Aleksa Danić za Telegraf: Ako zbog ovoga što radim jedan čovek obrati pažnju na neku bolju muziku, dovoljno je

Čini se da je Srbija prepuna mladih, izvanredno talentovanih ljudi, kojima vrlo teško polazi za rukom da dođu do šire javnosti, kako bi predstavili ono čime se bave i čime bi istinski mogli da unaprede i obogate ovu zemlju. Nažalost, fokus većine današnjih medija usmeren je na nešto sasvim drugo, što je zaista prava šteta, ali i svojevrsna nepravda koju činimo prema toj talentovanoj mladosti, pa ona isuviše često sreću doziva na nekoj savim drugoj strani.

Jedan od takvih, neobično talentovanih momaka, jeste gitarista Aleksa Danić, koji je nedavno objavio svoj album "Prva ljubav" na kome je deset njegovih autorskih kompozicija. Ovaj intervju sam radio sa radošću i mislima da bi sve takve mladosti trebalo gajiti i nesebično podržavati, pa vas pozivam da pročitate tekst koji je pred vama i da se tako upoznate sa ovim izuzetno talentovanim i skromnim momkom.

Preporučujemo

• Trenutno pohađaš treću godinu računarske gimnazije, znači još uvek si jako mlad, ali što se tiče gitare, dostigao si već jedan zavidan izvođački nivo, pa pretpostavljam da si vrlo rano došao u dodir sa instrumentom?

Počeo sam da sviram od svoje četvrte godine, zahvaljujući tome što je moj otac iz hobija svirao gitaru. On je to radio za svoju dušu, nije to bio neki profersionalni nivo,  ali zahvaljujući tome, već od malih nogu bio sam okružen gitarama pa je na neki način bilo prirodno da se i ja oprobam kao gitarista. Ipak, nije to poprimilo neki ozbiljniji nivo sve dok nisam u osmoj godini upisao muzičku školu "Kosta Manojlović".

• Zanimljivo je to što si sada rekao. U dobi od četiri godine šaka je još uvek mala, nedovoljno jaka, za sviranje gitare ruka ipak treba da ojača za razliku od nekih drugih instrumenata gde to nije potrebno u tolikoj meri.

Gitara je fizički veoma zahtevan instrument. Treba vremena da bi se steklo to o čemu sada govorite. Ipak, činjenica da sam imao gitare u kući od malih nogu jeste bila direktan uzrok da sam baš tada počeo da sviram, ali siguran sam da bi u svakom slučaju došao u kontakt sa muzikom pre ili kasnije,  verujem da bi to moralo da se desi.

Foto: Porodična fotografija

• Hajde da se na samom početku ovog razgovora za trenutak odvojimo od muzike. Ti nisi posvećen samo gitari, već učestvuješ i na raznim takmičenjima iz matematike i fizike, baviš se programiranjem, na tim takmičenjima si dobijao i značajne nagrade, u školi si đak generacije.

Idem na takmičenja iz matematike i programiranja još uvek, u osnovnoj školi sam učestvovao i na takmiučenjima iz fizike, ali sam to prestao od kada sam upisao srednju školu. Što se tiče matematike, tu se takmičim još od drugog razreda, iz programiranja od šestog, i mogu da kažem da mi je programiranje primarno zanimanje. Muzika mi je jedan ozbiljan hobi, koliko god to čudno zvučalo, to je i dalje na tom nivou.

• Da li si još uvek učenik muzičke škole?

Nižu muzičku sam završio istovremeno sa šestim razredom osnovne škole, da bi srednju upisao kada sam pošao u sedmi razred, i nju sam završio istovremeno kada i osnovnu.

• Faktički si za dve godine završio srednju muzičku?

Tako je, a sada učim samo računarsku gimnaziju.

• Kada si konkretno počeo da sviraš ovaj stil i manir svirke koji kod nas, čini mi se, još uvek nije previše rasprostranjen, pa bi bilo interesantno da kažeš kako si došao na ideju da usavršavaš ovakav način sviranja gitare, koji si već doveo na jedan dosta zavidan nivo?

