Parni Valjak za Telegraf.rs o dolasku Igora Drvenkara, kako je nastao hit "Jesen u meni", budućnosti rokenrola

Parni Valjak ponovo je gost Beograda, a 8. i 9. novembra (sreda i četvratak) održače koncerte u BitefArtCafe-u u 22 časova. Tim povodom, novinar portala Telegraf.rs uradio je intervju sa jednim od osnivača ovog benda Husein Hasanefendićem Husom i pevačem Igor Drvenkarom.

Sa ova dva muzičara smo prošli kroz brojne teme. Hus nam je ekskluzivno otkrio kako je Igor došao u Parni Valjak, da li ima budućnost za rokenrol, kako su nastale pesme "Jesen u meni" i "Za malo nežnosti", koji mu je omiljeni beogradski koncert u Beogradu, kao i mnogo toga.

S druge strane, Igor nam je ispričao kao se našao u Parnom Valjku, da li peva na svoj način ili imitira legendarnog Akija Rahimovskog, kako se snalazi kada zaboravi tekst tokom nastupa.

• Šta publika može da očekuje na novim beogradskim koncertima? Šta ćete izvoditi od pesama?

Hus: Šta može očekivati? Da damo maksimum. Svakako ćemo izvesti ova dva nova singla. To je nešto na čemu gradimo nastavak te naše priče. I naravno ono što je obavezna lektira. Mislim, kakav bi bio to koncert Parnog Valjka da ne sviramo "Dođi", "Jesen u meni", "Sve još miriše na nju"... Jedan standarni presek karijere sa možda malim akcentom na žešće pesme, jer Igor ima tu neku energiju... Dobili smo tu novu energiju.

• Igor, kako si došao u Parni Valjak?

Igor: Nisam imao izbora. (smeh)

Hus: Niko ga drugi nije hteo. (smeh)

Igor: To je jedna posebna privilegija i čast još od tog prvog poziva na probu. Došao sam na probu prvi dan i tu smo kliknuli kao ekipa, kao bend... Iz dana u dan rastemo. Što kaže Hus, na nekom smo početku i gradimo, rastemo kao bend. Već skoro godinu dana se družimo. Veseli me svaki novi susret, novo putovanje, koncert, nova pesma koju Hus donese na probu. To je jedna divna avantura. Ne mogu da verujem da se to događa, stvarno.

• Igor, da li pevaš na svoj način u Parnom Valjku ili imitiraš Akija Rahimovskog?

Igor: Nemoguće je Akija imitirati. On je toliko originalan, toliko velika ikona. Pa čak i da hoću da ga imitiram, ne znam kako bih to uopšte uspeo postići. A i bend je tu od samog početka i rekli su mi da moram biti svoj, da pesme izvodim na svoj način

Hus: Ono što je bitno. I sa Akijem sam isti ritual prolazio kada smo radili na novim pesmama. Ja prilično nesvesno radim pesme... Pevati pesmu je na neki način uloga. Morate se staviti u situaciju nekoga ko govori tekst. Ako nije tvoj lično, onda moraš da proživiš tu emociju, tu priču. Zato su te konsultacije (bitne). Da bude bliži materiji.

Moram jednu priču ispričati. Sada smo obišli puno medija, ali nisam spomenuo. Bilo je zanimljivo. Nekoliko pevača smo isprobavali i nismo bili srećni. Svi su bili vrhunski, ali nije kliknulo. Nismo dobili taj zvuk koji smo želeli za tu neku novu priču, novo poglavlje. I došla je preporuka, našem klavijaturisti je neko sugerisao Igora. Nama je on, nažalost, prošao ispod radara. I kada ga je pozvao na dogovor, odredili smo neki termin kada će doći na probu. I čovek, mrtav hladan, javi da ne može, da je malo bolestan. I dobro, sledeći termin dogovorimo. Međutim, i na taj sledeći je rekao:"Nisam dobro." Mislim se: "Ko je ovaj lik? To on nas zeza?" Valjak ga zove, a on na dve probe ne dođe. Došao na treću. Koronu je preboleo u međuvremenu. Zaista je imao opravdan izostanak... Došao je, nije bilo totalno fit, ali već se tada osetilo da je to to. I jednostavno, dok smo svirali i slušali, on je rekao da zna tri pesme, a znao je šest. Definitivno, već na prvoj probi zvučalo je obećavajuće... Prošlo je nepunih godinu, a rezultati su jako dobri

• Šta mislite o današnjoj muzici, da li za rokenrol postoji budućnost?

