Priče o pesmama: Fleetwood Mac - "Albatross", osećaj ispred virtouznosti

Kažu da je R.M. Točak jednom prilikom izjavio kako svi mogu svirati na ovaj ili onaj način, ali malo je onih koji mogu odsvirati "Albatross", onako kako je to uradio Piter Grin.

Eh, da!

Preporučujemo

"Albatross" je jedna od onih kompozicija koja vas, kada je čujete tera da zastanete, da makar na trenutak prestanete da radite ono što ste u tom trenutku radili i da se prepustite tim milozvučnim, božanskim tonovima, tim slapovima osećanja koje Grinova gitara izaziva u vama.

Ova kompozicija, posebno u današnjem vremenu, na jedan nesvakidašnji način postavlja pitanje ali istovremeno i daje  odgovor, oko one večite dileme - šta je u muzici važnije, virtouznost ili osećaj?

Nekako mi se čini da je sa ovim naslaganim godinama koje ostaju iza nas, osećaj izgubio tu bitku, izgleda da je danas u muzici mnogo važniji broj "ispucanih" tonova u jedinici vremena.

Ako bi potražili odgovor na pitanje zašto je to tako, verovatno bi ga pronašli u današnjici ovakvoj kakva jeste. U današnjici koja je prepuna instant "vrednosti", u kojoj se zdušno slavi ono materijalno i gde u čvrstom zagrljaju tehnologije empatija polako otiče od nas, a da toga najčešće nismo ni svesni.

Verovatno ima onih koji će sada reći - pa najbolje je kada se virtouznost stavi u službu osećaja, što je apsolutno tačno.

Samo, malo je onih kojima je to pošlo za rukom.

Ima ih svakako, ali to su već malo ređe "ptice".

Foto: Goran Živanović

Virtouznost prečesto ume da bude neukrotiva, da se otima, da sama sebi bude svrha.

Jasno je da to nije  patent današnjice i da je toga bilo i ranije.

Jedan kritičar svojevremeno je izjavio kako je Alvinu Liju trebalo sto tonova da bi izrazio osećanja koja B.B. King izrazi sa tri.

Da li je sve baš tako, nisam siguran, svakako da odgovor na ovo pitanje nije ni malo jednostavan, ali istovremeno nije potrebna ni prevelika mudrost da se shvati kako se savremeni način života i te kako oslikava u bilo kom stvaralaštvu pa i onom muzičkom, a šta je primarno u današnjici nego tehnologija sa kojom je došlo do ogromnog raslojavanja i otuđenja kako na globalnom tako i na mikro planu.

No da se vratimo našoj priči.

"Albatross" je svakako najpoznatija kompozicija iz rane faze grupe Fleetwood Mac, koju je inače potpisao Piter Grin, osnivač i gitarista ove sjajne grupe.

Dosta je interesantna priča u vezi nastanka ove pesme.

U engleskom slengu postoji izraz "albatros oko vrata", koji označava neku pridošlu nevolju, što je posebno izraženo kod moreplovaca koji su smatrali da je ova ptica znak loše sreće. Ako nas radoznalost vrati u prošlost, doći čemo do Semjuela Tejlora Kolridža koji je još davne 1798. godine napisao poemu "The Rime of the Ancient Mariner" ("Pesma o starom mornaru"), u kojoj se opisuje brod koji kreće na putovanje i kasnije nošen burom dospeva u vode Antarktika, gde biva okovan ledom. U takvoj bezizlaznoj situaciji spas dolazi kada se pojavljuje albatros koji vodi brod kroz naslage leda do južnih vetrova. Uprkos tome i velikoj sreći moreplovaca kada su se dokopali otvorenog mora, jedan stari mornar samostrelom je ubio pticu koja ih je spasila. Nakon početne ljutnje ostalih, oni menjaju mišljenje pa počinju podržavati mornara u takvoj odluci, što izaziva gnev duhova pa potom upadaju u još veće nevolje, za šta posada ponovo okrivljuje tog starog mornara i primorava ga da mrtvu pticu nosi oko vrata.

Poznavaoci tvrde da je tu poemu Piter Grin pročitao još dok je bio dete i da je ona ostavila veoma snažan utisak na njega. Iz toga potiče i sam naslov kompozicije, ali i salva osećanja koja će Piter Grin izraziti kroz ovaj fantastičan instrumental.

Tu dolazimo do onog zaključka po kome je uvek najvažniji razlog nastanka neke pesme, a svakako i emocije koje takvi razlozi nose.

