Priče o pesmama: "Something", "Layla", "Wonderful Tonight" - Čarobne harmonije koje je inspirisala Peti Bojd

Ah te žene, ta divna stvorenja. Čarobne muze koje bi svojim prisustvom ili odsustvom, svejedno, izazvale ona najtananija nadahnuća i bile nepresušna inspiracija mnogim autorima, pa i onima koji su pisali stihove okićene notama.

Jedna od žena kojoj su posvećene neke od najpoznatijih, a svakako i najlepših pesama rock muzike, jeste Peti Bojd.

Preporučujemo

Džordž Harison je upoznao Peti na snimanju TV emisije povodom albuma "A Hard Day's Night". Mnogo godina kasnije, pričajući o nastanku nekih svojih veličanstvenih pesama poput "Something", Harison je pominjao svoju prelepu suprugu Peti, idući čak i do takvih detalja poput onog gde je ona sedela dok je stvarao te nezaboravne harmonije.

Kompozicija "Something" se nalazi na albumu "Abbey Road". Ima onih koji tvrde, što je svakako zanimljiv podatak o kome se malo zna, da je Harison tu kompoziciju prvo ponudio Džou Kokeru iz razloga što mu Lenon i Makartni nisu dopuštali da na albumima ima više od jedne (maksimalno dve) njegove kompozicije, što je svakako istina. No kako je  "Something" nastala još ranije, u vreme "White Albuma" a nikako se nije uspela "probiti" do ploče, Džordž je nudi slavnom pevaču, ali ona spletom okolnosti ipak ostaje u katalogu liverpulske četvorke. "Something" je prvi veliki hit Džordža Harisona, jedina njegova pesma koja je imala tu čast da "zasedne" na A stranu neke njihove ploče i to je nakon "Yesterday" najobrađivanija kompozicija Bitlsa svih vremena, što je svakako više nego ironično ako znamo kakav je bio Lenonov i Makartnijev odnos prema njegovom autorskom radu. Doduše, istina je da se on nikada i nije previše isticao, za razliku od one pomalo slatkaste Polove sveprisutnosti i Džonove ogromne aure koju je proisticala iz njegove ličnosti.

U isto vreme, Erik Klepton je nerazdovojni Harisonov prijatelj i često boravi u njegovoj kući.

Pa i kada Džordž nije tu.

Ali Peti jeste.

A tu je i njena sestra.

Na samom početku kao razlog i opravdanje za česta Erikova navraćanja, navođena je upravo ona.

No kako je vreme prolazilo, stvari su postajale sve očiglednije.

I tako je Klepton jednog dana svom najboljem prijatelju Harisonu, priznao šta ga u stvari muči.

Pa iako je Džordž na sve to bio makar naizgled ravnodušan, Peti na Erikovu nesreću i nije bila previše zinteresovana.

Bar u početku.

A on je sve više patio, vrlo često posezao za narkoticima i sasvim neumereno pio, slušao američku muziku, da bi ubrzo sa pojedinim muzičarima "preko bare" počeo i da sarađuje.

U to vreme već je napustio grupu Cream, čuo američki sastav The Band, i počeo da svira sa bivšim članovima neformalne grupe Delaney and Bonnie and Friends, na isto tako jedan neobavezan i opušten način.

Iz tih studijskih sesija nastaje dupli album "Layla And Other Assorted Love Song".

To je bio prvi solo album Erika Kleptona, sa kojim on postiže ogroman uspeh.

I kod publike i kod nekog njemu jako bitnog u tom trenutku, jer nakon te ploče i prelepa Peti menja "mišljenje".

Upravo njoj je i bila posvećena naslovna kompozicija "Lejla".

Što se publike tiče, ona prepoznaje i prihvata njegovu želju za "ekonomičnošću" koja ga je toliko impresionirala kod grupe The Band, a koju je postiže uz pomoć fenomenalnih muzičara iz gore pomenute grupe Delaney and Bonnie and Friends: basiste Karla Rejdla, bubnjara Džima Gordona, klavijaturiste i gitariste Bobija Vitloka.

Poznavaoci tvrde da je upravo Gordon pomogao Kleptonu oko konačnog "sklapanja" same kompozicije, jer  je Erik čuo kako on u studiju svira onaj spori, klavirski deo i ostao impresioniran. Odmah je insistirao da mu dozvoli da taj harmonski sklop ubaci u "Lejlu". Pa iako se taj klavirski deo pripisuje Gordonu, Bobi Vitlok je tvrdio da je to u stvari osmislila poznata pevačica Rita Kulidž, Gordonova tadašnja devojka.

Klepton je naslov pesme preuzeo iz starog arabijskog epa, nastalog u sedmom veku, "Priče o Lejli i Medžnunu", persijskog pesnika Nizamija Gandžavija, u kome se govori o neuzvraćenoj ljubavi, bolje rečeno o devojci kojoj je otac zabranio da viđa onog koga voli, što će na kraju Medžnuna odvesti u ludilo. Poznavaoci tvrde da je Klepton tu knjigu dobio od svog prijatelja Ijana Dalasa koji je bio pod dubokim uticajem islama. Erika je čitava ta priča izuzetno pogodila, posebno jer je sve to odmah povezao sa njegovom neuzvraćenom ljubavi.