Hus: Čini mi se da smo mi ko neki atavizam. Mi na koncerte teglimo 15 gitara. Još uvek izvodimo sve živo. Danas je muzika postala nešto drugo i to mlađoj publici, ne kompletnoj... Ima dosta mlađe publike koja voli tu staru muziku. Ne staru samo vremenski, nego stari pristup, gde ljudi zaista sviraju svoj instrumente, gde nema kompjutera, programa, backing track-ova. Mi izvedemo sve što se čuje izvedemo u taj trenutak. Moderni bendovi danas. kao Coldplay, njima ugasiti backing track ne ostaje ništa. Madonin koncert? Pa ja mislim da ona pusti dva tona na koncertu. Sve je to potpuno nešto drugo. Rokenrol se bori protiv toga, ali gubi bitku, jer jednostavno... Vrlo su opskurna imena rok izvođača modernih, novih, jer jednostavno pobeđuju TikTok forme. Ne sećam se koji je zadnji bend...

Igor: Evo, ja bih se nadovezao. Imamo italijanski bend Maneskin. Oni rade ogromne koncerte po celom svetu. Baš pravi rok bend, bez backing track-a, doduše.

Hus: Dobro, ali oni su imali neverovatno ekspoziciju na Evroviziji, potpuno drugi format. Možete li sada zamisliti bend poput Rolling Stones-a da dođu na Evroviziju? Nema šanse. Oni (Maneskin) su to iskoristili kao odskočnu dasku. Ima bendova koji su žestoki, koji su dobri, ali dobiju taj medijski prostor da sa svojom muzikom "zaraze" neke mase kao što je nekad bilo. Mislim, danas je ta digitalija koliko je donela dobra, toliko je donela i zla. Uz malo jedan kompjuter i audio kartica, ljudi mogu u spavaćoj sobi proizvesti muziku. Nema selekcije, kada su diskografi uložili ozbiljne pare da bi se snimio album... Onda je bila selekcija, nije mogao svako, jer je trebalo novce uložiti. Danas se snimka napravi za nula troškova i masi izvođača daju sva prava da bi se emitovali. Došlo je do zasićenju u etru danas. Danas ima toliko muzike, a nema urednika... Privatne radio stanice nemaju školovane muzičke urednike... Ono što je popularno, ono što je "in" je iz sasvim drugih razloga. I zato neka dobra pesma ne dobije šansu da čuješ dva puta u nedelju dana, nego eventualno da je čuješ dva puta u mesec dana. Ali zato neke čuješ tri puta dnevno. Naravno da gubimo bitku lako, ali Bože moje.

• Hus, da li možete da se setite neke anegdote kako nastao neki veliki hit Parnog Valjka?

Hus: Nema baš nekih anegdota. Mogao bih svašta pričati o tom procesu nastajanja. Recimo "Jesen u meni", tačno se sećam trenutka kada sam tu pesmu napisao. Imao sam nekakav mali studio doma, i onda bih po noći, kada bi klinci bili u krevetu, u dnevnom boravku sam imao neki deo pregrađen, skromno totalno, nešto sam pipao i jednostavno je krenula i izašla je pesma, imao sam snimljen demo, gitaru, bas sam metn'o, ritam mašina je radila. Jednostavno se desilo.

A recimo "Za malo nežnosti", koja je u formi složenija pesma, doslovno je 10 godina prošlo od uvodnog dela, i onda sam stao, jer sam čuo nastavak, nisam ga mogao pretvoriti u zvuk. I onda se drugi stalak desio u nekom trenutku i refren se konačno desio možda par meseci pre nego što će biti objavljena (pesma), gde će od trenutka nastajanja do objavljivanja je 10 godina proći. A recimo "Jesen u meni" je možda pola sata trajala. Nema pravila.

Kompletan intervju sa Parnim Valjkom, gde su pričali o omiljenom beogradskom koncertu, da li treba uvesti porez na kič i šund, daljim planovima, možete pogledati na snimku na početku teksta.

(Telegraf.rs)