Što se strukture same kompozicije tiče, čitava priča nije baš jednostavna, a ni sasvim potvrđena. Ima onih koji govore da je Grinov način sviranja u ovom slučaju povezan sa kompozicijom Čaka Berija "Deep Feeling" koja se pojavila daleke 1957. godine, drugi opet tvrde da je čuveni gitarista bio nadahnut legendarnom kompozicijom "Sleep Walk" dueta Santo & Johnny, iz 1959. dok treći ovu kompoziciju povezuju sa davnim vremenima i standardom "Floyd's Guitar Blues", grupe Andy Kirk and his Clouds of Joy, koja datira još od 1939. godine.

Za razliku od toga, u biografiji Pitera Grina koju je napisao Martin Klemins stoji da je gitarista ipak bio nadahnut jednom usporenom solo parijom Erika Kleptona, ali se ne navodi o kojoj kompoziciji je reč, ni kojom prilikom je svirana. Najverovatnije je to iz vremena dok je Klepton svirao u grupi John Mayall & the Bluesbreakers, a svakako je interesantno da će ga na toj poziciji Piter i zameniti 1967. godine, što je ironija sama po sebi.

Po nekim podacima Grin je kasnije navodno potvrdio da se radi o pesmi Džimija Rodžersa "My Last Meal" koju su Bluesbreakersi izvodili uživo, ali je nisu snimili.

Kompozicija "Albatross" je objavljena na singl ploči 22. novembra 1968. godine između njihovog drugog ("Mr Wonderful") i trećeg ("Then Play On") LP-ija i što je svakako interesantno, nikada se nija pojavila na nekom studijskom albumu grupe. Naravno, ovde ne računamo kompilacije.

Pesma je 4. feruara 1969. godine dospela na prvu pozicije top liste, gde se zadržala nedelju dana i to je ujedno i jedini singl grupe Fletwood Mac na toj poziciji i uopšte jedan od retkih instrumentala koji se našao na vrhu top lista, jer je to mesto skoro uvek bilo rezervisano za vokalne kompozicije.

"Albatross" je ponovo objavljen na singlu 1973. i tada je gotovo ponovio prethodni uspeh, dostigavši drugo mesto na listama popularnosti.

Zvanično, singl je prodat u zlatnom tiražu (400 000 prodatih ploča), mada ima i onih koji tvrde da je tiraž značajno veći. Po nekim podacima pesma je samo u Velikoj Britaniji do 2020. godine prodata u milion primeraka.

Interesantno je da pijanista i slide gitarista grupe, Džeremi Spenser, nije učestvovao na snimanju ove kompozicije (mada je prisutan na fotografijama, a na kasnijim televizijskim pojavljivanjima grupe, sviraće neke deonice koje je Piter Grin snimio u studiju), jer je tokom njene pripreme došao u sukob sa Grinom oko muzičke forme u kojoj je ova kompozicija trebala da bude snimljena. Otprilike dva meseca pre njihovog ulaska u studio, u grupu dolazi i treći gitarista Deni Kirvan, koji Grinu pomaže da kompoziciju konačno završi, a takođe pruža i nesebičnu podršku tokom samog snimanja.

Već nakon objavljivanja, ovaj instrumental postaje trenutni klasik ali i nadahnuće za mnoge muzičare prilikom njihovih kasnijih radova. Jedna od prvih takvih inspiracija ogleda se u sjajnoj kompoziciji Bitlsa "Sun King", koja se nalazi na njihovom albumu "Abbey Road".

Foto: Goran Živanović

Džordž Harison će o tome pričati 1987. godine: "U to vreme objavljen je "Albatross" grupe Fleetwood Mac sa svim tim reverbima na gitari, pa smo rekli - hajde da budemo kao oni, da pokušamo isto. Istina je da to na kraju ipak nije zvučalo kao Fleetwood Mac, ali od te tačke smo krenuli".

No nisu oni bili jedini, pa su se sa ovom kompozicijom oprobali i Džejms Last, The Shadows, Lee Ranaldo Band, a tu je 8-bitna Computer Game verzija...

Ipak, za autora ovog teksta pravi biser predstavlja snimak zabeležen na koncertu koji je organizovao bubnjar Mik Flitvud sa prijateljima, u čast stvaralaštva legendarnog Pitera Grina, ali i ranih godina ove grupe.

