Priče o pesmama: Focus - "Hocus Pocus", čudesni instrumental moje mladosti

Ima u rok muzici kompozicija koje su stvarno čudne i kao da su van svih modaliteta i normi na kojima počiva rokenrol. Neke od njih sam naprosto obožavao, smatrao sam ih čarobnim i zamišljao kako možda i ne dolaze sa ovoga sveta.

Visoko na mojoj rang listi takvih kompozicija, bolje reći - na samom vrhu, je instrumental "Hocus Pocus", izuzetne holandske grupe Focus.

Preporučujemo

Interesantno je da se sedamdesetih godina dvadesetog veka, malo koja grupa iz kontinentalnog dela Evrope uspela probiti na tada dosta zatvoreno anglosaksonsko tržište, koje je bilo takvo delom zbog dosta strogih normi tamošnjih sindikata muzičara koji su time štitili svoja prava, a delom zbog vrlo čestog i očiglednog omalovažavanja svega što je dolazilo van engleskog govornog područja, o čemu se neretko govorilo i pisalo sa podsmehom. Setimo se recimo, posprdnog naziva "kraut rock" kojim su britanski kritičari nazivali sve ono što je tada dolazilo sa prostora ondašnje Zapadne Nemačke.

Ipak, ako za neku evropsku zemlju ta pravila nisu važila, onda je to svakako Holandija, što i ne treba da čudi s obzirom na blisku povezanost ove države sa Britanijom. Sedmdesetih godina, holandske grupe Focus, Golden Earring, Shocking Blue, Livin' Blues, George Baker Selection, Ekseption, Trace, Tea Set, imale su određenog uspeha kako na britanskom, tako i na američkom tržištu.

I danas se sećam trenutka u kome sam u prodavnici ploča ugledao singl grupe Focus. Iskren da budem, ne mogu se tačno prisetiti da li sam prvo kupio taj singl ili pročitao tekst u Džuboksu o holandskim grupama, što je sredinom sedamdesetih bilo zlata vredno, jer te informacije teško da ste tad mogli pronaći na nekom drugom mestu. Uglavnom, tu sam između ostalog, pročitao da grupu Focus predvode dvojica školovanih muzičara i virtouza - gitarista Jan Akerman i klavijaturista, flautista i pevač Tajs van Ler. Koreni ove grupe sežu do daleke 1969. godine i vremena kada je Tajs van Ler predvodio svoj instrumentalni trio. Kada je njegova grupa angažovana u okviru amsterdamske verzije mjuzikla "Kosa", pridružuje im se  Akerman pa je tako formirana grupa Focus, međutim nakon snimanja prvog albuma "In And Out Of Focus" gitarista ipak odlazi, nezadovoljan postignutim.

Akerman se potom povezuje sa bubnjarem Pjerom van der Lindenom s kojim svira u holandskim grupama Hunters i Brainbox, da bi njih dvojica potom odlučili da osnuju svoju grupu u koju pozivaju bas gitaristu Kirila Havermansa, ali i svog starog saradnika van Lera. Ova postava 1971. godine snima briljantan album "Moving Waves" koji pokazuje njihovu sklonost ka kombinovanju klasične i rok muzike, ali i Lerove i Akermanove izuzetne improvizatorske sposobnosti, što je privuklo priličnu pažnju publike. Na krilima takvog uspeha odmah su krenuli na britansku turneju, gde postižu gotovo trenutni uspeh, da bi nakon sledećeg albuma "Focus 3",  impresivan utisak ostavili i na koncertima koje su održali pred američkom publikom.

Na albumu "Moving Waves" prvi put se pojavio instrumental "Hocus Pocus" koji je u Britaniji objavljen i na singlu, pa zahvaljujući tome dospeva na tamošnje top liste popularnosti, a ubrzo potom stiže i na američke i kanadske lestvice, no svakako  najveći uspeh ove kompozicije donosi deveto mesto na Billboard Hot 100 listi najslušanijih pesama.

Interesantna je priča o tome kako je nastao ovaj instrumental.

