Kako je nastala legendarna Koenova pesma "Suzanne"? Platonski odnos Leonarda i plesačice prerastao je u klasik

Legendarni kantautor Leonard Koen napisao je veliki broj hitova. A jedan od njih je i pesma "Suzanne". Iza nje se krije priča koja i dan danas intrigira.

Pesma "Suzanne" je inspirisana Koenovim platonskim odnosom sa plesačicom Suzan Verdal, bivšom ženom Leonardovog prijatelja Armana Vajankura. Njegovi tekstovi opisuju rituale u kojima su uživali kada su se upoznali: Suzan bi pozvala Koena da poseti njen stan pored luke u Montrealu, gde bi ga poslužila čajem Constant Comment i šetali bi po starom Montrealu pored crkve Notr -Dame-de-Bon-Secours, gde su mornari bili blagosloveni pre nego što su krenuli na more.

Preporučujemo

"Napisao sam ovo 1966. godine, Suzan je imala sobu na čaršavu na obali u luci Montreal. Sve se dogodilo baš onako kako je zapisano. Bila je žena čoveka koga sam poznavao. Njeno gostoprimstvo je bilo besprekorno. Nekoliko meseci kasnije, otpevao sam je Džudi Kolins preko telefona. Izdavačka prava su ukradena u Njujorku, ali verovatno je prikladno da ja ne posedujem ovu pesmu. Baš sam pre neki dan čuo neke ljude kako je pevaju na brodu u Kaspijskom moru", rekao je Koen 1975. u emisiji "The Greatest Hits", prenosi songfacts.com.

U intervjuu radija BBC iz 1994. Koen je rekao: "Pesma je započeta i šablon akorda je razvijen, pre nego što je ime žene ušlo u pesmu. I znao sam da je to pesma o Montrealu, činilo se da je izašla iz tog pejzaža koji sam mnogo voleo u Montrealu, koji je bio luka, i obala, i tamošnja crkva mornara, koja se zvala Notre Dame de Bon Secour, koja se isticala iznad reke, i znao sam da tu prolaze brodovi, znao sam da tu je bila luka, znao sam da je tu Gospa od luke, to je devica na crkvi koja je ispružila ruke prema pomorcima, a možete se popeti na kulu i gledati preko reke, pa pesma došao iz te vizije, iz tog pogleda na reku.

U određenom trenutku naleteo sam na Suzan Vajankur, koja je bila žena mog prijatelja, bili su zadivljujući par oko Montreala u to vreme, fizički zapanjujući, oboje, zgodni muškarac i žena, svi su bili zaljubljeni u Suzan Vailankur, a svaka žena je bila zaljubljena u Armana Vajankura. Ali nije bilo... pa, mislilo se, ali nije bilo mogućnosti, čovek ne bi dozvolio sebi da pomisli da se muči sa zavođenjem žene Armana Vajankura. Pre svega bio je prijatelj, a drugo kao par su bili neprikosnoveni, samo se niste uvukli u tu vrstu zajedničke slave koju su ispoljili.

Jedne večeri sam naleteo na nju, a ona me je pozvala kod sebe kod reke. Imala je potkrovlje, u vreme kada su potkrovlje... ta reč se nije koristila. Imala je prostor u magacinu tamo dole, i pozvala me je dole, i ja sam otišao sa njom, a ona me je poslužila čajem Constant Comment, koji ima male komadiće pomorandže. I čamci su prolazili, a ja sam umom dotakao njeno savršeno telo, jer druge prilike nije bilo. Nije bilo drugog načina da pod tim okolnostima dodirnete njeno savršeno telo. Dakle, ona je dala ime u pesmi."

Suzan Verdal je otkrila da je sa Koenom izgubila kontakt kada je pesma nastala, iako ga je nakratko srela nakon jednog od njegovih koncerata sedamdesetih, gde je prokomentarisao da mu je poklonila prelepu pesmu. Navela da ona i Koen nikada nisu imali seksualni odnos.

"Ja sam bio taj koji je postavio granice tome jer je Leonard zapravo veoma seksualan muškarac i veoma privlačan i veoma harizmatičan. I veoma me je privukao, ali nekako nisam želeo da pokvarim tu dragocenost, to beskrajno poštovanje koje sam gajila prema njemu, prema našem odnosu, i osećala sam da bi seksualni susret to mogao nekako umanjiti. Taj dragocenoodnos proizvelo je veliko umetničko delo", rekla je jednom prilikom Verdal.

(Telegraf.rs/izvor: Wikipedia/songfacts.com)