Koncert je održan 25. februara 2020. godine u londonskom Palladiumu i tom prilikom Dejvid Gilmor je odsvirao stvarno zadivljujuću verziju ove kompozicije. To ne treba da čudi, jer je Grinov način sviranja uticao ne samo na njega već i na mnoge druge - Noela Galagera, Toma Petija...

"Albatross" je danas mnogo više od jednog instrumentala, pa makar on bio na prvom mestu lista popularnosti.

To je jedna od prvih kompozicija rok muzike u kojoj je osećaj daleko ispred svakog sviračkog tehniciranja.

To je muzička rola koja pokazuje Pitera Grina van sfere bluza i ma koliko to bezazleno izgledalo, njihovi tvrdokorni bluz fanovi čuvši "Albatros", optužili su članove grupe da su se prodali.

To je instrumental vanserijske lepote u kojoj Mik Flitvud palicama za timpane dočarava zvuk talasa (bas deonice svirao je Džon Mekvi), dok iznad lebde tonovi Grinove gitare poput veličanstvenog albatrosa čiji je raspon krila tri metra i koji zahvaljajući posebnoj tehnici letenja, može da prevali razdaljinu od preko petnaest hiljada kilometara, bez sletanja na kopno.

To je u isto vreme i veličanstvena i prokužena ptica.

Veličanstvena, jer ju je priroda takvom stvorila, a prokužena od strane ljudi koji su gotovo svako savršenstvo zloupotrebili ili uništili.

Slična je bila i Grinova sudbina.

Ako pažljivije poslušate "Albatross" shvatićete da je pored nestvarne lepote, u tu kompoziciju utkana i ogromna tuga.

Jer paradoksalno, Pitera Grina je proganjao uspeh sopstvene grupe. Bio je to pretežak teret za njega.

Bio je to "albatros oko njegovog vrata".

Napustio je Fleetwood Mac 1970. godine. Pričalo se potom svašta. Da se priključio sekti, da je sav svoj novac dao u dobrotvorne svrhe, da je dospeo u duševnu bolnicu jer mu je dijagnostifikovana šizofrenija. Potom smo čitali da je uhapšen jer na svog računovođu potegao sačmaru. Bilo je raznih spekulacija povodom toga, ali po svemu sudeći Grin je od njega tražio da prestane da mu uplaćuje novac koji je pristizao od kompozitorskih i izvođačkih tantijema. U svakom slučaju. nakon prijave, policija je opkolila njegovu kuću i uhapsila ga, a Grin je potom na suđenju tvrdio suprotno - da mu je novac itekako bio potreban.

Čitali smo i naprosto nismo mogli da verujemo. Bila je to potpuna zbrka.

Kada bi se njegovo zdravstveno stanje malo popravilo, a zavisnost od narkotika stavljena pod kontrolu, izdavao je albume koji su u manjoj ili većoj meri podsećali na negdašnje slavne dane i kompozicije kao što su: "Albatross", "Oh Well", "Black Magic Woman", "The Green Manalishi (With the Two Prong Crown)", ili recimo "Man of the World" u kojoj je pevao:

Dal' da ti pričam svoj život, ja - svetski čovek?

Koliko sam puta padao, al' bio nepobeđen - dovek...

Pretpostavljam da ne bih iskao ni mrvu više

Od onoga koliko mi zaista treba,

Jer znam da posle sunaca dolaze kiše, i

Ne ištem pogače preko svagdašnjeg hleba.

Eh, da mi je žena koja bi me makar malo pazila...

Ne tvrdim da sam svetac, ali bih i to bio, da mi se prilika pruži...

Da, mogao bih ti ispripovedati svoj život, i

Ti bi zadivljeno slušala.

O svim danima zalivenim suzama, i

Noćima gorkih jecaja...

I o tome, kako strašno želim

s nekim bićem sebe da delim.

Dal' da ti pričam svoj život, ja - svetski čovek?

Kako sam pobeđivan bio - al' neporažen dovek...

(Preveo Robert G. Tili)

Eto. Možda će vam posle ovih stihova ponešto biti jasnije. O danima u kojima nastaju pesme, o razlozima za njihov nastanak, i o tome zašto ćete ako uporno vežbate možda dostići nečiju brzinu i tehniku sviranja, ali osećanja nikada, ali baš nikada ne možete iskopirati.

O tome je Točak govorio.

Njemu je to jasno kao dan.

Piter Grin je primljen u Rock and Roll Hall Of Fame 1998. godine.

Preminuo je 25. jula 2020. u 73. godini života.

(Telegraf.rs)