Zaboravljeni albumi: Boris Aranđelović - "Iz profila", "Boris i dinosaurusi"

Boris. I osporavan i obožavan. U neku ruku samozatajan, uvek pomalo povučen, a u drugu sasvim običan, jednostavan čovek.

Često sam razmišljao o tome, koliko je u stvari njegova uloga bila teška.

Preporučujemo

Pevati ono što Radomir Mihailović Točak komponuje, stajati na bini dok iza grmi Smak, uloga je istovremeno i veličanstvena i zahtevna, sa očigledno potrebnom ogromnom odgovornošću i samokontrolom.

Nekako sam uvek mislio, da je u svemu tome ta njegova jednostavnost odnosila pobedu.

Prostodušnost sasvim običnog čoveka,nasuprot isuviše česte nedokučivosti pa i komplikovanosti ostalih.

Ima jedna priča koja možda najbolje govori kakav je bio Boris.

I Radomir Mihailović Točak.

Kada je objavljen album "Crna dama", Smak je krenuo na veliku jugoslovensku turneju koja je obuhvatala i gradove u kojima nikada ranije nisu svirali.

I tako su se obreli u Zadru.

Od časa kada su zasvirali, publika je neprekidno zviždala, a huk negodovanja u svakom sledećem minutu bio je sve jači i jači.

U jednom trenutku su se pogledali i stali u sred pesme.

Svirati dalje na taj način, više nije imalo nikakvog smisla.

Onda je Točak počeo da svira bluz. Najbolje što je ikada umeo i znao.

Boris mu se ubrzo pridružio.

Po njegovoj priči, pevao je i plakao. Sve je bila čista improvizacija, stvar trenutnog nadahnuća. Izmišljao je tekst tu, na bini.

Zvižduci su zamrli, a huk negodovanja je naglo utihnuo i pretvorio se u apsolutnu tišinu.

Boris je kasnije govorio da nikada ne može zaboraviti tu nestvarnu tišinu u publici, taj muk kojim su im ipak odali priznanje.

Takav je bio Boris.

I Smak.

Juna meseca 1981. godine, Kragujevčani će održati oproštajni koncert na Kalemegdanu, nakon čega prestaju sa radom. U međuvremenu, pojavio se njihov album "Zašto ne volim sneg", koji je pripreman kao Točkovo solo ostvarenje da bi na insistiranje izdavačke kuće ipak objavljen pod firmom Smak. S obzirom da su gostujući pevači na albumu bili Dado Topić i Zoran Živanović Hoze time je Borisu nehotice učinjena nepravda, jer je izgledalo kao da je izbačen iz grupe a da ga o tome niko nije obavestio.

Naravno, nije mu bilo svejedno.

Nakon oproštajnog koncerta Radomir Mihailović Točak otvara školu gitare, snima sa Lolom Andrejićem i Dejvidom Mosom, Kepa osnivu grupu Cveće, a Boris snima svoj prvi solo album "Iz profila", na kome pored članova grupe Smak, učešće uzimaju i gitarista Miodrag Bata Kostić, bubnjar Vladimir Furduj i saksofonista Jova Maljoković.

Foto: Goran Živanović

Ploču je objavila izdavačka kuća Diskoton Sarajevo, a Boris je autor ili koautor sedam od osam pesama, koliko je zastupljeno na albumu.

Nakon objavljivanja ovog LP-ija odlazi u London, a muzici se vraća tek 1986. godine, kada je reoformljen Smak.

Album "Boris & Dinosaurusi" objavio je 2001. godine, a saradnici na njemu su bili: Miodrag Bata Kostić, Laza Ristovski, Zoran Milanović, Slobodan Stojanović Kepa, Pera Džo, Saša Ranđelović Ranđa i R.M. Točak. Na albumu je deset kompozicija, ali ovoga puta Boris se nije oprobao u ulozi autora.

Foto: Goran Živanović

Za sedam pesama muziku je napisao Bata Kostić, za jednu R. M. Točak ("Slepa ulica"), a svakako je interesantno da je ispod dve kompozicije potpisan australijski kantautor Džimi Barns ("Samo malo", "Ja sam isti kao svi") koji je tamošnji najpopularniji rok pevač sa čak petnaest solo albuma (i pet kao vokal grupe Cold Chisel) na prvom mestu australijskih lista popularnosti, što ga čini najprodavanijim izvođačem u Australiji, gde je nadmašio čak i Bitlse (14 albuma), Madonu (12) i U2 (11).

Pa iako je Boris napravio tih par solo izleta, sasvim je jasno da je njegovo srce zauvek ostalo vezano za grupu Smak, kojoj je neštedimice i bez ikakve zadrške davao čitavog sebe sve do kraja svog života.

Ispostaviće se, da je taj ulog itekako imao smisla.

Njegov glas je za mnoge bio i ostao jedna od ključnih "boja" Smaka.

Neponovljiva i nezamenjiva.

Preminuo je 27. avgusta 2015. godine.

(Telegraf.rs)