I tako su svi "sastojci" u vezi ove kompozicije došli na svoje mesto.

Ali da ne zaboravimo još par genijalnih Erikovih poteza koje je povukao pre samog snimanja.

Prvi: Za taj posao angažuje producenta Toma Dauda, jako traženu "facu" tog vremena, koji će na kraju i sam biti oduševljen učinkom.

A drugi, još genijalniji, jeste da je kao gostujućeg muzičara pozvao legendarnog gitaristu Dvejna Olmena iz Allman Brothers Band!

Kažu da je Dvejn bio presrećan kada ga je Klepton pozvao u studio.

Bio je oduševljen činjenicom da mu se, eto, posrećilo da bude "posmatrač", na čemu mu se iskreno zahvalio.

Onda ga je Erik pogledao i samo rekao: "Čoveče, ponesi gitaru"!

I tako je legendarni gitaristički dvojac ušao u studio i započeo stavaranje bisera u čast prelepe Peti Bojd.

Daud je njihovu saradnju kasnije ovako opisao: "Bili su kao dve ruke u jednoj rukavici. Verovatno je bila u pitanju nekakva telepatija, jer ja nikada nisam video da se jedna takva spontana inspiracija dešava odjednom i na takvom nivou. Tu nije bilo potrebe da jedan drugog zamole da se nešto ponovo odsvira. Razumeli su se trenutno".

Takođe, istina je da je prvobitna verzija "Lejle" u stvari bila balada (kakvu će Klepton i snimiti u prvoj polovini devedesetih), ali je kompozicija definitivno promenila svoje ruho kada je Olmen osmislio onaj poznati gitarski rif, pa je tako sve povuklo na jednu tvrđu, rokersku formu.

Kasnije je Erik svojoj Peti posvetio još neke pesme, poput "Wonderful Tonight" (album "Slowhand", 1977.) koju je napisao 7. septembra 1976. godine dok je čekao da se spremi kako bi išli na zabavu u čast Badija Holija, koju su priredili Pol i Linda Makartni.

Klepton je jednostavno gledao dok se prelepa Peti sprema i oblači i pesma je bila gotova očas posla.

Tako je to kada je žena koju voliš inspiracija.

Posle su kritičari ocenili ovu kompoziciju kao jednu od njegovih najnežnijih balada, hvalivši kako njegov način sviranja gitare, tako i pevanje.

No to ne treba da čudi. Beskrajno ju je voleo.

Jedino... Ima nešto što je voleo još više. Više od svega želeo je decu. Ali Peti nije mogla da ih ima, a on sa tim nije mogao da se pomiri i razlaz je bio neminovan.

Ipak, čak i kada je odlazio od nje, veliki gitarista je bio bolećiv.

Kupio je i poklonio joj kuću na Temzi, vrednu 280 000 funti!

Retke(i) su bile(i) te(i) srećnice(i)!

Recimo, neki od gore navedenih muzičara, kada su bili u najtežim trenucima i na kraju otišli sa ovog sveta, nisu mogli računati na njegovu pomoć.

Ipak... Peti je bila nešto sasvim drugo.

Foto: Goran Živanović

Dva puta mu je spasila život. Prvi put je se zahvaljujući njoj iščupao iz pakla droge, a potom mu je pomogla da ostavi alhohol.

U oba slučaja, bio je teški zavisnik.

Čini se da je Erik konačno stavio tačku na tu priču kada je rešio da proda svoj Stratocaster "Brownie", na kome je snimljena "Lejla". "Brownie" je prodata na aukciji za neverovatnih 495 500 dolara! Bila je to jedna od najskuplje prodatih gitara ikada. Ali nije ni svaki Stratocaster imao tu sreću da bude u njegovim rukama, a pogotovu da se na njemu zasviraju rifovi "Lejle". Informacije radi, reći ću, da je tu gitaru Klepton kupio tokom turneje sa grupom Cream 7. maja 1967. godine za 400 dolara!

Dvadesetak godina kasnije, tačnije 1993. Erik će sa akustičnom verzijom "Lejle", osvojiti Gremi nagradu, a 2004. magazin Rolling Stone ovu će kompoziciju rangirati na 27. mesto liste "500 najboljih pesama svih vremena".

Peti Bojd je danas poznati fotograf. 2007. godine u prodaji se pojavila njena autobiografija pod nazivom: "Wonderful Tonight - George Harrison, Eric Clapton and Me", u kojoj mnogo toga objašnjava.

A Harison?

Bez obzira na sve, sa Erikom ostaje prijatelj za ceo život, sve do njegove smrti.

I šta na kraju reći izuzev: Ah te žene, ta divna stvorenja!

Tačno je, zbog njih su se vodili ratovi, razarala prijateljstva, ali su nastale i najlepše pesme ove planete.

(Telegraf.rs)