U početku je moje sviranje bilo vezano za trzalicu i sve do upisa u muzičku školu ja uopšte nisam svirao prstima desne ruke. Tada se to promenilo jer klasika se svira prstima, pa mi je ubrzo cela ta priča postala daleko jasnija, sve mi je to postalo mnogo bliže nego ranije. Tomi Emanuel je po mnogima trenutno najbolji fingerstyle gitarista na svetu, slušao sam ga već sa šest-sedam godina, pokušavao da sviram, ali to jednostavno nije išlo, ništa mi tu nije bilo jasno, tu je bila "gomila" nota i ja naprosto nisam mogao da razumem šta on to radi, jer je vrlo teško da se razluči kad i šta se tu odsvira. Sa upisom u muzičku školu to mi je postalo daleko jasnije i vrlo brzo sam počeo da shvatam te stvari, tako da mi je škola od samog starta pomogla u tome.

• Pomenuo si Tomija Emanuela, njega si imao priliku i da upoznaš 2017. godine, pa čak i da mu nešto odsviraš. S obzirom da ti je on jedan od idola, kakav je to osećaj bio za tebe?

Upoznao sam ga 23. marta 2017. kada je svirao na "Guitar Art Festivalu" i da budem iskren, tada sam bio još uvek veoma mlad pa nisam ni bio svestan toga što mi se desilo. Ono što mogu da kažem jeste da je Tomi neverovatan čovek i siguran sam da bilo koga vidi sa gitarom, prići će mu, izdvojiti petnaestak-dvadeset minuta da popriča s njim, jer je svestan da nama to veoma znači, pa je tako bilo i sa mnom.

Aleksa Danić i Tomi Emanuel Foto: Porodična fotografija

• Šta ti je on konkretno tada rekao? Da li ti je dao neki savet šta i kako bi trebao da radiš, čemu treba da posvetiš pažnju u vezi pristupa muzici, ili je to bio neki opušten razgovor tokom koga te je ohrabrio i rekao da samo nastaviš dalje?

Iskren da budem, pitanje je da li se i sećam svega s obzirom koliko sam tada imao godina, ali čini mi se da je upravo bila ta varijanta - opuštenog razgovora, ništa konkretno. Svirao sam mu, pa je i on čak svirao na mojoj gitari, na kojoj se i potpisao, tako da je to stvarno bilo jedno neverovatno iskustvo za mene.

• Da li je to bila "Martin" gitara na kojoj i sada sviraš?

Jeste, to je ta gitara. Avgusta prošle godine svirao je na "Beer Festu", pa sam imao priliku da ga ponovo vidim, ali tada sam već bio već stariji, pa sam taj susret doživeo mnogo emotivnije nego što je to bilo prvi put.

• Slušaš li i nešto drugo, osim gitarista koji gaje fingerstyle način sviranja?

Pa ja i ne slušam muziku koliko bi možda trebalo, mnogo više sviram, a ako već krenem da slušam, "zaglavim" se takoreći sa jednim muzičarem i njega slušam zaista dugo.

Aleksa Danić i Dragi Jelić iz Yu grupe Foto: Wood RS

• To znači da se ne fokusiraš na određene stilove i pravce u muzici, več više na same autore i izvođače?

Tako nekako. Meni već sama ta podela na muziče žanrove nikada nije bila sasvim jasno definisana. Ako sada meni, ili bilo kome, pustite neku pesmu koja je stvarno dobra, mislim da će ona teško pripadati samo jednom konkretnom stilu i zbog toga verujem da je muziku bolje deliti na dobru i lošu.

• Nedavno se u izdanju Jugotona, pojavio tvoj album "Prva ljubav", na kome se nalazi deset tvojih autorskih kompozicija. Meni je to jako interesantno, jer koliko sam primetio, danas među mladim ljudima ima zaista sjajnih instrumentalista, ali su mnogi od njih bazirani na razne obrade, odnosno te cover verzije popularnih kompozicija. Kod tebe, iako si veoma mlad to nije slučaj, pa uprkos tome što i ti sviraš mnoge kompozicije svetskih autora, ipak si u tom smislu napravio jedan otklon i krenuo u autorske vode?

Nisam mnogo ni razmišljao o tome. Prvu svoju pesmu sam napravio 2017. godine, kada sam imao jedanaest godina i bilo mi je sasvim prirodno da se oprobam i kao autor, jer vremenom postaje malo dosadno ako se sviraju isključivo tuđe pesme. Verujem da bi svako trebao da napravi nešto svoje, a to što ste pomenuli u vezi tih dobrih instrumerntalista koji to ne rade, smatram da je uticaj društvenih mreža. Mnogo je lakše probiti se u tom smislu sa tuđim pesmama koje su već poznate, nego sa svojim, koje ljudi tek treba da čuju i da ih prihvate i tu počinjete od nule. Takođe, mnogi jure za tim brojkama, pregledima, šta li već, jer žele da se taj njihov uzlet desi brzo, odmah i sada.

