Rade Šerbedžija pred koncert u Beogradu i Novom Sadu poslao jaku poruku narodima bivše Jugoslavije
Rade Šerbedžija održaće narednog mesecea dva novogodišnja koncerta, jedan u Beogradu, u MTS dvorani 21. decembra, a drugi u Novom Sadu, 22. decembra u Srpskom narodnom pozorištu.
Tim povodom, u džez kantini "Lisabon" (u MTS dvorani), poznati umetnik je najavio ta dva svoja nastupa.
- Sigurno je da se radujem. Moji koncerti u 12. mesecu, pred Novu godinu, su postali nekako tradicionalni u Beogradu i Novom Sadu. I toliko je godina prošlo da sam baš u to doba nastupao samo ovde. Inače, tada nisam ni imao vrlo česte koncerte. Sećam se da je to bilo 1996. godine. Tada je to bilo neko loše, teško vreme, ratovi oko nas... Ja sam tada živeo već četiri godine u Londonu, i nije me bilo četiri godine u Beogradu. I onda sam došao i organizovali su u Sava centru moj koncert. Onda su mi javili u Londonu: "Slušaj, u jedan dan je rasprodat koncert." Ja nisam ni neki pevač, nisam imao koncerta mnogo u to doba... Valjda se moja publika uželela moja pozorišna. I onda smo rekli, možemo još jedan koncert da napravimo. Dva koncerta u Sava centru smo napravili.
A ja se sećam, nisam imao orkestar. Imao sam jednog mladića, jednog Slovenca, Juraja Ivanušiča, na klaviru je svirao. Moj sin, koji je tada imao malo godina, Danilo, koji je svirao na gitari. I to je bilo sve. Nikada neću zaboraviti te koncerte. Tada su bile neke studentske demonstracije. Bilo je uzbudljivo vreme, ali onda, kako da kažem, iza toga su nekako moji koncerti postali tradicionalni u Beogradu. Baš u to vreme, pre Nove godine, nekog slavlja. Zašto? Zato što zapravo, kao što sam rekao, nisam ja neki muzičar, to su zapravo neke predstave. Moji koncerti su predstave, zapravo. Tu ima poezije, ima šansona koje su nekako, kada pratiš taj tekst , su angažovane, uvek su protiv nečega - rekao je Rade Šerbedžija.
Na pitanje koliko improvizuje na koncertima, Rade je rekao sledeće:
- Svaki moj koncert je drugačiji. Nekad se dogovorimo da ćemo izvesti te neke stvari, kada vidim kako publika diše, ubacim nešto novo. A ubacim nešto novo da i sam sebe iznenadim - rekao je Šerbeždija, pa je objasnio koliko se njegovi koncerti u Beogradu, Novom Sadu, Zagrebu, Sarajevu, Skoplju... i kako bira pesme:
- Sada imam bend sjajan, Zapadni kolodvor bend. To su sve najbolji muzičari u Hrvatskoj i svi su profesori... Ne menjam ja mnogo... Ponekad, kada izvedem u Srbiji neku staru pesmu, daš im neki svoj smisao. Kada joj daš svoj pečat, izađeš iz nekog koloseka, daš neku svoju verziju. To su radili i pre mene... Želim da napravim koncert sa nekim horom... - rekao je Šerbedžija.
Na koncertima u Beogradu i Novom Sadu će predstaviti i novi album "Ne okreći se, sine", ali će publika moći da se podseti i nekih starih pesama. Ova dva nastupa Šerbedžije nose naziv "Eto pjesma", pa je Rade objasnio zašto baš taj naziv:
- Taj naziv "Eto pjesma" je po pesmi koji je napisao Husein Hasanefendić (Hus iz Parnog Valjka). Za mene je napisao dve pesme, koje su stavili na moj album zadnji. Husein je, kao što znate, glavni dasa iz Parnog Valjka, genijalan muzičar. Nekako naziv "Eto pjesma" ima tu lepu pozadinu. Posle toga je ta pesma bila jako uspešna. U Makedoniji je pre godinu ipo dana proglašena pesmom godine na njihovom festivalu. To neka poruka narodu da sve što živimo i radimo... eto pjema. Neki optimizam. Iako imam gorkih stvari o kojima pevam i govorim - rekao je Rade.
Na najavnom plakatu za koncerte u Beogradu i Novom Sadu se vidi kako pogleda Rade Šerbedžije ide u nekom smerom. Umetnik je otkrio u kom:
- Pogled je u ono brdo koje je prošlost, a možda i budućnost - naveo Šerbedžija kroz smeh.
Umetnik je posle otkrio šta za njega znači "Ne okreći se, sine".
- "Ne okreći se, sine" je pesma koju sam napisao negde 1988. godine, gde je moj (sin) Danilo imao 17 godina. To je poruka njemu i njegovoj generaciji. Namerno sam uzeo taj naslov, a to je naslov jednog filma koji je snimio Branko Bauer, poznati zagrebački režiser filmski. Glavnu ulogu je igrao Bert Sotlar, igrao je partizana i on umire, i ide sa svojim malim dečkom kroz taj rat. On je posle ranjen i umire i viče sinu da beži, jer Nemci tamo dolaze da ih likvidiraju. I završava film: "Ne okreći se, sine." Ta slika tog oca i sina, je poruka sinu da beži, da se ne okreće za njim koji umire. To je neka moja poruka generaciji moga sina, iako sam bio tada mlad čovek, da se ne okreću za našim problemima, za problemima svojih očeva, kao što bi bilo mnogo pametnije i mojoj generaciji da se nismo okretali za problemima naših očeva. To je poruka i ovoj generaciji. Da gledaju svoj život, da gledaju u život napred, da gledaju u život u koji se živi u svakoj... mislim kada govorimo o mojoj zemlji, a moja zemlja je sve ono što je bila nekadašnja Jugoslavija, jer sam živeo sa tim narodom, odgajan u tom duhu.
