„Ponašali smo se kao da boljševici uopšte ne postoje”: Ovo je najlegendarniji bend Istočne Evrope

Za Čehe i Slovake, ovaj bend je simbol slobode i otpora totalitarnoj diktaturi. Komunisti su pokušavali da ih skrše, ali u tome nisu uspeli; umesto toga, bend je posredno i neposredno doveo do tzv. Povelje 77, koja je na koncu dovela do pada režima nametnutog od strane Rusije.

Istovremeno, nije jedino opozicija iz njih crpela inspiraciju, već i sama komunistička propagandna mašinerija, što se može videti iz 29. epizode legendarne čehoslovačke krimi-serije „30 slučajeva majora Zemana”, pa ni ne čudi to, što po bivšoj Čehoslovačkoj kruži more legendi o njima.

Preporučujemo

Pozivani su da drže koncerte na svim stranama sveta, bili su gosti od Njujorka do Tajvana, svirali su privatno Havelu, svirali su privatno Klintonu, dok je bio predsednik SAD. Istovremeno, nikada nisu prestali tvrditi da su od početka potpuno nezainteresovani za politiku i da ih je oduvek zanimalo samo pravljenje i sviranje muzike.

Radi se o bendu „The Plastic People of the Universe” (PPU), koji je tada 17-godišnji basista Milan Hlavsa osnovao manje od mesec dana nakon invazije snaga Varšavskog pakta, predvođenih Sovjetima, na Čehoslovačku avgusta 1968, zajedno s pevačem i klarinetistom Mihalom Jernekom, gitaristom Jiržijem Števihom i bubnjarem Jozefom Brabecom, kog je par meseci kasnije zamenio Pavel Zeman.

Ime grupe bilo je inspirisano pesmom „Plastic People” s albuma „Absolutely Free” Zapinog benda „The Mother of Inventions”; uopšteno govoreći, bili su pod ogromnim uticajem Frenka Zape, „The Velvet Underground-a”, i angloameričkog roka generalno.

Pored toga, naziv benda na engleskom jeziku mogao se tumačiti i kao bunt protiv ruske okupacije i njihovog režima čehoslovačkih komunista, mada je ukazivao i na uverenje koje su članovi benda delili sa Ivan Jirousom, istoričarem umetnosti i kritičarom, koji je postao menadžer benda i njegov umetnički direktor, a koji je engleski jezik doživljavao kao lingva franku rok-muzike.

Jirous je Hlavsu upoznao sa Jozefom Janičekom, koji je postao novi gitarista, i sa violistom Jiržijem Kabešom; oni će, zajedno sa saksofonistom Vratislavom Brabenecom, postati novo jezgro grupe, dok će se vremenom Jirži Šula, Jaroslav Vožnijak, Jan Šnajder i Jan Brabec smenjivati na bubnjevima (ovaj i prethodni Brabec nisu ista osoba).

Jiruos je u bend uveo i Pola Vilsona, kanadskog prevodioca koji je radio u Pragu, da bi ih naučio tekstovima američkih pesama koje su izvodili, ali i da bi njihove originalne pesme prevodio na engleski; Vilson je postao i glavni vokal u periodu 1970—1972, na početku njihove zabranjene faze, koja će potrajati 18 godina.

Naime, 1970. su vlasti bendu ukinule muzičku dozvolu, pa su se oni, pošto više nisu mogli da nastupaju, povukli u ilegalu; a pošto nisu mogli ni da snimaju zvanični materijal, on se počeo presnimavati i deliti od ruke do ruke; sve to je dovelo do njihovog hapšenja 1976, posle nastupa na ilegalnom festivalu „Druhý festival druhé kultury” (Drugi festival druge kulture).

Vlasti su, naime, nameravale da od njih naprave pokaznu vežbu kako se drugi ne bi usudili da krenu istim putem, pa su ih, zajedno s još nekim manjim bendovima, osudili zbog „organizovanog remećenje mira”, na zatvorske kazne u rasponu 8—18 meseci, dok je Vilson deportovan, mada u bendu nije bio već četiri godine.

Odmah po izlasku iz zatvora nastavili su po starom, a danas se smatra da je njihovo suđenje bilo prekretnica opozicione borbe protiv komunističkog režima, pošto je ubrzalo donošenje gorepomenute Povelje 77. Iako su oni, kao što rekosmo, uporno ponavljali da ih politika zapravo ne zanima.

„Postali smo neprijatelji državnog aparata jer smo počeli da ih ignorišemo. Ili su oni počeli... mi njih nikada nismo poštovali”, objasnio je svojevremeno Janiček. „Najveća uvreda je kada čovek nešto ne primeti. Ako se s nekim posvađate, rezervisani ste prema njemu, ali ste ipak u nekoj vrsti dijaloga s njim. Mi smo se ponašali kao da boljševici uopšte ne postoje. To ih je, naravno, razbesnelo.”

„The Plastic People of the Universe” se raspao 1987, izgleda zbog neslaganja oko otkazivanja dva legalna koncerta, do čega je došlo pod pritiskom policije. Hlavsa, Janiček i Kabeš su osnovali bend „Půlnoc” (Ponoć) 1988. i početkom devedesetih izdali dva albuma; PPU se sporadično okupljao, održao čak i koncert 1992, a potom i definitivno obnovio 1997, na inicijativu Vaclava Havela.

Milan Hlavsa je preminuo 2001, a bend se definitivno raspao 2015. godine. Interesantno, Jirži Labus, glumac koji je tumačio frontmena fiktivnog benda iz gorepomenute epizode „30 slučajeva majora Zemana” (bend je imao iste inicijale kao i pravi bend, PPU), u Karlovim je Varima decenijama kasnije kleknuo pred Janičekom i izvinio mu se zbog te uloge.

(Telegraf.rs)