Priče o pesmama: Godine u kojima je muzika bila "samo" muzika - zlatni dani naših životnih proleća
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
JS
Bravo Gorane. Izvrstan tekst, pravo i iskreno prisečanje na neko bolje i lepše vreme. Na ljude sa dušom, lepotom življenja, iskrenost, ljudskost, vernost. Sve je to negde odletelo, oduzeto. Dobro je, da ima još uvek nas, koji pamtimo, slušamo i pevamo one većne melodije i prave muzičare, izvođače. Svesno ih prenosimo pokolenjima i ne dozvoljavamo da ta čarolija nestane.