Zanimljivosti vezane za grupu S vremena na vreme - Sunčana strana naše mladosti

Ljuba Ninković 1970. godine dolazi iz Smedereva u Beograd, kako bi upisao Filološki fakultet. Interesantan detalj se dogodio prilikom upisa. Naime, isti fakultet je upisivao i Asim Sarvan i njih dvojica su se tu upoznali. Kada se čekanje na upis oteglo unedogled, a tema za razgovor ponestalo, ne znajući šta bi drugo, počeli su da pevaju i istog trenutka utvrdili da im se glasovi besprekorno slažu.

Asim pre toga nije javno nastupao, a Ljuba se već vinuo u svet priznatih autora, kada je u to vreme ugledni  kompozitor Kornelije Kovač uvrstio njegovu kompoziciju "Slika" (u verziji S vremena na vreme, pesma nosi naziv "Kao vreme ispred nas"), na B stranu singla Korni grupe, "Trla baba lan".

Preporučujemo

Zahvaljući tome i mnogim drugim aktivnostima, Ljuba na preporuku Nikole Karaklajića dobija poziv od reditelja Dragana Aleksića da za njegovu emisiju "Tip-top kabare" koja se emitovala na Radio Beogradu, piše songove. Nakon što je "otkrio" Asima, Ninković i njega ubacuje u taj posao.

Istovremeno, u Beogradu postoji i radi grupa Pupoljci koja je takođe bila uključena u pisanje songova za pomenutu emisiju.

Članovi Pupoljaka su braća Miomir Đukić Miki i Vojislav Đukić Koki, obojica su svirali gitare, a Miki i prim. Pored njih dvojice, u postavi je bio i flautista Bane Zarin. Tako se igrom slučaja nukleus buduće grupe

S vremena na vreme našao na okupu.

U to vreme snimali su u Studiju 10 gde je asistent snimatelja tada bio mladi i perspektivni Boban Petrović koji je pokušavao da uradi nešto više sarađujući sa rok muzičarima. U pauzama snimanja dešavalo se da Ljuba i Asim  zasviraju zajedno sa braćom Đukić i ubrzo su shvatili da na takvim sešnima "proizvode" zvuk koji se svima dopada. Kasnije, Bobanu je polazilo za rukom da zadrži ključ od studija, pa bi se snimanja i eksperimentisanja produžila tokom čitave noći. Na jednoj takvoj sesiji snimili su kompoziciju "Sunčana strana ulice", koju je Miki napisao još dok je bio srednjoškolac. Oko nastanka njihovog imena postoje mala neslaganja. Po jednoj priči ime ime je dao upravo Boban Petrović, inspirisan načinom njihovog povremenog okupljanja, a prva verzija imena bila je na engleskom i glasila je: "Ocassionaly Off-On Company".

Po drugoj, kum im je bio Peca Popović, koji je u prilog takve tvrdnje čak skenirao omot njihovog prvog singla koji je dobio na poklon od grupe, uvrstivši taj sken u svoju knjigu "Biti rokenrol", gde se vidi posveta na kojoj piše: "Peci, našem dragom kumu, za uspomenu...".

Taj pomenuti prvi singl, 1973. godine objavila je za malena produkcija Radio Kruševca i na njemu je pored "Sunčane strane", bila još i kompozicija "Ponekad".

Iste godine Jugoton objavljuje njihov sledeći singl sa kompozicijama "Čudno drvo"/"Odisej" i to je otprilike trenutak u kome grupa postaje prepoznatljiva na čitavom ex YU prostoru.

Interesantan detalj je vezan za kompoziciju "Čudno drvo", koju je inače Ljuba napisao.

Mnogi su u to vreme govorili da je to "čudno drvo" u stvari "trava", tako da je grupa bila spremna i na eventualni poziv nadležnih, kako bi objasnili o čemu to zapravo pevaju u svojoj pesmi.

Ipak, to se nikada nije dogodilo.

1975. odlaze u Ljubljanu, kako bi snimili album. Tog trenutka RTV Ljubljana je imala najmoderniji, osmokanalni studio u zemlji.

Oko albuma takođe postoji par zanimljivih detalja. Naime, njihov bubnjar Nikola Jager, nije mogao da putuje sa njima na zakazano snimanje, zbog obaveza u Pozorištu na Terazijama, gde je bio stalno zaposlen, pa je zbog toga svoje deonice snimio u legendarnoj "petici" RTB-a, a oni su kasnije u Ljubljani radili dosnimavanja. Ipak te "vratolomije", poprilično retke u to vreme, niko nije ni primetio. Valja napomenuti da je bas gitaru na toj ploči svirao Robert Nemeček iz Pop mašine. No istini za volju, Robi je bio i mnogo više od pridruženog člana. Bio je iskrena podrška, prijatelj grupe i neka vrsta njihovog gurua. Zanimljiva je i priča oko kompozicije "Biblijska tema" sa prvog albuma. Grupa je ceo tekst, izuzimajući refren, preuzela iz Biblije, što je tih godina bilo nezamislivo i smatrano za antinarodni element. No, ni to niko nije primetio i sve je prošlo bez problema.

