dugo ostati zajedno, pa na njegovo mesto dolazi Kolin Tauns. Gillan Band je na početku naginjao ka jazzy svirci, ali u Britaniji gotovo da nije imao nikakvog uspeha, što se posebno odnosi na njihove albume "Clear Air Turbulence" i "Scarabus". Shodno takvoj situaciji, Ijan  aktivnosti svoje grupe sve više vezuje za Daleki Istok, da bi posle niza live izdanja, za tamošnje tržište snimili album koji se nije ni pojavio u Britaniji, izuzev singla na kome su bile kompozicije "Abbey Of Thelema" I "Back In The Game". U međuvremenu, postava je znatno izmenjena, jer je na mesto basiste došao Džon Makoj, gitarista je Berni Torme, dok je bubnjar Mik Andervud. Takođe, Gilan sve više potiskuje svoje džez izlete, pa zvuk na albumima postaje znatno tvrđi. Interesantno je da je njihov LP "Glory Road" objavila izdavčka kuća "Virgin", i to će biti prvi hevi metal album koji se našao u njihovom katalogu. Nakon toga sledi i na ovdašnjim prostorima dobro poznat LP "Future Shock", koji je objavljen 1981. godine, potom se pojavio dupli LP na kome su delom bili koncertni, delom studijski snimci, da bi '82. objavili njihov najuspešniji album "Magic". Ipak, promocija tog ostvarenja nije išla kako treba jer je Gilan imao problema s glasnim žicama, pa je objavio da se privremeno povlači sa scene, što je dovelo do toga da je njihova već ugovorena turneja morala biti otkazana. Međutim, stvari za ovu grupu su se dotatno zakomplikovale kada je Roni Džejms Dio dobio šut kartu od strane Tomija Ajomija i ekipe pa Gilanu stiže poziv da ga zameni, što je on odmah i prihvatio bez obzira na navodne probleme s glasnim žicama. Svoju odluku da se pridruži grupi Black Sabbath preneo je u medijima u aprilu 1983. godine, na opšte zaprepašćenje i nevericu članova Gillan Banda, koji su s pravom očekivali da nakon njegovog oporavka nastave s radom. To se međutim nikada nije dogodilo jer će Gilan već početkom 1984. godine  prihvatiti poziv da ponovo postane frontmen grupe Deep Purple.

Iste godine objavili su svoj povratnički album "Perfect Strangers".

(Telegraf.rs)