• Ne čini li se da je to što si sada rekao i jedan generacijski pristup, ako već nešto treba da se dogodi, to se mora desiti što pre?

Slažem se, to je sigurno.

• Čime je inspirisana prva kompozicija koju si napisao? Znam da ti je inspiracija dolazila sa raznih strana, pa čak i povodom jednog meča Đokovića i Nadala?

Ta je jedna od prvih, a prva koju sam napisao nosi naziv "Čerge", ali sam je te 2017. godine kada je nastala okarakterisao kao neuspeli pokušaj. Iz nekog razloga sam mislio da ta pesma nije dovoljno kvalitetna da bi se našla na albumu i ostavio sam je po strani. Kada sam u julu 2021. godine otišao u novosadski studio kod mog prijatelja Milovana Đuđića Džimija da snimam album, plan je bio da se na njemu nađe devet pesama. On je bio producent i gost na albumu, pa sam mu pomenuo da imam još jednu pesmu koja po mom mišljenju ipak nije kvalitetna kao ove ostale, on je tada insistirao da je čuje i potom smo ustanovili da sam bio prestrog prema sebi i da je ipak dovoljno dobra.

• Kompozicija koja nosi naslov "Dva viteza" inspirisana je mečom Đokovića i Nadala?

Jeste, to je lako uočljivo i po naslovu, a takođe i po samoj kompoziciji.

• Kako je došlo do saradnje sa Croatia Records, odnosno Jugotonom, koji svakako važi za vrlo ozbiljnog izdavača?

Posalo sam im snimke, oni su se zainteresovali i ja sam im neizmerno zahvalan na tome. Verujem da to više govori o njima nego o meni, sad šta su oni prepoznali...

• Prepoznali su tvoj autorski i izvođački talenat i potencijal.

Ni sam ne znam kako je do toga došlo, kako se sve to dogodilo, ali u svakom slučaju veliko im hvala.

• Da li je tokom dogovora bilo nekih uslova sa njihove strane?

Dogovorili smo se vrlo brzo, nije bilo nikakvih problema u tom smislu.

• Kako tvoja generacija gleda na sve to, da li te oni podržavaju? Ti pohađaš računarsku gimnaziju gde se izučava sasvim druga oblast, pa me interesuje kako tvoji drugovi gledaju na činjenicu da je među njima neko ko je veoma mlad snimio album sa svojim autorskim kompozicijama?

Ne pričam mnogo o tome sa njima, ako nešto i znaju, to su saznali sa neke druge strane. Ima onih koje te stvari jednostavno ne zanimaju, što je sasvim u redu, ali s druge strane, nije se ni našao niko ko bi video nešto loše u tome. Da li oni slušaju muziku, da li ih muzika uopšte i interesuje, to je već tema za sebe, ali nisam primetio da neko ima nešto protiv toga.

• Nisam ni mislio da bi neko imao nešto protiv, već da li te oni podržavaju, da li te recimo pitaju kako mogu da dođu do tvog albuma?

Bilo je dvoje-troje ljudi koji su me to pitali, ali činjenica je da moja generacija ipak nije zainteresovana za muziku koja je bolja od one koja se i inače sluša, koju oni svakodnevno konzumiraju.

Foto: Wood RS

• To znači da nisu zainteresovani da izađu iz tih opštih medijskih klišea i muzike koja je za jednokratnu upotrebu?

Baš tako. Ja bih voleo da se to promeni, zbog toga sve ovo i radim, i to mi je svakako jedan od postavljenih ciljeva. Ako makar jedan čovek obrati pažnju na neku bolju muziku zbog ovoga što radim, ili recimo počne i sam da svira, meni je to dovoljno. Dešavalo se to nekoliko puta i to mi je i bio znak da treba da nastavim dalje.

• Pominjali smo malopre te svetske gitariste, poput Tomija Emanuela. Verujem da ima još onih koji su uticali na tebe i koje si slušao?

To je na početku bio Erik Klepton, koji je svakako jedan od najboljih muzičara na svetu. Njega sam slušao pre upisa u muzičku školu, dok mi još uvek nisu bile jasne stvari oko sviranja prstima o čemu sam malopre pričao. On mi je u tom periodu nekako bio prihvatljiv, razumeo sam sve što čujem, bilo je relativno lako, tako da sam se na to fokusirao. Kasnije sam počeo da sušam Tomija, a poslednje tri ipo- četiri godine slušam Džona Mejera, koji je takođe jedan od najboljih muzičara na svetu i on mi je trenutno najveći muzički uzor.

