Priče o pesmama: Pink Floyd - "Shine On You Crazy Diamond", zauvek upamćena "Sidova tema"

Ko zna koliko je redova napisano o grupi Pink Floyd, a posebno o Gilmoru i Votersu koji su u svakom smislu bili njena pokretačka snaga, nakon svih okolnosti koje su dovele do toga da Sid Baret više ne bude član grupe koju je osnovao i kojoj je u mnogo čemu trasirao put.

Ako danas odškrinem vrata davne prošlosti i obrišem prašinu sa naslaganih uspomena koje ovo moderno doba nemilosrdno gura u nebitnost, ugledaću tamo sate i sate, dane i dane, koje sam proveo upravo uz ovu grupu.

Preporučujemo

Posebna priča bi se mogla napisati o njihovim ranim albumima do kojih se tih godina dosta teško dolazilo, a imati ih tada u polici među ostalim pločama, bilo je daleko više od obične kolekicionarske strasti.

Bila je to sasvim posebna ezoterija.

No kako to već i ume da se dogodi, ona čudesna "hemija" koja je iznedrila taj njihov nestvarni stvaralački opus, ponekad postaje suprotnost sama sebi, a kada već krenu prepucavanja i svađe i "hemija" zauvek nestaje.

Nažalost, baš tako se i dogodilo kada su Gilmor i Voters u pitanju.

Ne bih sada da ulazim u razloge tih "naprslina" koje su se pojavile još tokom rada na albumu "The Dark Side Of The Moon", posebno što sve to u današnje vreme očigledno poprima i jednu političku konotaciju, a i mišljenja povodom toga su potpuno podeljena.

Po svemu sudeći, obojica su dala ogroman doprinos (naravno uz Rajta i Mejsona), onome što mi danas pamtimo kao Pink Floyd i u tom smislu nikakve dileme i ne može biti.

Čini se da je Votersov pristup samoj grupi dodelio jedan dublji, filozofski smisao, dok je Gilmor bio više okrenut nekim "opipljivijim" stvarima, ali svaka isključivost u tom smislu teško da se može vezati uz njih.

Ipak, ako bih morao da odaberem najsjajniji pojedinačni trenutak u opusu grupe Pink Floyd, on bi ipak pripao Gilmoru i to su one nezaboravne četiri note koje je proizveo na gitari u okviru kompozicije "Shine On You Crazy Diamond".

Jedna od stvari koje su obeležile opus grupe Pink Floyd jeste i činjenica da u njihovoj grandioznoj priči nije bilo previše mesta za pojedinačna isticanja.

Funkcionisali su kao grupa, čak i kada je solista bio u prvom planu.

Ipak, tih nekoliko tonova...

Negde u četvrtom minutu otprilike, čuju se prvi put, a potom se provlače kroz više delova, vodeći harmoniju u velikom delu ove kompozicije.

Koliko je samo mistike u ta četiri tona (B,F,G,E), koji su poznati i kao "Sidova tema".

Kakva grandiozna posveta njihovom bivšem gitaristi Sidu Baretu.

Posveta koja, kroz svojih devet delova, traje čitavih dvadeset pet minuta i koju su komponovali Gilmor, Voters i Ričard Rajt.

Neponovljivi trenutak muzike.

I neponovljiv trenutak planete!

I u sred snimanja, iznenada i nenajavljen, pojavi se Baret u studiju.

Niko od njih nije ga ni prepoznao.

Bio je već ćelav i debeo.

Klavijaturista Ričard Rajt kasnije je tvrdio da im je trebalo gotovo četrdeset pet minuta da shvate da je tip koji je sedeo u uglu studija u stvari Sid Baret. I još je dodao da je prosto neverovatno da se Sid pojavio baš u trenutku kada su snimali vokale za pesmu koja je bila posvećena upravo njemu.

Votersa je toliko uplašio i uznemiro Sidov izgled da je zaplakao, a kada su smogli snage da ga upitaju kako mu se sviđa kompozicija, odgovorio je da deluje "pomalo staromodno".

Nisu ga videli dve godine, a on se za to vreme toliko promenio da su ga jedva prepoznali.

Doduše, ni ostale članove grupe nisu prepoznavali na ulici, iako su iza sebe već imali ploču kalibra "The Dark Side Of The Moon".

No to im nije ni trebalo.

Tvrdili su da se groze svega onoga što je nosila muzička industrija.

Pa ipak, da li je baš sve bilo tako?

Album "Wish You Were Here" snimljen je za šest meseci, dakle dosta brže nego prethodni "The Dark Side Of The Moon" i to ponajviše zahvaljujući činjenici da su snimali u novom, dvadesetčetvorokanalnom, EMI studiju. Ta ploča će biti upakovana u najraskošniji omot nekog njihovog ostvarenja do tada (mada je omot "Dark Side..." svakako jedan od najpoznatijih u istoriji rok muzike), a njegova prodaja u mnogim zemljama išla je više nego dobro.

Pa iako je Voters u svojim tekstovima odbacivao bilo kakvu pozitivnu misao u vezi novca, istina je da mu je LP "Wish You Were Here" omogućio ogromnu zaradu.

Album je zaseo na prvo mesto britanske top liste 27. septembra 1975. godine, a među prvih deset zadržao se sedam nedelja.

Naravno i u ovoj kompoziciji je bilo "trikova", poput onog koji se dobija kada vlažnim prstom prelazite po ivici vinske čaše.

To su "pozajmili" sa jedne druge ploče koju su pomno spremali, ali koja je izdavačima nije bila posebno mila.

Naziv joj je bio "Household Objects".

Nikada je nisu objavili.

A Voters?

Ma koliko mrzeo sve zamke muzičke mašinerije, sa ostalima je pravio ploče koje su se prodavale u milionskim tiražima.

Na radost industrijalaca kojima su, kao malo ko drugi iz sveta rok muzike, punili džepove.

Ali tako ovaj svet funkcioniše i tu se malo šta može promeniti.

Dok se jedni raduju novcu, ima i onih koji u nečem sasvim drugom vide prave vrednosti.

Pesma "Shine On Your Crazy Diamond" svakako je očit primer takve tvrdnje, a trenutak u kome Gilmor svira "Sidovu temu" zauvek ostaje jedno od najčudesnijih nadahnuća u istoriji rok muzike.

(Telegraf.rs)