Priče o pesmama: Deep Purple - "Child In Time", odakle potiču koreni slavne kompozicije

Na ex YU rok sceni bilo je mnogo priča o plagijatima. Te ovo jeste, ovo nije plagijat.

Možda je majstor Brega prvi koji je u toj priči baš "upadao u oči".

Preporučujemo

A kako i ne bi, s obzirom na toliku popularnost njega, njegove grupe, a takođe i na tiraže albuma, do tada nezamislive u jugoslovenskom rokenrolu.

Sve to je davalo "inspiraciju" mnogobrojnim "dušebrižnicima", koji su jedva dočekali da pridodaju još jednu "crnu rupu" na Bijelo dugme.

Brega je na sve te optužbe odgovarao na onaj sebi svojstven, lakonski način: "J..eš pesmu koja ni na šta ne liči".

Nisu ni mnogi drugi ostali posteđeni takvih optužbi.

Hus iz Valjka, Dino Merlin, ali i još  neki više ili manje znani autori i izvođači.

Doduše, Dino Merlin je posebna priča. Ostalo je upamćeno kako su momci iz engleske grupe UB40 na koncertu u Zagrebu pozvali publiku da zajedno sa njima peva njihovu kompoziciju "Where Did I Go Wrong", što je publika i učinila, ali tako što se iz sveg glasa orio tekst Dinove "Mesečine". Ovima iz UB40, prvo ništa nije bilo jasno, a kada su se nakon koncerta o svemu dobro raspitali, pobesneli su. Samo čudo je tada spasilo Dervišhalidovića da "ne popije" tužbu. Da se to dogodilo, ko zna kako bi se sve završilo. Kuriozitet je da čak postoji i svojevrsana "povezanost" Dina Merlina i grupe It's A Beautiful Day, o kojoj će biti reči u sledećim redovima. Naime, omot njegovog albuma "Nešto Lijepo treba da se desi" koji je  dizajnirao sarajevski "Trio", neverovatno je sličan omotu prvog albuma ove grupe iz San Franciska. A na sve to, posebno je zanimljivo da se Dino Merlin zdužno zalaže za zaštitu prava autora, pa je tako bio i na čelu predsedništva AMUS-a, udruženja koje se bavi upravo tom problematikom.

Foto: Goran Živanović

No bilo je i drugih smešnih situacija u svemu tome. Ili tužnih, kako god.

Jedna od takvih je i ona kada je Velibor Miljković Bora, svima poznatiji kao Toni Montano, pokupio jednu od nagrada na festivalu zvučnog imena MESAM - Međunarodni sajam muzike, koji se svojevremeno održavao u Beogradu.

"Međunarodni", mada su na njemu uglavnom učestvovali ex YU izvođači.

Ali dobro, to je opet neka druga priča.

Elem, Bora (čitaj: Montano), je pokupio nagradu sa pesmom "Deset godina" iako je ta kompozicija "pljunuta", onoj "Living Next Door To Alice", grupe Smokie.

Doduše, kada je pisao tekst, nije mu se metrički uklapalo ono "dvadeset i četiri godine", koliko je inače vremena prošlo u originalnoj verziji ove kompozicije, pa je svoju patnju morao da "smanji" na samo deset leta.

Posle se svima smejao u brk.

Moglo mu se.

Istine radi, moram ovde navesti da je kompoziciju "Living Next Door To Alice" napisao poznati kompozitorski dvojac - Majk Čepmen i Niki Čin i da je originalno objavljena od strane australijakog benda New World, 1972. godine, ali tada nije postigla bogzna kakav uspeh.

Pesma je zauzela 35. mesto na australijskoj top listi i na tome se sve i završilo. Nekoliko godina potom, tačnije krajem 1976. grupa Smokie objavljuje ovu kompoziciju i sa njom postiže svetski uspeh, ali za razliku od verzije gorepomenutog Bore, njeni autori su tu uredno potpisani.

Što se mene tiče, priznajem da sam se  nekada i sam "zgražavao" na sve to, ali kako su mi do ruku dolazile neke ploče, u to vreme ovde malo manje poznate, shvatio sam da ni na svetskoj sceni nema neke prevelike razlike.

A definitivna potvrda svega toga dogodila se kada sam nabavio prvi album američke grupe It's A Beautiful Day i čuo kompoziciju "Bombay Calling".

