Rokenrol svetilišta - Fillmore dvorane, nezaboravna mesta za visokooktanske svirke
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Cedomir Šorak
Sa pažnjom sam pročitao tvoj clanak jer sam ljubitelj i sakupljač LP koji su snimljeni u ovim poznatim dvoranama.Žao mi je sto je nemoguće prisustvovati spektaklima koje je priredio Bill Graham i američki bendovi koje iz tog perioda posebno cenim.Jednog dana pre desetak godina zamolio sam poznanika da mi nabavi ROCKING IN FILLMORE kao CD a on me zove i kaze da nema ali ima LP.Kakva Steva jer sam tu ploču imao 1971 ali sam je u međuvremenu izgubio.Ja sam još uvek zaljubljen u rok i bluz iako imam 74 godine a počeo sam 1967.