Istorijat jugoslovenskog roka - 1974. godina bila je vreme "dobre žetve"

Ako posmatramo istorijat jugoslovenske rok muzike, jasno je da je svaka decenija u tom smislu veoma bitna, počev od davnih šezdesetih godina dvadesetog veka, kada je električna gitara postala simbol mladosti i pobune protiv svih onih vrednosti koje je nametao establišment.  No ako bi tražili prvu godinu u kojoj se rokenrol baš razmahnuo, slobodno možemo reći da je 1974. donela pravu eksploziju značajnih izdanja na jugoslovenskoj rock sceni, do tada gotovo nezamislivu.

Možda će takvu činjenicu najbolje potvrditi podatak da je samo u toj godini objavljeno bezmalo duplo više LP-ija, nego za prethodnih pet-šest, u kojima su jako stidljivo i retko, počeli da se pojavljuju albumi domaćih izvođača.

Preporučujemo

Međutim, te 1974. šansu su dobili mnogi.

Kantautori Srđan Marjanović (Beograd) uz pomoć YU grupe, Ivica Percl (Zagreb) i Tomaž Pengov (Ljubljana), objavili su svoje prve albume, a to polazi za rukom i danas zaboravljenom Aleksandru Mežeku koji svoj LP prvenac  "Days Go By" objavljuje u Engleskoj, u čemu je imao nesebičnu pomoć od strane njegovog prijatelja Klifa Ričarda.

Korni grupa te godine objavljuje LP "Not An Ordinary Life" koji je sniman u Italiji. Nažalost, izostala je adekvatna reklama, pa je album u Evropi prodat u malenom tiražu od jedva desetak hiljada primeraka. To je u mnogome razočaralo Kornelija Kovača, pa je kraj Korni grupe postao sve izvesniji.

U YU grupu se vraća Miodrag Bata Kostić, pa pojačani odličnim gitaristom i autorom objavljuju svoj drugi album, "Kako to da svaki dan".

Akustičarska scena cveta. Te godine, albume objavljuju Porodična manufaktura crnog hleba (Beograd), Trio DAG (Beograd), Lutajuća srca (Niš), Buco i Srđan (Dubrovnik).

Iz ovoga je primetno da su šansu počeli dobijati i izvođači van republičkih centara, a svakako je pažnje vredan podatak da su Lutajuća srca prva  grupa u Srbiji koja je uspela da objavi LP ploču, ne računajući beogradske izvođače.

Svoju prvi album objavljuje i grupa More iz Splita, koju je osnovao Slobodan M. Kovačević nakon što je napustio Pro Arte. Na albumu se nalazi nekoliko instrumentala u simfo-ambijental maniru, što je po svemu sudeći prvi takav slučaj na ex YU prostorima, a posebnu specifičnost grupi daje i izuzetan vokal Meri Cetinić.

Marko Brecelj je karijeru započeo kao violinista u ljubljanskoj grupi Krik. S njima je nastupao na Omladinskom festivalu u Subotici gde '74. godine dobija nagradu za kompoziciju "Duša in jaz". Međutim, dogodilo se da mu je neko na festivalu ukrao violinu, pa je on konačno digao ruke od tog instrumenta, usredsredivši se na karijeru pevača. Po povratku u Ljubljanu snima album "Coctail" za koji će dobiti nagradu "Sedam sekretara SKOJ-a. Na ploči se našla i pomenuta kompozicija "Duša in jaz", ali i "Hiškar Rogač" koju je snimio uz pomoć grupe Sedem svetlobnih let, koja početkom '75. godine menja ime u Buldožer, a Brecelj u toj novoj postavi upravo postaje pevač.

Indexi, najvažnija sarajevska i jedna od najvažnijih jugoslovenskih grupa, konačno imaju svoj prvi vinilni album. Doduše, reč je o kompilaciji singlova, ali kompozicije su zaista vrhunske. Istini za volju, treba reći da je par godina ranije faktički objavljen njihov prvi album od strane izdavačke kuće RTV Ljubljana, ali samo kao kasetno izdanje.

1972. godine Zlatko Manojlović je napustio grupu Fleš da bi sa Brankom Murišićem Čuturom osnovao grupu DAH, koja te '74. objavljuje svoj prvi album "Veliki cirkus".

Vrsni instrumentalisti počinju objavljivati svoje solo albume, a to je među prvima uradio Tihomir Pop Asanović jer se upravo te godine pojavio njegov LP "Majko zemljo".

Početkom 1974. grupa Jutro, menja ime u Bijelo dugme. Goran Bregović odlazi u sarajevski "Diskoton" i nudi im saradnju, za početak objavljivanje singla, ali i dogovor oko albuma. Tadašnji urednik, Slobodan Vujović (gitarista i kompozitor sarajevske grupe Ambasadori) predočio mu je da su svi kapaciteti popunjeni i da se jave za pola godine. Bregović mu odgovara da nema razloga da čeka, jer će za pola godine već svakako biti zvezde, pa odlazi u predstavništvo Jugotona, gde ekspresno potpisuje ugovor. Time je počela istorija, a Vujovićevo odbijanje ušlo je u anale ex Yu roka kao najveći poslovni promašaj, jer ako Diskoton neće, Jugoton hoće, pa Dugme te '74. godine snima čak tri singla i album "Kad bih bio bijelo dugme".

Ne treba zaboraviti da je 10. i 11. maja 1974. godine, u ljubljanskoj hali "Tivoli" održan treći BOOM festival, na kome su učestvovali neki od najvažnijih jugoslovenskih izvođača tog vremena. Kao i prethodne dve godine, i ovog puta na festivalu je snimljen dupli koncertni album koji je objavio Jugoton.

U toj godini bilo je i nekih vrlo važnih singlova sa kompozicijama koje će  brzo dostići status pravih evergrina: "Sve smo mogli mi", Jadranke Stojaković, "Zemlja svetlosti" Pop mašine, "Biska 13" i "Biska 16" grupe Smak, "Jana" i "Kao vreme ispred nas", grupe S vremena na vreme, ili recimo legendarni "Drveni most" Yu grupe...

Iz prethodno napisanog jasno je da je 1974. godina bila vreme baš "dobre žetve" kada je ex jugoslovenska scena u pitanju, a zamah rokenrola svakako je postao nezaustavljiv.

(Telegraf.rs)