Tako da je to poruka i ovom narodu koji živi u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i svim onim bivšim republikama i mnogim državama, bez ikakve gorčine. To je poruka mom narodu, mom narodu slovenskom. Jednostavno, pokušati živeti jedan bolji, ispravniji, dostojanstveniji život. Treba reći da živimo u strašnom vremenu. Pogledajte ove ratove, rat u Ukrajini. Užas... Izvukao sam ovo iz "Vremena" gde ovaj novinar kaže parafraziram Mikisove reči pred sam kraj. Mikis Teodorakis, jedan od najvećih muzičara i kompozitora savremenog sveta. Kaže ovako: " Ne mogu da kažem da napuštam sa ponosom, jer rođen sam kao čovek, a danas smo na najnižoj stepenu čovečnosti, nipodaštavanja života, nipodaštavanja jedinstvenosti i različitosti svakog bića. Gazimo sve, živimo u haosu bez zračka svetlosti." Ta poruka jednog starog čoveka, koji je prošao užas Drugog svetskog rata kao mlad čovek, koji je bio levičar, koji je bio nakon pobede progresivnih snaga u Grčkoj hapšen, zavladala je hunta u Grčkoj, i koji je boravio u zatvorima i na Golim otocima raznih u Grčkoj. Na koncu insistiranja nekih intelektualaca bilo mu je dozvoljeno da ode u Pariz, da napusti Grčku. Živeo je u Parizu, stvarao je muziku, najlepše arije svetski poznate. Čovek koji se onda vraća u Grčku nakon pada hunte i živi dalje u tom svetu i ocenjuje ovaj svet kako ga ocenjuje. Živimo zaista u teškim vremenima - rekao je Šerbedžija.
Rade se prisetio koncerta u Mladenovcu i naveo da mu je tamo bilo lepo. On je naveo da voli kafane i muziku.
- Snimao sam jedan film u Budimpešti. To je film američko-kanadsko-mađarski koji govori čak i o našim tim Srbima. Snimao sam sa jednim sjajnim producentom, film se zove "Fugitvie pieces" sa Rozamund Pajk sa radio taj film pre 15 godina. To je možda i moja najbolja filmska uloga koju sam napravio. Igrao sam nekog Grka. Divan film... Završio sam u jednoj kafani gde su svirali neki fenomenalni muzičari, njih četvorica, Romi. Vrhunsko obrazovani muzičari. Završili su konzervatorijum. Tu muziku koji su oni svirali, mnoge naše srpske pesme... Svi su me tamo prepoznali i ostao sam do 24 sata, to je kod njih kasno. Tako da je to bilo divno.
Nisam stavio nikoga na plakat od mojih gostiju, ali moram reći, kada govorim o ovim džipsi frajerima, Romima iz Mađarske, moj glavni gost će biti Muharem Serbezovski. Jedan božanstven muzičar, fantastičan dasa, jedan sjajan tip. On je inače završio pravo, on je pravnik, i napisao je prvi rečnik romski - rekao je Rade Šerbedžija i naveo da će sa Muharemoom Serbezovskim pevati neke romske pesme.
Rade se dotakao dužine koncerata u Beogradu i Novom Sadu.
- Neće sigurno trajati 3 sata. Za mene je koncert od 2 sata, najviše 2 sata i 15 minuta dovoljno - rekao je Šerbedžija i naveo da će ovi njegovi koncerti razlikovati po tome što će biti i novih pesama koje je pripremio.
- Ali opet, na neki način, držim se one Kemine stvari, Kemala Montena, kada smo imali koncert u Podgorici, a ja mu bio gost. I ja sad uzeo gitaru i pevam neku svoju pesmu, a on mene pita: "Je li, bolan,, šta to pevaš?" Dok publika aplaudira. Ja kažem: " Pevam svoje nove (pesme)." On kaže: "Pusti novu. Nova je dobra samo kada postane stara." Tako da se držim toga. Nije dobro celi koncert pevati nove pesme. Planiram da napravim dupli album od mojih pesama, samo moih autorskih pesama. Ima ih 25 - rekao je Šerbedžija.
(Telegraf.rs)
Video: IN MEMORIAM: Dragan Marković Palma
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
terza1.
Dečak iz filma " Ne okreći se sine" je Srbin kojeg je otac spasio iz ustaške škole. E,Rade, Rade! Tebe nije imao ko da spašava.
Podelite komentar
mama
Bio je on nekad gromada, sad ga je vrjeme pregazilo. Nazalost otisao u pogresnom smjeru.
Podelite komentar
Xx
Umetnik je moga reći i ko je napisao ,, Ne okreći se sine,, ili mu je to baš nevažno. I ono što mi je jako bezobrazno što ovde reklamira kockarnice Mozzart i time utiče na put naše dece, nek taj put pokaže svome sinu! I ja mislim da je on odavno zalutao
Podelite komentar