Grupa Focus je bila poznata po vrlo studioznom pripremanju svojih kompozicija, pa se neretko događalo da na nekoj pesmi rade i po nekoliko meseci. No kako to već splet okolnosti ume da namesti, dogodilo se da je njihovo najpoznatije delo nastalo sasvim slučajno.

Grupa je pripremala materijal za svoj drugi album u jednom dvorcu, u gradu Barnu, pokrajina Utreht. Jednom prilikom, pred sam odlazak u Englesku gde su imali zakazana snimanja, Akerman je odsvirao onaj prepoznatljiv gitarsi rif i harmonsku progresiju, da bi potom bubnjar Pjer van der Linden inspirisan onim što je čuo, odsvirao kratki solo na bubnjevima, na šta se Tajs van Ler pridružio započevši sa jodlovanjem. Tako su svi karakteristični delovi ovog instrumentala gotovo trenutno bili na svom mestu. Još malo su poradili na nekim detaljima i sve je vrlo brzo bilo gotovo.

Ovaj singl je jedan od onih koji sam odvrteo bezbroj puta i to ne samo A stranu, već i B, na kojoj se nalazi predivni instrumental "Janis". Te dve kompozicije će me "naterati" da potražim albume grupe Focus, što neće biti sasvim lako jer domaće izdavačke kuće nisu uopšte obraćale pažnju na njih , ako izuzmemo pomenuti singl koji je objavio PGP RTB.

Nažalost, bajka pod nazivom Focus, neće baš predugo potrajati, ponajviše zbog sve žešćih svađa između van Lera i Akermana, što je prouzrokovalo i promene članova njihove ritam sekcije, da bi Jan početkom 1976. rešio da zauvek napusti grupu posvetivši se solo karijeri. Van Ler potom na njegovo mesto dovodi talentovanog londonskog gitaristu Filipa Ketrina koji učestvuje na snimanju dva sledeća albuma, ali publika je već odavno izgubila interes, pa 1978. godine konačno prestaju sa radom.

Van Ler je potom, gradeći uporedo i svoju solo karijeru, nekoliko puta pokušao da reoformi grupu, tačnije 1990. i '97. godine, da bi 2002. stvari po tom pitanju konačno krenule nabolje kada je uspeo da ubedi bubnjara Pjer van der Lindena da mu se ponovo pridruži. Od tada redovno nastupaju i objavljuju albume, a u svemu im je pomogla i činjenica da je 2010. godine kompanija Nike odlučila da u svom reklamnom spotu za svetsko fudbalsko prvenstvo, koristi kompoziciju "Hocus Pocus", što je dovelo do toga da se singl ponovo počne uspinjati na lestvicama popularnosti. Takođe, ovaj instrumental je korišćen i u američkoj akcionoj komediji "Baby Driver" iz 2017. godine.

Foto: Goran Živanović/Imperial

Sve ovo govori o apsolutnoj neprolaznosti ove čudesne kompozicije, koja i nakon toliko godina od njenog nastanka još uvek izaziva interesovanje i budi maštu slušalaca. Što se mene tiče, svakako mogu biti ponosan, jer sam tih davnih sedamdesetih, iako veoma mlad, shvatio o kakvoj sjajnoj i sasvim neobičnoj grupi je reč. Šteta je samo što Akerman i Tajs van Ler nisu mogli malo duže da sarađuju, verujem da bi ta saradnja još štošta zanimljivo ponudila, ali i ovako je ostalo dosta toga što zaslužuje potpuni respekt.

I još nešto:

Nekako me je Akerman svojom virtouznošću, idejama, ekscentričnošću, uvek podsećao na R.M. Točka, odnosno bolje reći, Točak me je podsećao na njega. Pa čak i kada danas gledam neke koncertne snimke grupe Focus, taj Akermanov stav, njegovi pokreti, u nekim trenucima me podsete na našeg velikog virtouza.

Možda je to samo plod moje mašte, ali ipak?

Točak je početkom sedamdesetih godina svirao u Belgiji, možda je i prisustvovao nekom njihov koncertu ili ih gledao na televiziji.

Uostalom, možda ne znate, ali jedan instrumental grupe Focus nosi naziv "Harem Scarem".

Slučajnost?

Možda.

(Telegraf.rs)