• Možda ćeš imati priliku da se upoznaš i sa njim?

To će biti malo teže, koliko znam, najbliže što je došao Balkanu je Amsterdam.

• Mejer ima jednu dosta široku lepezu stilova?

Svaki njegov album je priča za sebe. Unutar jednog albuma ne odstupa tog konkretnog stila za koji se opredelio, ali svaki album ima nešto svoje i poseban je.

• Tokom ovog razgovora pominjali smo te svetske muzičke face, kakva je situacija kada su domaći gitaristi u pitanju? Početkom ove godine nastupao si i sa YU grupom?

Bio sam gost na koncertu Yu grupe 13. januara, za Srpsku Novu godinu. Iskren da budem, nisam slušao nekog od domaćih gitarista toliko dovoljno da bih govorio o njima. Klepton, Emanuel i Mejer su jedini čiju muziku dovoljno poznajem. Naravno da ima odličnih muzičara kod nas, ali isuviše sam mlad da bih o tome govorio.

Video: Wood RS

• Ako govorimo o muzici, kakvi su tvoji planovi u nekoj skorijoj budućnosti? Imao si promociju svog albuma "Prva ljubav" u prostorijama Jugotona u Beogradu, da li nešto slično planiraš i u nekim drugim gradovima?

Pa sigurno ću još malo promovisati taj album, ali što se tiče nekih dugoročnih planova, za sada nemam ništa zacrtano. I dalje komponujem s vremena na vreme, radim onako kako osećam, ne stvaram nikakav pritisak samom sebi u smislu nekih velikih ciljeva. Kad mi se svira - sviram, ako mi se ne svira - onda to i ne radim i mislim da je tako najbolje. Ako se radi iz čiste ljubavi, ako neka korist nije na prvom mestu, rezultati će sami doći ako već treba da dođu.

Foto: Aleksa Danić

• Imaš li još nekih kompozicija koje si uradio, pored ovih deset koje su se našle na albumu?

Imam možda jedno pet-šest, a takođe imam i neke ideje koje tek treba da razradim.

• Voleo bih da mi odgovoriš na pitanje koje nije direktno vezano za muziku, ali svakako jeste za školu koju sada učiš: šta misliš o veštačkoj inteligenciji, kakav stav imaš o tome? Da li će ona u budućnosti više pomoći ili će ipak biti obrnuto? Možeš dati i generalan odgovor, a možeš da se dotakneš i muzike.

Ako pričamo generalno, onda je to kao i sva ostala tehnologija koja se razvijala i koja svakako može mnogo da pomogne, ali ako znamo da su ljudi takvi kakvi jesu, najverovatnije će da odmogne. Verujem da veštačka inteligencija može da se razvije mnogo više i da posledice mogu da budu mnogo gore nego što bi želeli. Mislim da to ipak mora da bude strogo kontrolisano, ali sumnjam da je tako nešto moguće u današnje vreme i zbog toga i ne bih voleo da se to dalje razvija. Što se muzike tiče, ima tu nekih softvera koji mogu da komponuju, ali ne verujem da je moguće da se to previše usavrši da bi bilo bolje od onoga što radi čovek, jer bi za to već trebao da postoji neki kriterijum da li je pesma dobra ili ne, a ja iskreno ne verujem da taj kriterijum može matematički da se utvrdi.

• Ono što je možda najvažnije jeste da veštačka inteligencija teško može u bilo koju kompoziciju udenuti osećanja?

Tako je. Veštačka inteligencija oponaša ljudski rad i ja verujem da je tu negde i njen maksimum. Kada je muzika u pitanju, trebali bi tim softverima da zadamo kriterijum da li je nešto dobro ili ne, a to će svakako biti dosta zahtevan proces.

• Malopre si pomenuo da ti je Tomi Emanuel potpisao tvoju Martin gitaru koju i dalje sviraš. Nisi poželeo da je promeniš, ili si možda emotivno vezan za taj instrument, kako to već ume da bude kod muzičara? Da li je to ujedno i tvoja prva gitara

Nije, prva je bila "Parkwood", sa kojom se takođe pojavljujem na nekim snimcima. Martin je svakako jedna izvanredna gitara, dolazim na ideju da je promenim, ne zato što ne valja, nego zato što mi sve više i više ljudi govori da se "smanjila".

• Što znači da si porastao.

Nisam baš srećan zbog toga što ću morati da je promenim, pa ću je sasvim sigurno svirati bar još neko vreme.

(Telegraf.rs)