Zanimljivosti iz sveta rokenrola: Kad gitaristi plaču

Mnogo je priča napisano o trenutku kada je Džimi Hendriks doputovao u Englesku u pratnji svog tadašnjeg menadžera Časa Čandlera, bivšeg basiste grupe The Animals, no jedna je svakako zanimljiva i odnosi se na njegove kolege po instrumentu. Po toj priči, prvi gitarista koji je čuo Hendriksa, kada je ovaj kročio na britansko tlo, bio je niko drugi do Endi Samers, koji će se deceniju kasnije, proslaviti kao član grupe The Police.

Bila je to slučajnost, jer je on živeo u podrumu kuće čije je vlasnik bio Zut Mani, klavijaturista, pevač i u to vreme uspešni vođa Big Rol Benda.

Preporučujemo

Uglavnom, ekipa na putu od aerodroma tu svraća sa Džimijem, pa je ovaj je odmah dograbio električnu gitaru, pokušavši da je priključi na muzički stub koji se tu nalazio.

Kada mu to nije uspelo, latio se akustične i tako je Endi, prosto očaran, postao prvi od "armije" britanskih gitarista koji će se diviti Hendriksu.

Pa i mnogo više od toga.

Na spratu te iste kuće, živeo je još jedan podstanar, tačnije podstanarka, kojoj je bilo ime Keti Etčingam i koja će ubrzo ući u Hendriksov život.

Radila je kao frizerka, pa čak kao i di džej!

I već je bila devojka Brajana Džounsa iz Rolingsounsa i Kita Muna iz grupe Hu.

I još nekoliko njih.

Ali to je priča za neki drugi put.

Iste večeri Džimi je zasvirao u londonskom "The Scotch of St. James", klubu.

Po sećanjima prisutnih, nastala je apsolutna tišina i svi su kao opčinjeni zurili u nepoznatog gitaristu na pozornici.

I tako je legenda krenula na svoj nezaustavljivi put.

Put, koji se proteže do današnjih dana.

Tih godina grupa Krim i Erik Klepton bili su neprikosnoveni u Britaniji.

Nikom nije ni smelo pasti na pamet, da se popne na binu i sa njima zasvira.

Oni su važili za najbolje.

Hendriks je to uradio odmah po dolasku.

"Otprašio" je "Killin' Floor", Haulina Vulfa, sa takvom silinom, da su legendarnoj trojci iz Krima ostala "obešena" usta i nisu se mogli ni mrdnuti s mesta.

Klaptonu je bilo najteže.

Jer on je "bio Bog", a taj nepoznati tip ga je prosto oduvao sa prestola.

I to nakon samo nekoliko dana boravka u Londonu.

To veče u publici je bio još jedan veliki gitarista:

Džef Bek!

Odmah mu je bilo jasno koga ima pred sobom i shvatio je to kao oluju koja donosi nezaustavljive promene.

Možda je jedini gitarista, na kojeg Džimi već pri prvom susretu nije ostavio neki snažniji utisak, bio Pit Taunsend iz grupe Hu.

Bubnjar Kit Mun ga je nazvao divljakom.

Međutim, samo nekoliko dana kasnije, kada je ipak odlučio da odgleda sledeći Džimijev nastup, Taunsend je razumeo šta je posredi i kakvog maga ima pred sobom.

Postao je njegov obožavalac istog trena.

U međuvremenu, formirana je grupa The Jimi Hendrix Experience.

Sudbina će hteti da njihov prvi nastup ne bude održan na britanskom tlu, već u mestu Evreux, u Francuskoj.

Bilo kako bilo Džimi, koji se donedavno divio svim tim velikim imenima, odjednom je doživeo da ih gleda u publici tokom svojih nastupa.

I da shvati da su prosto opčinjeni onim što on radi.

A pošao je iz Amerike sa Časom Čandlerom, tek kada mu je ovaj obećao da će ga upoznati sa velikim Erikom Kleptonom.

