Zaboravljeni albumi: Petar Ugrin - "Samo muzika", violinista i trubač po meri mnogih

Postoje muzičari zbog kojih je popularna muzika u nekadašnjoj Jugoslaviji neizmerno dobijala na važnosti i ozbiljnosti.

Bila je cenjena.

Preporučujemo

I oni su bili cenjeni.

Možda neka najšira publika i nije znala za njih, ali jesu oni posvećeni, zatim kolege, koje su se prosto otimale da im neko takav bude saradnik.

I zbog toga je njihov značaj neprocenjiv.

Jedan od takvih muzičara je Petar Pero Ugrin.

S obzirom da sam dugogodišnji kolekcionar vinila, njegovo ime sam nalazio na nekim značajnim pločama jugoslovenske diskografije, pa sam i vrlo dobro znao o kakvom je muzičaru reč.

Kada se pojavio Petrov solo album "Samo muzika", dileme svakako nije bilo, odmah sam ga kupio.

Bio je to pun pogodak.

Petar Ugrin je rođen 12. januara 1944. godine u Zagrebu. U Rijeci je završio srednju muzičku školu, a studije violine nastavio u Ljubljani, gde je i diplomirao 1971. godine.

Međutim, jako je interesantno da je Ugrin još od 1963. postao član Slovenačkog filharmonijskog orkestra, a tada je imao samo devetnaest godina, što samo govori o njegovom vanserijskom talentu. Kao violinista u fiharmoniji ostaje do 1971. godine.

Paralelno sa violinom, u vreme srednjoškolskih dana u Rijeci počeo je svirati i trubu, pa su njegovi prvi nastupi na ovom instrumentu vezani za taj grad.

Ubrzo postaje član Big benda Janeza Gregorca, sa kojim će nastupati na čuvenom jazz festivalu na Bledu.

1966. pobeđuje na takmičenju mladih trubača u Beču, što mu širom otvara mnoga vrata, pa shodno tome dobija pozive od više džez dirigenata da se priključi njihovim orkestrima. Takvu saradnju će i ostvariti sa ljubljanskim Akademskim džez orkestrom i zagrebačkim Big brass bandom. U to vreme počinje nastupati i sa svetski poznatim imenima džeza.

Istovremeno, Ugrin nastupa sa grupama Mladi levi, Septembar, Ljubljana Jazz Selection i mnogim drugim, a posebnu saradnju ostvariće sa legendarnim bubnjarom Ratkom Divjakom, koga mnogi znaju kao vrlo važnog člana grupe Time.

Potom je osnovao i svoj kvintet sa kojim će nastupati u mnogim evropskim zemljama, kao i u SAD.

Neka od svetski poznatih imenima džez muzike sa kojima je sarađivao su: Džoni Grifin, Art Farmer, Klark Teri, Dajana Šur...

1979. godine, okuplja sjajnu ekipu muzičara i za izdavačku kuću RTV Ljubljana snima svoj prvi solo album "Samo muzika", pa su tom prilikom, između ostalih, učestvovali: Jože Privšek Milan Ferlež, Slobodan Marković, Karel Čarli Novak, Ratko Divjak, Braco Doblekar, Jože Pogačnik, Oto Pestner, itd.

Više puta dobijao je nagrade i priznanja.

Preminuo je 14. septembra 2001. u Ljubljani.

Album "Samo muzika" jedan je od onih kojima se uvek vraćam. Postoje neki trenuci u kojima poželim da se osamim, verujem da i mnogi od vas imaju takvu potrebu. Da potražim mir u sebi, da kanališem svoja osećanja.

Neretko to biva u kasnim noćnim satima i tada posežem za nekim dragim pločama, a ova je svakako jedna od tih. Nekada bih samo spustio iglu na početak LP-ija i odmah "utonuo" u spektar tonova koji bi dopirali do mene, ali dešavalo se i da potražim poslednju kompoziciju na B strani ove ploče, što je svakako interesantno, jer bi se na takvim mestima gotovo uvek našle one pesme koje su tu tek da bi ispunile prostor i na koje se ponajmanje računa. Ovde to nikako nije slučaj jer se na B4 nalazi kompozicija "Samo muzika", a to je i naslov samog albuma. Ova pesma spada u red mojih najomiljenijih balada, pa čak mogu reći da je to i jedna od mojih, malih, "ličnih himni". Muziku i aranžman napisao je Jože Privšek, a tekst Arsen Dedić:

Sve će jednom proći

Samo ona ne -

Muzika

Izgubljeni mir

Neostvarene sne

Zamijenit će mi sve

Muzika

Gdje su bile ljubavi

I gdje je bio dom

Sad traje samo muzika

Ja danas živim s njom

Ja visine poznajem

I bio sam na dnu

Od svega što sam imao

Sad imam samo nju.

Mnogo ovakvih bisera "zakopano" je u današnjem moru bezličnosti i ispraznosti.

Možemo li bolje?

Naravno da možemo, ali smo se uhvatili nekakvih instant "vrednosti" koje nam nudi svakodnevnica, polako postajemo robovi tehnologije na uštrb onoga što je u čoveku najvrednije - a to su osećanja.

Ako im se ikada vratimo, ako se zagledamo u sebe, verujem da ćemo stvoriti mnogo lepši svet od ovoga u kome danas živimo.

A to je nešto što bi trebalo da bude naša obaveza i razlog zbog koga hodamo ovom planetom.

(Telegraf.rs)