Priče o pesmama: Vlada Divljan - "Odnesi me", harmonije koje bude naše snove

Postoje neke pesme koje su čista ljubav.

Postoje neke pesme uz koje je moguće sanjati.

Preporučujemo

Ima nekih pesama koje vam boje život i suzama i smehom i radošću i tugom.

Njihova istina prečicom pronalazi put do vašeg srca i tu ostaje zauvek.

Te se pesme ne takmiče, one su pobedile onog trenutka kada ste ih čuli.

Uhvate vas svojim nežnim zagrljajem i ne popuštaju.

Ima pesama koje slave život, a upravo  je to radio i on - Vlada Divljan!

Jedan od poslednjih vitezova svoga grada.

Kompozitor, kantautor, muzičar, nebeski dečak, čije je srce plutalo na razmeđi naših snova i stvarnosti.

Uvek sam govorio kako je najteže napraviti kompoziciju od samo nekoliko akorda, a koja istovremeno u sebi sadrži sve što je potrebno.

Emocije posebno.

Mnogi su to pokušavali.

I nisu uspeli.

Ali kada začujete Vladin glas kako peva pesmu "Odnesi me", odmah se zamislite.

I hiljadu godina možete vežbati neki instrument, i hiljadu godina možete pratiti nauk o muzici, ali ako takav nerv ne nosite u sebi, ništa to ne vredi.

To se ne uči.

Razlog za pesmu se živi.

Oduvek sam voleo onaj Vladin osmeh. Umeo je da se osmehne, za razliku od onih koji su to samo pokušavali.

Tako je i sa pesmama.

Neki ih zaista pišu, a neki pokušavaju, a on je to radio s neviđenom lakoćom.

"Odnesi me" je jedna od onih pesama koje možete slušati i kada jeste i kada niste dovoljno trezni.

Ako jeste, ona će učiniti da to više ne budete, ako niste, još više će vas opiti svojom lepotom.

Učiniće da možda osetite trag nebeske duge u vašoj duši i shvatite da budni sanjate.

Jer muzika i jeste tu da bi probudila naše snove.

Vlada Divljan, legendarni vođa Idola, okupio je 2000. godine sjajanu ekipu muzičara, kolega i prijatelja (Srđan Gojković Gile, Zdenko Kolar, Marko Milivojević, Aleksandar Šandorov, Boris Bunjac, Ondrej Maglovski, Laslo Dieneš, Mladen Đorđević, Kiril Džajkovski, Darko Manić, Ivo Broković), nazvavši je Old Stars Band i sa njima je, posle pauze od dvanaest godina, snimio studijski album "Sve laži sveta".

Foto: Goran Živanović

Tih četrnaest pesama nasatale su u različitim periodima njegovog stvaralaštva, a neke su još iz vremena grupe Idoli.

Dve decenije nakon objavljivanja CD-a, izdavačka kuća Mascom objavila je ovaj album na vinilu.

Naravno da sam taj LP morao imati, starog sam kova, i kada sam pesmu o kojoj ovde pišem zavrteo na gramofonu, nekako je dobila jednu sasvim drugu dimenziju.

"Ja čekao sam neki novi dan,

i čekao sam neku toplu noć,

i čekao sam proleće,

da me odnese

I čekao sam da sa neba padneš ti,

i baš na tome mestu budem ja,

čekao sam ko zna šta

da me odnese

Odnesi me

ponesi me

povedi me

Tek neko tamo čuo je moj glas,

i ulice su zasjale na čas,

i predamnom si stvorila se ti,

da me povedeš

Svečano je bilo tako sve,

ulice su sad već blistale,

i kao da su rekle zašto ne,

sad me povedi

Odnesi me

ponesi me

povedi me

Ceo život čekam na tebe,

sedim sam i gledam u sebe,

mislim sad, pitam se,

gde si ti."

Možda se, slušajući ovu kompoziciju, možemo zagledati u Beograd, jer takvog više nema, možda se možemo zagledati u muziku, ali i ona kao da je obolela, a najbolje je da iskreno pogledamo u nas same, jer odavno više nismo isti.

Ostali smo prepuni uspomena, kasno shvativši da ništa nije onako kao što na prvi pogled izgleda, da se snovi ne kupuju, i da su ljudi poput Vlade uzdigli Beograd po mnogo čemu, pa i po muzici.

I činili ga slobodnim.

Čini se da danas za takvom slobodom čeznemo više nego ikada.

Vlada Divljan je preminuo u Beču, jednog prohladnog martovskog četvrtka, 2015. godine.

Ima jedna sekvenca u filmu "Realna priča", (od koga će posle nastati TV serija "Mama i tata se igraju rata"), u kome Veljko (Gordan Kičić), koji veruje da su se svi urotili protiv njega, pokušava na sve načine da zadrži svoju suprugu Jadranku (Nina Janković), ali samo upada u još veće probleme pa počinje polako shvatati da mu se brak, pa i život, totalno raspada. I dok sve to pratite, osećanja u vezi njih dvoje su vam pomešana, jer nasuprot Jadranke, koja je smirena i potpuno svesna sveta oko sebe, stoji Veljko, čiji su postupci haotični i neuračunljivi, ali s druge strane i iskreni, što dovodi do toga da su vaše simpatije čas na strani jednog, čas drugog. Pa ipak, kada u jednoj sceni, u kojoj Veljko shvata da više ne zna šta da radi i da je već sve izvan njegove kontrole, iz pozadine začujete uvodne taktove pesme "Povedi me" i Vladin glas kako peva: "Ja čekao sam neki novi dan, i čekao sam neku novu noć, i čekao sam proleće, da me odnese"... U tom trenutku nikako ne možete ostati ravnodušni.

I shvatićete koliko jedna pesma može da bude velika.

I kako genijalnost gotovo uvek počiva na jednostavnosti.

I kako neke trenutke u našim životima pamtimo zauvek, jer su zaogrnuti pesmama za nezaborav.

(Telegraf.rs)