Ubrzo će na njegove koncerte doći i Lenon i Makartni, Mik Džeger, Džimi Pejdž, Donovan, The Hollies, The Small Faces, Brajan Epstajn, Džordži Fejm...

Bila su to samo neka od imena koja su se našla u publici tokom dva legendarna Hendriksova nastupa u prostoru "The Bag O' Nails", u Londonu.

Među njima je bio pevač i gitarista Teri Rid.

Kada je Rid u jednom trenutku morao do WC-a, sreo je Brajana Džounsa.

-Ne idi tamo, rekao mu je ovaj.

-Zašto, iznenadio se Rid.

-Sve je mokro, odgovorio je Brajan.

-O čemu ti uopšte govoriš? Ne vidim nikakvu vodu!

-Mokro je, jer svi gitaristi plaču, rekao je Džouns.

NISU IMALI SREĆE

Neretko možemo čuti one koji govore kako rokenrol nije samo muzika, već način života. Pa ako se malo dublje zagrebe po karijerama slavnih rok muzičara možemo videti da u tome ima dosta istine. Rokeri su znali i umeli često biti neobuzdani, ne štedeći ni sebe ni druge.

Takvi su bili i momci iz grupe Lynyrd Skynyrd, onkao baš žestoki, što bi se reklo, kako svirački tako i u svim drugim segmentima života.

Između ostalog, voleli su i dobru tuču, pa ako već nisu mogli da nađu neku pogodnu žrtvu, često bi ukrstili pesnice između sebe.

Posebno su to voleli da urade pred sam koncert.

Zbog toga su često na binu izlazili zavijenih ruku i glava.

-To je dobro zbog adrenalina - govorili su - bez adrenalina nema prave svirke.

Uglađeni Englezi su ih izuzetno nervirali i čim su prvi put kročili na ostrvo, izazvali su buru negodovanja tamošnjih hotelijera i uopšte svih onih koji su dolazili u dodir s njima.

Englezi su ih odmah proglasili neotesanim divljacima.

Oni su na to odgovarali stvaranjem još većeg haosa, provociranjem, dobacivanjem, uništavanjem hotelskih soba, tučama...

Logično, mnogi lanci hotela su im ubrzo otkazali gostoprimstvo.

Jedne prilike, kada je njihov tour-menadžer svoje štićenike na jedvite jade smestio u neki londonski hotel, strogo im naredivši da im nikakve gluposti ne padaju na pamet inače će spavati na pločniku, momci su mirovali sve dok nisu sišli na večeru.

Međutim, tu već više nisu mogli da izdrže.

A i kako bi, s obzirom da je u blizini njih večerala grupa uglađenih, ulickanih dendija.

Prava "poslastica" za Lynyrd Skynyrd!

Naravno, odmah su počela dobacivanja i prozivke.

Međutim, gospoda nisu uopšte obraćala pažnju na sve to, već su nastavili mirno da večeraju, čak se i smešeći prostosrdačno.

Ove je to još jače razbesnelo.

Više ih ništa nije moglo zaustaviti.

Beskorisna je bila sva ljutnja i nerviranje njihovog menadžera.

Nisu pomagali nikakvi saveti.

Ma nisu ih ni čuli.

Momke su zasvrbele pesnice i to jako i tu pomoći više nije bilo.

Trajalo je to i trajalo i u jednom trenutku, ustala su tri dendija koji su polako počeli da se raspremaju, kao da hoće da se tuku.

Momci iz Lynyrd Skynyrd su pali pod sto od smeha!

Onda su im ta tri gospodina prišla i obrisala pod sa njima.

Potpuno si ih i kompletno prebili.

Posle su ovi saznali da je to bila godišnja večera londonskog bokserskog kluba policajaca.

To veče na koncertu, adrenalina je bilo na pretek.

Ali i zavoja!

Jesu li imali sreće?

Pa kako se uzme, zavisi.

(Telegraf.rs)