Interesantno je, a to je danas pomalo već i zaboravljeno, da je jedno kraće vreme grupa S vremena na vreme radila u jednoj sasvim drugačijoj postavi. Tokom '75. godine Asim i Miki su bili u vojsci, pa su Ljuba i Koki razmišljali šta i kako da rade kako se grupa ne bi ugasila. Otprilike u isto vreme, radili su muziku za predstavu Ateljea 212 - "Nesumnjivo lice" u režiji Zorana Radmilovića, pa su tu upoznali tri mlade glumice koje su tek završile Akademiju i ubrzo shvatili da one veoma lepo pevaju. Tako su Gorica Popović, Ljiljana Dragutinović i Tanja Bošković postale članice grupe, a prvi nastup im je bio na Subotičkom festivalu u okviru večeri slobodnih formi i tom prilikom su sve potpuno zbunili. Ipak, bili su odlično prihvaćeni, a grupa se vratila prvobitnoj postavi kada su Asim i Miki odslužili vojni rok.

Ako sa kompozicijama "Čudno drvo" i "Biblijska tema" nisu imali problema do izvesne "zabrane" došlo je nekoliko godina kasnije (1977.), kada je grupa objavila singl sa kompozicijama "Put putuje karavan"/"Moj svet". Pesme su sve više emitovane već postajale hitovi, pa su dobili poziv da učestvuju u Minimaksovoj emisiji "Od glave do pete". To je bio pun pogodak, jer emisija je bila veoma gledana i svi su se utrkivali da u njoj gostuju. Momcima iz grupe S vremena na vreme, taj poziv je pao kao poručen, jer bi time samo podvukli i učvrstili slušanost pesama sa svog novog singla. No, pola sata pred snimanje, obavešteni su da ne mogu nastupiti, jer se predsednik Tito upravo vratio sa puta po Africi, te ne bi bilo zgodno da se u emisiji peva o "putujućem karavanu". Bili su strašno razočarani, ali ako je za utehu, pojavili su se u sledećoj emisiji.

Iako je grupa S vremena na vreme snimala za više izdavačkih kuća, s obzirom da su bili uposleni u RTB-u gde su pisali songove za emisiju Tip-top kabare, koja će kasnije biti prebačena na televiziju, što je još više povećalo njihovu popularnost, to je ujedno bio razlog za stalne pritiske da pređu u PGP, jer su im urednici govorili da su oni "njihova deca" i da nije u redu da im ploče objavljuju drugi. I tako su u jednom trenutku momci iz S vremena na vreme popustili pa im PGP RTB obljavljuje treći po redu singl sa kompozicijama "Povratna karta"/ "Karlovci", na stihove Branka Radičevića. Ipak, za razliku od prethodnog, već pomenutog singla, na kome je bila kompozcija "Čudno drvo", PGP je bio apsolutno nezainteresovan za bilo kakav vid promocije i reklame i tako je ta ploča sasvim neslavno prošla. To se dogodilo još jednom, kada su '79. godine snimili njihov "električni" album "Paviljon G", koji je takođe objavio PGP RTB. U to vreme došli su na ideju da se oprobaju i u čistom rok zvuku pa su snimili album koji ni po čemu nije loš, čak je imao i neke hitove poput kompozicije "Rok kritičar", ali ni ovoga puta nije usledila adekvatna podrška izdavačke kuće i taj album se do te mere loše prodao da nije mogao čak ni da pokrije isplaćene avanse članovima grupe. Potpuno besni zbog svega toga, a obeshrabreni činjenicom da je i Koki morao da ide na odsluženej vojnog roka , krajem 1979. godine odlučili su da prekinu sa radom.

Ipak, interesantno je da je kompozicija "Rok kritičar", koja se odnosilla upravo na one koji su bili poznati po svojim apsolutno nekorektnim recenzijama i novinarskim tekstovima, izazvala pravu malu buru u to vreme, jer su se mnogi od njih zapitali na koga se sve to odnosi, a neki su i bili ubeđeni da su upravo oni bili inspiracija. Naravno, momci iz S vremena na vreme su samo mudro ćutali i smeškali se.

(Telegraf.rs/Tanjug)