Muzika koja vas održava mladim i tera na igru: U Beogradu održan koncert "Stara bossa nova"
U Beogradu je sinoć hladan vetar nosi sneg, ali u samom srcu prestonice, u UK Parobrod na Dorćolu, vladala je atmosfera sunčanog Brazila. Uz zvuke laganog samba ritma, tradicionalnih brazilskih melodija i džeza održan je koncert "Stara bossa nova", pod pokroviteljstvom Ambasade Brazila u Srbiji.
Amalia Baraona, brazilska pevačica koja već 20 godina živi na Balkanu, u pratnji Milana Pavkovića (kontrabas), Andreja Stankovića (gitara), Aleksandra Cvetkovića (bubnjevi) i sa specijalnim gostima Aleksandrom Jaćimovićem (saksofon) i Ivanom Radivojevićem (truba), priredila je veče za pamćenje kako publici koja je već upoznata sa bossa nova muzikom, tako i onima koji su je prvi put čuli.
Od sambe iz koje je bossa nova potekla, preko njenih skromnih početaka, do svetske popularnosti, uticaja džeza i pesama koje su osvojile Brižit Bardo i Džeki Kenedi, Amalia je publiku provela kroz istoriju bossa nove i njene velikane - kompozitore, pesnike i muzičare i pevače. Jedan od njih bio je i Žoao Žilberto.
- On je mit. On je taj ko je stvorio bit bosse na gitari, a takođe i u načinu pevanja. Kaže se da je bossa utišana, jer su je svirali mladići koji bi se okupili u nekom od svojih stanova, a kada bi bili preglasni, komšije bi se bunile. Zato su pevali dublje. Žoao Žilberto ostao je upamćen kao vrstan gitarista i vokal, ali je komponovao veoma malo, svega desetak pesama, od kojih je u prvima tražio svoj bit. Večeras ćemo čuti onu u kojoj ga je našao - rekla je Amalia i zapevala "Bim Bom".
Žilberto, jedan od otaca bosse nove, takođe je rekao da bossa nova nije žanr.
- To je način sviranja i pevanja, sve se može pevati i svirati na bossi. On je pevao sambu, francuske pesme, ali na svoj bossa način. Još jedan kompozitor koji se smatra osnivačem ove muzike bio je divni Dorival Kaimi. Žao Žilberto je snimio neke njegove pesme, a jedna od njih je i "Rosa Morena" (tamnoputa ruža) - najavila je Amalia publici narednu numeru.
Tokom skoro dva sata nastupa gosti su saznali da su neki od velikih imena ove muzike i dalje aktivni, iako u 80-im i 90-im godinama, pa je zaključak došao sam po sebi - bossa nova vas održava mladim.
Posebnu pažnju privukla je pesma "Maria Ninguem" od Karlosa Lire (89), koja je navodno bila omiljena numera Brižit Bardo i Džeki Kenedi.
- To je vrlo naivna ljubavna pesma koju je Karlos Lira napisao kada mu je bilo samo 17 godina. On u pesmi kaže: "Ja sam Žoao, niko. I devojka koju volim je Marija, niko. Ali ona je toliko lepša i dragocenija od svih Marija na svetu. Ne treba joj ništa da bi bila to što jeste. Ona ima taj dar". Karlos Lira je napisao francusku verziju za Brižit Bardo, ali ju je plavokosa diva na kraju snimila na portugalskom, sa svojim slatkim francuskim naglaskom.
Dok je publika željno očekivala "The Girl from Ipanema", upoznala je "Ela é Carioca", numeru posvećenu svim devojkama rođenim u Rio de Žaneiru, koju je svojevremeno prepevala i Ela Ficdžerald. Najpoznatija bossa nova pesma ("Garota de Ipanema"), svetski hit koji je dobio i Gremi nagradu, ostavljen je za kraj.
Priče kojima je Amalia obogatila svoj muzički nastup pomogle su publici da bolje shvati melodiju koja vuče na ples.
- Balkanci vole kada znaju. Kao što smo radili večeras, nastup je ispresecan kratkim razgovorima, jer ljudi ovde, kao i u ostatku Evrope, znaju standardnu bossa novu, poput "Girl from Ipanema"... Ovim programom sam želela da odem korak dalje. I publika to zaista voli. Čini ih srećnim, a onda sam i ja srećna - rekla je nakon koncerta Amalia za Telegraf.rs.
Onima koji tek planiraju da se upoznaju sa bossa novom preporučila je da počnu od Antonija Karlosa Žobina i pomenutog Žilberta, tj. od izvora. A oni koji žele da čuju Amaliju ponovo ili prvi put, treba da je prate na njenom sajtu i društvenim mrežama kako ne bi propustili naredni nastup.
Koncert je održan uz podršku Ambasade Brazila u Beogradu, dok je prostor (dupke pun) izabran baš zbog prisne atmosfere u kakvoj se bossa nova inače sluša i u domovini, otkrio nam je ambasador Brazila Žoze Maura da Fonseka Kosta Kouto.
- Tipično je bossa nova intimna muzika, tu su publika, gitarista i vokal. Veći deo svog života slušam bossa novu, i obično bi to bio jedan gitarista, koji svira i peva, a svi oko njega slušaju, a naposletku, zapevaju s njim - rekao je njegova ekslencija za Telegraf.rs.
Istakao je da je ovo muzika kojom se nagradite na kraju nedelje ispunjene radom.
- Bossa nova je vrlo topla muzika. Reči nisu pesimistične, nisu tužne, ne kritikuju nikoga već prenose male priče o muškarcu i ženi.
Sudeći po srdačnim reakcijama Srba na muziku ove udaljene zemlje, jasno je da kroz melodiju jedni druge možemo da razumemo.
- Muzika je lingua franca, zajednički jezik ljudi koji imaju otvorena srca i pozitivno razumevanje života - zaključio je ambasador.
(Telegraf.rs)
Video: Vulkan na Islandu
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.