Tada sam shvatio odakle vuče korene jedna od himni moje rane mladosti.

I shvatio sam da su neke stvari gotovo iste.

I ovde i preko.

Grupu It's A Beautiful Day osnovao je u San Francisku 1967. godine, izvanredni violinista Dejvid Laflam. On je klasično obrazovan muzičar i pre toga je svirao u Simfonijskom orkestru savezne države Juta. Ipak, ovo nije prvi bend u kome je bio član, jer je pre osnivanja svoje grupe, bio u postavi Orkustra, čiji su članovi pokušali napraviti sintezu simfonijske muzike i psihodelije, a interesantno je da je Laflam tu svirao violinu sa pet žica.

Međutim, to je bila kratkotrajna avantura, pa Laflam sa svojom suprugom Lindom i pevačicom Peti Santos 1967. godine pokreće svoju grupu. Na samom početku sve je bilo dosta teško, a posebno su bili obeshrabreni kada su shvatili da njihov menadžer Metju Kac (poznat po tome što je za grupu Jefferson Airplane od diskografske kuće RCA obezbedio predujam od tada neverovatnih 25 000$), pokušava da manipuliše njihovom karijerom. Metju im zabranjuje da nastupaju u San Francisku, govoreći im da još uvek za tako nešto nisu spremni, pa ih odvodi u Sijetl kako bi nastupali u klubu u kome je on bio šef. To je bio veoma naporan ali i plodonosan period za grupu, živeli su u potkrovlju Kacove kuće, bez novca, više gladni nego siti. Po Laflamovim rečima svu tu ionako turobnu atmosferu još više je pojačavala kiša koja je danima padala. Upravo na tom potkrovlju nastale su neke sjajne kompozicije koje će se kasnije naći na njihovom prvom albumu, kao što su "White Byrd" i "Bombay Calling".

Nije sasvim jasno gde i kada je slavni klavijaturista Džon Lord, iz grupe Deep Purple, upoznao zanosnu pevačicu grupe It's A Beautiful Day, Peti Santos. Biće da se to dogodilo na nekoj od ranih Deep Purple turneja po Americi, ali to nije toliko ni bitno. Uglavnom, njih dvoje su postali par, pa je Lord tako došao u situaciju da čuje i neke kompozicije grupe u kojoj je pevala. Priča dalje kaže da je jednom prilikom, na probi pred ostalima iz Parpl tabora, Lord odsvirao onaj legendarni uvod kompozicije "Child In Time" i svi su bili oduševljeni, ali im u početku nije ni rekao odakle je to "pokupio". Ian Gilan je odmah napisao tekst koji govri o hladnom ratu i mogućoj nuklearnoj katastrofi koja se tih godina zlosutno nadvila nad svetom, ostali su takođe dali svoj doprinos i tako je stvorena jedna od najpoznatijih himni hard rok muzike.

Album "Deep Purple In Rock", na kome se nalazi ova kompozicija, postigao je ogroman uspeh, a Deep Purple nakon tog LP-ija postaju planetarno popularan bend. Ako uzmete tu ploču u ruke, videćete da su ispod kompozicije "Child In Time" potpisani svi članovi grupe, a imena Dejvida Laflama i Vinsa Volasa, dakle autora kompozicije "Bombay Calling", nema nigde.

Džon Lord je kasnije otvoreno priznao odakle je "pokupio" inspiraciju za temu njihove slavne kompozicije, a kako ta celokupna zavrzlama ne bi dobila svoj sudski epilog, grupe su pokušale da sve to reše dogovorom. Tako se na sledećem albumu grupe It's A Beautiful Day, "Marryng Maiden", našla kompozicija "Don And Devey", koja je sporazumno preuzeta od grupe Deep Purple, a to je ustvari pesma "Wring That Neck", koja se nalazi na njihovom drugom albumu iz 1968. godine, "The Book Of Taliesyn".

Foto: Goran Živanović

Ko je u takvoj "razmeni" bolje prošao, zaključite sami.

Ovakvih primera kod svetski poznatih grupa ima poprilično, a o nekima ću svakako pisati u nekom od budućih tekstova.

Ono što je već iz ove priče sasvim jasno, jeste da "pozajmljivanja" ima svuda i da to nikako nije "specijalitet" samo ovdašnjih autora.

(Telegraf.rs)