Mala priča o nekadašnjim lokalnim herojima

Galija skadarska.

Lep je tekst, i dobra ideja. Samo da te podsetim, ovo je srbija. Trazis od naroda koji je doziveo sunovrat civilizacije 5 oktobra, da peva nesto veselo, da se smeje, a stvarnost mu je najcrnja. To je tesko i nemoguce. Heroja vise nema. Svi dobri ljudi su poumirali, splacina zvana nova srpska scena je srozala na najnize grane i strasti rokenrol. Cak bi im pozavideo i autor filma niske strasti, nadmasili su i njega za 12000 kilometara. Nikakve pesme, akordi, smehovi, nece promeniti stanje u drustvu. Ovo jeste tesko sto pricam. Evo ti moj drug, bio je reper, sad je monah u crkvi. Vukovac je bio u skoli, potom gimnaziji, ali prodao ga drug, tacnije izdao ga. Dosli neki, utrapili mu drogu, on se navuko na kratko. Svasta se tu desilo, da skratim. Izvuko se, ali vise nije bio isti, radikalno se promenio, obrisao je pesme, kako nije uspeo da se pomiri sa curom, preseko je da bude monah, i ode na bogosloviju. Sad je monah. A zasto pricam o njemu. Pa zato sto je mogao, da promeni nasu zabokrecinu, da se mladi malo pokrenu, da se razvije neka kulturna scena, muzika, slikarstvo, itd. Sad je to odavno gotovo. Gradom se niko ne seta, park je pust. I polako mladi odlaze.