Zaboravljeni albumi: Vladimir Furduj Furda - "Furda", plemenito nadahnuće velikog majstora

Nakon gotovo pola veka predanog kolekcionarstva, za mene uglavnom postoje samo dve vrste albuma.

Oni kojima se često vraćam i oni kod kojih to nije tako.

Preporučujemo

Postoje ploče koje nekako brzo islušate, neke čak veoma brzo i tu negde prestaje neka suštinska potreba za njima.

Međutim, ima i onih koje vas naprosto obuzmu, zarobe vas svojim čudesnim ritmovima i harmonijama i više nemate načina da im se oduprete.

Ne samo da nemate, već i ne želite.

I tog trenutka ste, a da toga niste ni svesni, već "zasnovali" onaj femme fatale odnos, koji je na sebi svojstven način istovremeno i božanski prelep i beskrajno težak, prepun mirisa koji mame, neodsanjanih snova i želja uz koje izgarate.

Takva osećanja su negde na razmeđi usuda i milosti, snova i stvarnosti.

Mnogo je ploča u mojoj kolekciji sa kojima sam "zasnovao" baš takav odnos.

Jedno od takvih ostvarenja je i Furdin solo album, nazvan jednostavno po njegovom imenu.

Samozatajni Furda.

Dečak beogradskih ulica, koji je rastao zajedno sa muzikom koja ga je osvojila, obuzela.

I kojoj je ostao veran do samog kraja.

Ima toliko simbolike u njegovom životu, toliko bi se iz toga dalo naučiti.

Kada bi to hteli.

I kada bi smeli sebi pogledati u oči.

Jer Furda je jedan od onih koji nije vikao okolo čim sedne za bubanj.

Ćutao je i radio.

I što je još važnije - usavršavao se do kraja života.

Da, USAVRŠAVAO.

Kada je već bio veoma poštovano ime na Balkanu i iza sebe već imao karijeru u Elipsama i Korni grupi, odlučio je da upiše Džez akademiju u Bernu, Švajcarska.

Glad za istinskim znanjem nikada nije prestajala.

I vera u ono što radi.

Strašno poštujem takve ljude.

Pa iako je sarađivao sa mnogim vrhunskim muzičarima, kako u zemlji tako i u inostranstvu, snimio bezbroj ploča, iza sebe je ostavio samo jedan solo album.

Ali kakav!

Ništa čudno, ako znate koja ekipa muzičara je učestvovala u stvaranju te ploče, pa najmanje što mogu je da ovde nabrojim njihova imena:

Vladimir Vurduj Furda - bubnjevi, udaraljke, vokal;

Nenad Stefanović Japanac - bas gitara;

Dragan Ilić - klavijature, vokal;

Bogdan Kosanović - klavijature;

Dragan Jovanović Krle - el. gitara, ac. gitara;

Enes Mekić - el. gitara;

Mića Marković - sax;

Ivan Švager - sax, flauta;

Goce Dimitrovski - fliglhorn;

Nenad Jelić - udaraljke.

Svakako da ovde ne mogu preskočiti ni ime snimatelja Bobana Petrovića, jer je upravo kompozicija "Šest kroz osam" koja se nalazi na ovom albumu, pokupila par nagrada za najbolji snimak na nekadašnjim takmičenjima ton majstora.

Ovom pločom Furda je definitivno potvrdio ne samo kvalitete jednog instrumentaliste, već i autora.

A autorstvo je nešto što je godinama u sebi nosio i skrivao.

I za kraj, šta reći, izuzev - to je Beograd i Balkan koji sam voleo i koji volim.

Nažalost, to su ljudi koje  isuviše olako zaboravljamo  u ovom današnjem, potpuno degenerisanom sistemu vrednosti.

Ali kao što mi je i sam Furda rekao u jednom razgovoru koji smo vodili pre desetak godina: "Potpuno je pogrešno vreme".

No i vreme i okolnosti stvaraju ljudi.

Naše je da biramo, šta ćemo od toga prihvatiti.

I da ne ćutimo.

Malo se danas zna da je Furda započeo rad i na svom drugom solo albumu, ali su ga već nadolazeće devedesete primorale da krene "trbuhom za kruhom", pa period od 90. do '94. godine provodi u inostranstvu.

Takođe, još jedan podatak govori mnogo o našim naravima. Naime, Furda je svojevremeno napisao knjigu u kojoj je tretirana kordinacija bas bubnja, doboša i timpana i koja bi, da je objavljena, svakako bila od velike pomoći mladim bubnjarima i odlična dopuna školi bubnjeva koju je vodio u Beogradu.

Pripremio je sve i platio, ali ga je izdavač prevario i knjiga se nikada nije pojavila u prodaji.

Tako to biva. U pogrešnom vremenu na sve strane isplivaju i pogrešni ljudi.

Iza sebe je, u muzičkom smislu, ostavio neizbrisiv trag, posebno kroz rad u Elipsama i Korni grupi, ali i kroz saradnju sa mnogim drugim izvođačima, kako na koncertima tako i na studijskim ostvarenjima.

Jedan je od onih koji je utirao put i pokazivao šta i kako treba raditi.

Preminuo je 2015. godine, u sedamdesetoj godini života.

(Telegraf.rs)