50 godina od Lenonove pesme "Happy Xmas", božićni hit stvoren u ime mira

 ≫ 
  • 0

Dok je promovisao svoj album Imagine iz 1971. Džon Lenon je priznao da je imao otkrovenje. "Sada razumem šta treba da uradite: prenesite svoju političku poruku uz kocku šećera". Кrajem 1960-ih, Lenon je počeo da podržava različite radikalne političke ciljeve. Izrazio je interesovanje za feminizam (iako bi se teško mogao nazvati feministom), zalagao se za prava domorodaca i Afroamerikanaca i postao glasni pristalica antiratnog pokreta.

Do 1971. Lenon je pokušao sve: izašao na ulice, prisustvovao mitinzima, pa čak i ostao u krevetu. Na kraju je došao do zaključka da je najbolja stvar koju je mogao da uradi da prenese svoju poruku bilo da iskoristi svoj globalni „veći od Isusa“ uticaj u svoju korist. To ga je navelo da objavi „Happy Xmas (War Is Over)" 24. novembra 1971. godine, tačno mesec dana pre Badnje večeri.

Iako će Lenon kasnije tvrditi da je napisao „Happy Xmas (War Is Over)“ jer mu je dosadilo da čuje „White Christmas“, pesma nije bila čisto komercijalni gest. Stigla je posle više od dve godine mirovnog aktivizma, kada je u martu i maju 1969. Lenon shvatio da će sistemska promena biti moguća samo uz saradnju običnih, radnih ljudi.

- Ljudi nisu svesni. Кao da nisu obrazovani da shvate da imaju moć - rekao je.

Imajući ovo na umu, Džon i Joko su krenuli u osmišljavanje kampanje kojom će omogućiti ulazak njihove radikalne poruke u domove svakodnevnih Amerikanaca. Njihova ideja je bila da mir učine nezanemarljivim. Iznajmljujući prostore za bilborde u 12 većih gradova širom sveta, postavili su crno-bele postere sa natpisima: „RAT JE ZAVRŠEN! Ako to želite - Srećan Božić od Džona i Joka“, slogan koji se već pojavio u antiratnoj himni Fila Oksa „The War Is Over“ i The Doors „The Unknovn Solider“ – obe objavljene 1968.

Raspravljajući o temama društvenog jedinstva, lične odgovornosti i mira, Lenon je snimio grubi akustični demo pesme „Happy Xmas (War Is Over)“ u oktobru 1971. u svojoj i Jokinoj sobi u hotelu Sent Ridžis u Njujorku. Zatim ga je doneo producentu Filu Spektoru, koji je primetio da je uvodna linija pesme, „And so this is Christmas“, ritmički identična njegovom singlu sa Paris Sisters iz 1961. „I Love How You Love Me“.

Spektor je nadgledao sesiju snimanja, dozvoljavajući Lenonu i Ono da snime privatne božićne poruke svojoj deci, Кjoko i Džulijanu. Nakon što su gitaristima za sesiju uručili mandoline i zamolili ih da odsviraju rif sličan onom koji se čuje u pesmi Ronija Spektora i Džordža Harisona '‘Try Some, Buy Some', Lenon i Ono su snimili vokale sa 30 dece iz Harlem hora.

Ipak, „Happy Xmas (War Is Over)" nije bio hit u SAD. Njegovo kasno izdanje značilo je da je nije bilo mnogo vremena da se sluša uoči Božića. Spor je takođe odložio objavljivanje pesme u Velikoj Britaniji do novembra 1972. godine, kada se popela na četvrto mesto na top listama. Nakon što je Lenon umro 1980. godine, dostigla je broj dva i od tada ostala božićni klasik.

Napisana iz želje da promeni svet, „Happy Xmas (War Is Over)“ podseća nas da najbolje božićne pesme slučajno postaju praznične. Lenonova želja je bila da prenese trajnu poruku mira. Iako će Pol Makartni kasnije kritikovati ovaj komercijalizovani pristup mirovnom aktivizmu, koji je po njemu bio čisto neznanje, optimizam u srcu „Happy Xmas (War Is Over)“ ostaje od suštinskog značaja.

Video: Mini koncert Miroslav Tadić&prijatelji, premijerno na Telegraf music

(Telegraf.rs/Farout magazine)

Video: IN MEMORIAM: Dragan Marković Palma

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA