Ugostili smo ansambl Turan iz Kazahstana: Za Telegraf.rs govorili o muzici, važnosti tradicije, Srbiji...

Jedan od najpopularnijih ansambala Kazahstana, ansambl Turan, gostovao je u Srbiji 30. oktobra i održao koncert u Kolarčevoj zadužbini u Beogradu.

Pre svog nastupa, članovi ovog sastava posetili su redakciju portala Telegraf.rs, a sa njima smo popričali o njihovoj muzici, Kazahstanu, utiscima o Srbiji.

• O čemu govore pesme Turana? Da li su to tradicionalni motivi, motivi iz svakodnevnog života?

Stvaralaštvo etno-folk ansambla Turan ima svoje korene u dalekoj prošlosti. Mi pričamo o istoriji, o kulturi, o duhovnosti naših predaka, koji su živeli u davnoj prošlosti, u epohi Masageta, Saka, Huna. Kao što vidite, sve naše…ne samo sviranje, naši instrumenti, nošnja, sve govori o tim davnim vremenima kada su naši preci, nomadi, živeli u beskrajnim stepama. Naša muzika, ona dočarava simboliku naših predaka, njihovu kulturu. Takođe priča o nekim događajima iz života naših predaka.

Sada smo za vas izveli tri kompozicije. Prva je bila „Beli labud“ (autora Nurgisa Tilendieva). To je totemska životinja naših predaka, koja simbolizuje ne samo ljubav, kako kod kazaškog naroda tako i svih naroda turkijske grupe, to je simbol čistote, duhovnosti, sakralnosti.

Druga kompozicija koju smo izveli naziva se „Kara žorga“, to je drevni ples naših predaka u obradi ansambla Turan.

Ova kompozicija, kao što ste čuli, dočarava razne vrste konjskog hoda, mogli ste čuti topot kopita, zvuke nekih prirodnih pojava.

Treća kompozicija priča o istoriji kazaškog naroda, o njegovom nastanku, o tome šta je sve preživeo i kako je stigao do današnje nezavisnosti. Ukratko, to je to.

Foto: Marko Jovanović

• Koliko je važna tradicija u vašoj muzici a koliko savremenost? Kako spojiti ta dva pojma?

U kazaškoj tradiciji ranije… ansambli su novija pojava, ranije je bilo autentično solističko izvođenje, ansambli su došli kasnije.

Mi u našem ansamblu Turan koristimo sinkretički žanr – to može biti pesma, recital, različiti motivi eposa, to može biti i ples. Nekoliko žanrova smo spojili u jedno. Ovaj tok, ovaj stil sviranja, počev od 2008. godine, oslanjajući se na druge ansamble, mi smo stvorili novi stil.

Kao što ste primetili, svako od nas u ansamblu svira nekoliko instrumenata. U celini, naše kompozicije, gledano procentualno, 70% su naše, a 30% obrade narodnih kompozitora i tako dalje.

Mi naravno koristimo i moderan stil, stil sviranja, to je već interpretacija, improvizacija, sve je odatle krenulo.

• Možete li nam opisati svoje instrumente? Kako se zovu i kakva je njihova istorija?

Kazaški narodni instrumenti se dele na pet osnovnih vrsta: - okidački, evo na primer ova dombra, kod kazaškog naroda ima preko 24 vrste ovog instrumenta. Evo recimo šankobiz dombra, na njoj su svirala deca, usađivana im je ljubav prema muzici.

Dalje imamo gudačke instrumente, to je ovaj kobiz, mnogi drugi. Sad ima savremeni prima-kobiz, ima mnogo varijanti… onda imamo žetigen. Ranije je imao 7 žica, ovaj savremeni ima 23 žice. Nekada se koristila konjska dlaka, sada je drugačije.

Imamo udaraljke, kao što je dongira - šamanski bubanj, na njega se nateže koža, zatim kuntajak, „sunceglavi“ čovek, zatim tajtujak, susigr – to smo kasnije dodali u ansambl. Imamo usne instrumente – šankobiz i duvačke instrumente – sibizgi, sazsirnaj i tako dalje.

To je to.

Treba napomenuti da se naši narodni muzički instrumenti prave, kao što vidite, od prirodnih materijala. Imamo drvo, osnovni materijal, kožu, konjsku dlaku, metalne umetke. Nekada su

na dombru natezali ovčije crevo. Uvek se koriste prirodni materijali. Evo, koža jareća. I još nešto, u kazaškom narodu, instrumente su smatrali sakralnim. Ponekad su se prema njima odnosili kao prema živom biću. Pokušavali su da sačuvaju dušu, ili duh neke životinje ili samog drveta. Recimo kad se pravio instrument, to se radilo od jedog komada drveta.

Mnogi instrumenti su šamanski, kojima su nekad lečili ljude, predskazivali budućnost. Jedan od jarkih primera je kobiz, unutra možete videti mala ogledalca, što je tipično za šamanizam.

Preko tih ogledala, šaman koji svira na tom instrumentu, može da uđe u „onostrani“ svet, i na taj način vrati čoveku zdravlje, t.j. da leči, ili da predskazuje budućnost.

Imamo puno takvih instrumenata koji su se ranije koristili u obredima.

Foto: Marko Jovanović

• Ono što je interesantno za nas u Srbiji je takozvano grleno pevanje. Znamo ponešto o grlenom pevanju, o grupama kao što su Hun Huur Tu, Jat-Ha, Albert Kuvezin… Koliko je ukorenjena tradicija grlenog pevanja u Kazahstanu i u kojoj meri se razlikuje od mongolske, tuvinske i drugih škola grlenog pevanja?

Kazaški narod je od pamtiveka jedna od nacionalnosti koja pripada turkijskoj grupi naroda. Nekada se to nazivalo – Velika civilizacija Turan. Zato su kod nas mnoge tradicije, mnogi instrumenti, mnogi obredi slični. To važi i za grleno pevanje. U Kazahstanu, nažalost, mnogi instrumenti još uvek nisu obnovljeni, mnogi su pali u zaborav, ali danas su mnogi naučnici, muzičari, baveći se tom temom, vratili iz zaborava mnoge instrumente. Mi trenutno imamo u rukama preko 30 muzičkih instrumenata, koje koristimo u ansamblu.

Takođe smo obnovili način interpretacije – grleno pevanje. U kazaškom narodu je očuvan jedinstveni stil grlenog pevanja koji se koristi u Karagandinskoj regiji, u maniru „hoomej“, mi pevamo ep tim stilom.

U našem ansamblu koristimo nekoliko vrsta grlenog pevanja. U turkijskim zemljama postoji mit, mit o svetom drvetu, koje prožima sva tri sveta. Tri sveta, to su: donji svet – svet mrtvih duša, svet srednji, gde je stablo, koren je u zemlji a stablo iznad zemlje. Stablo označava žive ljude, živa bića, a takođe kruna, koja povezuje gornji svet, svet aruaha, svetih duhova. Svaki od tih svetova ima svoje totemske životinje.

Takođe u grlenom pevanju mogu se predstaviti sva tri sveta.

Sada ćemo vam demonstrirati sve tri vrste, podeljene po tim svetovima.

Prva vrsta se zove kargira – donji svet.

Drugi svet, to je svet živih – humi.

I treći svet, to je svet svetih aruaha.

• Vi ste prvi put u Srbiji? Kako vam se dopada naša zemlja?

Bili smo u mnogim zemljama. A što se tiče Balkana, pre toga smo bili u Bosni, Hrvatskoj, Moldaviji, sada smo u Srbiji. Prvi put smo u Srbiji. Juče smo imali ekskurziju, veoma nam se dopalo. Upravo ta simbioza više kultura, osetili smo nekakvu ravnotežu između prošlosti i sadašnjosti, a to se sve vidi kroz arhitekturu grada, ta atmosfera. Mi ćemo se danas potruditi na 100% da podarimo našu muziku srpskim slušaocima.

Foto: Marko Jovanović

• Kada bih ja došao u Kazahstan, šta biste mi preporučili da vidim i obiđem?

U Kazahstanu ima mnogo toga da se vidi. Mi imamo i pustinje i planine, i šume, i jezera. Možete osetiti razna godišnja doba. Sve što postoji u svetu, to možete videti u jednom Kazahstanu, to je ogromna nepregledna teritorija, bogata prirodnim resursima, bogata kulturom i tradicijom, tako da sam siguran da bi vam se Kazahstan veoma dopao.

(Telegraf.rs)