"Altamont" - bolno otrežnjenje "dece cveća"
Kako su Rolingstounsi pravili svoj "Vudstok"
Festival muzike, mira, ljubavi i možda nečeg još važnijeg - festival nade. Nade da se razigrane, raspevane i cvetne šezdesete mogu produžiti.
Nastaviti.
Da tako nešto dokažu, u Vudstoku su se okupili Hendriks, Dženis Džoplin, Who, CC Revival, CSN&Y, Santana, Ten Years After i mnogi drugi.
Puna tri dana je trajalo druženje.
Bili su to dani ispunjeni kišom, blatom, ali i iznad svega dobrim vibracijama. Nažalost, ubrzo se pokazalo da je to bila "labudova pesma" dece cveća i svega onog što je hipi subkultura nosila sa sobom.
Još 1968. postalo je vidljivo, da stvari oko rokenrola polako ali neizbežno klize u politiku i da se najednom u igri našao veliki novac.
I tako je uzvišenost počela polako prerastati u apsurd.
Na neki način i sam Vudstok je pokazao da nešto nije "naštimovano" sasvim i do kraja.
Najveći „triumvirat“ šezdesetih, nije bio prisutan na tom festivalu: Bitlsi, Dilan i Rolingstounsi!
Nepuna četiri meseca kasnije, momci iz tabora Roligstounsa došli su na ideju da naprave sopstveni Vudstok, na način kako su to sami zamislili, odnosno da svoju američku turneju završe besplatnim koncertom.
No stvari od samog početka nisu išle glatko.
Konačni naziv festivala svakako je bio "Altamont", ali na samom početku nije ni bilo planirano da se sve odigra na lokaciji pod tim nazivom. Doduše, slična pometnja oko mesta održavanja pratila je i sam Vudstok.
Elem, prvobitna ideja bila je da festival bude održan u Golden Gejt Parku, u San Francisku. Međutim, usled gotovo nerešivih birokratskih problema, festival se seli na trkačku stazu ALTAMONT, u blizini Livermora u Kaliforniji. Pored Stounsa za taj 6. decembar 1969. godine najavljeni su i Grateful Dead, CSN&Y, Jefferson Airplane, Santana i Flying Burrito Bros.
Grateful Dead su pozvani iz razloga jer su stalno radili slične, besplatne koncerte. I upravo na njihov predlog, obezbeđenje su činili članovi bajkerske družine zvane Hell’s Angels.
Takva odluka ispostavilo se, bila je kobna greška.
Ako su samo Anđeli pakla na blizu tri sotine hiljada ljudi ti koji treba da zavode red, uz prisustvo tek nekoliko policajaca, stvari očigledno nisu slutile na dobro. Nevolje su počele kada su "Anđeli" sa svojim motorima krenuli kroz publiku prema pozornici, usput „rešavajući“ probleme bilijarskim štapovima i noževima. Kada ih je pevač grupe Jefferson Airplane, Marti Balin, počeo usred nastupa kritikovati i opominjati, bio je doslovce pretučen. Postavili su svoje Harlije tik ispred pozornice i začikivali ljude da ih dodirnu. A to je bilo apsolutno zabranjeno.
Nisi smeo „Anđelu“ dodirnuti motor ni u snu.
Ali gomila se prirodno tiskala napred, prema bini i kontakt postaje neizbežan.
Prva ozbiljnija tuča dogodila se dok su Stounsi izvodili svoju kompoziciju "Sympathy For The Devil".
Onda je jedan posetilac, tačnije Meredit Hanter, potpuno pošašavio i počeo mahati pištoljem pred "Anđelima".
Mnogi su ostali u uverenju da pištolj i nije bio napunjen, ali on je izabrao da se pokaže u pogrešno vreme na pogrešnom mestu.
A "Anđeli" su samo to i čekali. Izboli su ga nožem na smrt, dok su Stounsi svirali kompoziciju „Under My Thumb“.
Ništa nisu vredeli Mikovi povici: "Ko se tuče? Zašto? Ovo bi moglo biti sjajno veče"!
No koncert je i nakon toga nastavljen jer niko od izvođača i nije znao da je Hanter umro, sve do sledećeg jutra. Posle je "bežanija" sa lica mesta, kada su svi konačno uvideli da je vrag odneo šalu, organizovana prenatrpanim helikopterom.
EPILOG: Pored Meredita, još troje ljudi je izgubilo život. Kažu slučajno. (Dve osobe su tragično stradale u saobraćajnoj nesreći, a jedna se utopila u kanalu za navodnjavanje usled prekomernog korišćenja LSD-ja.) U trenutku kada su Stounsi sa ostalima bežali helikopterom, najmanje osamsto pedeset ljudi već je završilo u bolnici zbog predoziranja i ko zna čega još. Čitav događaj zabeležile su dokumentarističke kamere Dejvida i Alberta Mejzelsa i rediteljke Šarlot Zverin, što se i može videti u filmu "Gimme Shelter".
Kuriozitet je svakako da su od najavljenih izvođača usled očiglednog nasilja, jedino odbili da nastupe Grateful Dead, koji su i predložili "Anđele" kao obezbeđenje, što je i bio i neposredni povod za nemile događaje.
Za ubistvo Meredita Hantera optužen je pripadnik "Anđela pakla", Alan Pasaro. 1971. godine protiv njega se vodio sudski postupak tokom koga je svedočenje trajalo sedamnaest dana, da bi nakon dvanaestoiposatnog većanja porote Pasaro oslobođen svih optužbi sa obrazloženjem da je u pitanju bila nužna samoodbrana. Treba li napomenuti da u trenutku kada je Hanter izvadio revolver Pasaro i nije bio u njegovoj neposrednoj blizini već je potrčao prema njemu?! I još nešto što je takođe veoma bitno: Hanter je bio crnac, a tih godina u okrugu u kome se nalazi trkačka staza Altamont, još uvek vladala rasna netrpeljivost.
U svakom slučaju, bilo je to više nego bolno otrežnjenje.
Pasaro se 29. marta 1985. godine udavio u jezeru Anderson, koje se nalazi u okrugu Santa Klara. U policijskom izveštaju stoji da je smrt nastala pod nerazjašnjenim okolnostima i da je svakako sumnjiva.
(Telegraf.rs)
Video: Izložba slika Vuka Vidora u Comtrade-u
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.