Vanna za Telegraf.rs o hitu "Tek je 12 sati", Beogradu, Oliveru Dragojeviću, Goranu Višnjiću

Ivana Ranilović Vrdoljak, poznatija kao Vanna, ponovo je gošća Beograda, a sa svojim bendom nastupiće ponovo u srpskoj prestonici, i to u BitefArtCafe-u 5, i 6. oktobra. Pred svoje nove beogradske nastupe, hrvastka muzička zvezda je u intervjuu za Telegraf.rs govorila o brojnim temama.

Preporučujemo

I to o beogradskim koncertima, Beogradu, pesmi "Tek je 12 sati", Oliveru Dragojeviću, o odnosu sa glumcem Goranom Višnjićem, s kojim je porodica (Vanna je udata za sina reditelj Antuna Vrdoljaka, dok je Goran oženjen ćerkom Antuna Vrdoljaka, prim.aut).

• Šta publika može da očekuje od koncerata 5. i 6. oktobra?

Ako će biti onako kako je bilo prvi put, pre nekih 10 meseci otprilike, onda će biti predobro. I evo sada, kada sam ponovo tu, u Beogradu, čula sam dvoje ljude koji su bili i rekli da je bilo predobro i ludo i da će doći opet. To mi je najveći mogući kompliment. Što se tiče programa biće "the best of". Ja ne zaobilazim svoje hitove i ono što ljudi vole. Uvek je, što se mene tiče, maksimalna energija, super bend s kojim dugo vremena sviram, dobro se zezamo. Očekujem pun klub i dobar šou

• Šta najviše volite kada ste u Beogradu?

Pa nisam još imala vremena baš uživati. Uvek dođem onako nekim poslom, pa štedim energiju... U principu volim druženje sa ljudima. Ljudi su mi onako inspirativni, sveži, drugačiji i volim jednostavno da osećam kako moja energija deluje na ljude koje srećem ovde. Testiram malo i sebe, malo i publiku, svaki put se malo iznenadim. Nemam toga uvek kod kuće, jako mi je ugodno to za osetiti.

• Čuli smo različite Vaše hitove na koncertu (za medije). Nismo čuli "Tek je 12 sati". Da li će ona biti na repertoaru?

Pa ona je već 30 godina na mom repertoaru. Ove godine obeležavamo 30 godina godina od te "mlađahne" pesmice, koju vole mladi. Mislim da jednom nisam odsvirala tu pesmu na jednom koncertu, jer mi nije pristajala. Bilo je 2 ili 3 dana nakon što je umro Oliver Dragojević i svi smo bili pretužni. Jednostavno mi ta pesma nije pasala u moj koncertni program i nisam je odsvirala. Inače, već 30 godina i više je sviram.

• Pošto mnogi obožavaju "Tek je 12 sati" ovde u Srbiji, da li možete da se prisetite neke anegdote sa snimanja spota (za tu pesmu)?

Joj, to su bila ona vremena, neka luda vremena, kada nismo imali brojače uključene, pa smo mogli da živimo u studiju. Mogli smo da gnjavimo snimatelje, režisere, statiste, da dobijemo prostor koji smo hteli... Svi su nam izlazili u susret. Danas je to "od tad do tad". "kome da ispostavim račun". Danas nije tako jednostavno. Tada je bilo neko doba euforije i znam da je bilo takmičenje ko sve stane u taj spot od statista. Najpre su prednost imali naši prijatelji, jer mi smo bili nepoznata trojka, pa smo imali prijatelje po gradu. I onda su rekli da će oni doći. Pa onda su prijatelji skupljali prijatelje, ovi su rekli još nekom... Pun trg ljudi s kojima nismo znali gde da ih strpamo. Onda su se posle tražili u spotu. Ja se u spotu uopšte ne vidim. Žao mi je. Drugi put.

• Pesma ("Tek je 12 sati") je ugledala svetlost dana 1993. godine. Pošto je to vreme bilo ludo vreme, kako komentaršete kako ta pesma bila instant hit i u Srbiji i u Hrvatskoj?

A nije bilo Jutjuba. To je nekakva poruka da je dobra stvar dobra stvar i da u današnjem ropstvu te tehnologije u kojem svi pomalo jesmo nema izvinjenja, a opet s druge strane i pre pesme "Tek je 12 sati" bilo je megahitova koji su se jednako tako širili čudnim kanalima. Nekad nije bilo ni radija, pa su ljudi znali pesme. Ljudska potreba da čuje nešto što mu se sviđa je otprilike nezasita kao i glad i žeđ i, srećom, ja ne proizvodim hranu, neproizvodim piće, ali eto imam par pesama koju ljudi osećaju kao svoju nasušnu potrebu, ja sam beskrajno ponosna.

• Pomenuli ste Olivera Dragojevića, s njim ste snimili pesmu "Ja ću budan sanjati"...

To sam pevala sa Džibonijem, a oliver mu nikad nije oprostio što mu on to nije dao da peva. Pevala sam sa Oliverom, sreća po mene, milion puta. Ne baš milion puta, ali dovoljno da pamtim svaki. Družili smo se puno. To je ikona koje više nema, ali, srećom, ima toliko zabeleženog materijala, i uživo i "off the record" da možemo da uživamo dokle god treba. Kada je godišnjica njegove smrti, onda jedan od najslušanijih radija u Hrvatskoj 24 sata pušta samo njegove pesme. I nikad dosta, ne možete se naslušati. Prođe ceo dan, a vi mislite verovatno nisam čula sve. To je Oliver, da.

• Koju Vašu pesmu najviše volite?

To je stvarno često pitanje. Bez uvrede, molim Vas. Ne znam kako bih Vam rekla, volim one koje su "dobacile" do publike, stvarno. Zato što nisam licemer i mi ovo radimo da bismo imali tu neki povratnu informaciju od publike. Ja ne mogu reći "ja volim ove koje niko ne voli". Ja stvarno volim "Tek je 12 sati". Draga mi, ne mogu lagati. Volim i neke one koje nisu toliko dobacile, jako su lepe, ali onda njih proglasim - "ok, nisi zaslužila... miči iz programa". Tako da ja volim sve hitove... Ali jako volim pesmu "Puno me mori" s kojom zadnje vreme, zadnje tri godine završavam koncert, jer je emotivna, tako da ljudi imaju najbolji osećaj kad odu kući sa tom pesmom.

• S kojom srpskom muzićkom zvezdom biste najviše voleli da sarađujete?

Uuuu! Ne znam ih puno. Ne znam ih uopšte dovoljno. Kako imam mladu decu, moja ćerka je na izvoru svih novih događanja, meni spominje sve i svašta... Za početak bih volela sve njih malo upoznati, pa onda reč po reč, pa da dođe do neke saradnje.

• Da li ćete ponovo učestvovati na "Evrosongu"?

Neeeeee! Neću, to je ipak za mlađe. Za one koji nemaju šta da izgube.

• U kakvom ste odnosu sa Goranom Višnjićem?

U odličnom. Mi ne živimo zajedno. Oni su u Engleskoj trenutno. Kada se vidimo, sve super. Mi smo velika porodica. Kao i sve velike porodice, mi ne pričamo šta radimo, nego uglavnom pričamo o zločestoj deci.

Intervju sa Vannom za Telegraf.rs možete pogledati na snimku na početku teksta.

(Telegraf.rs)