"Cenim one koji cene druge. Mrzim pohlepu, škrte ljude..."
Dino Dvornik je tokom svog života bio osetljiv na nepravdu
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Laki
Boris je bio ex Yu legenda i dobar glumac a od Dina naajača Ljubav se zove imenom tvojim 👍👍👍💪💪💪
Сл.Ђ.Бијелић
Да, баш је Дино био својеврсни “анфан терибл” и, нажалост, у прилог тој констатацији иде и његов одлазак са овог света, тј., како је окончао свој живот... Треба истаћи да је био племенитог кова, а о томе сведоче и ови детаљи истакнути у чланку поводом годишњице смрти... Има нешто дефектно у свести људи па чак и оних са врхова пирамиде моћи: један велики филмски и позоришни уметник, Борис Дворник, морао је да се “сналази” са 280 немачких марака пензије и да “извирује” кад ли ће му несташни син послати још 500 па да састави крај с крајем... Данас ништа није боље и на осталим “западнобалканским просторима”: као да завист, љубомора, злоба или нешто још горе управљају разумом велможа који одлучују о статусу најстарије популације и оних њених појединаца чији је допринос народу и држави немерљиво већи од стандардног, тј., “класичног”, радног доприноса... Ето, на пример, наша Србија се упутила да, колико-толико, успешније решава ово питање од држава у окружењу, али има “нерешених случајева” чији су актери загазили у осамдесете па је за плашити се да ће се власт огрешити о неке великане националне културе... Код нас, у Српској, неке ствари су табуизиране па су и нека закулисна, волунтаристички одрађена решења прекривена мраком тајности и дубоке дискреције, што ће рећи - нема системског решења, а није ни на видику... Познајем човека изузетних заслуга за културу и историјску науку српског народа, изванредног прегаоца, који ми је рекао како је себи дао реч, по одласку у пензију (а то је било пре десет-једанаест година...), да никада више неће дати било какву изјаву у гласилима Српске... Има ваљаних разлога, верујте... Бај д’ веј: и његова пензијица је мизерија пааа....
Jole
A i otac mu bio mnogo dobar čovek,neka dobra loza Dvornik