Priče o pesmama: Smak - "Profesor" ili Žljoka - živopisni džezer kragujevačke kaldrme

Intersantna je priča kako je nastala pesma "Profesor" grupe Smak, koja je svakako jedna od najpoznatijih kompozicija legendarnih Kragujevčana. Na samom početku karijere sa njima je klavijature povremeno svirao Miša Nikolić, koji će kasnije voditi akdemski hor Liceum u Kragujevcu, a on je čovek koji je svakako podržavao grupu Smak ali se, kao muzičar koji je završio Muzičku akademiju, često i kritički osvrtao na njihov rad.

Mnogi su zbog svega toga mislili da je kompozicija "Profesor" posvećena upravo njemu.

Preporučujemo

No priča je sasvim drugačija.

Nakon završetka Drugog svetskog rata, ondašnja vlast u Jugoslaviji nije blagonaklono gledala na džez muziku, pa se na tada malobrojnim radio stanicama uglavnom "vrtela" muzika koja je odgovarala režimu tada u potpunosti  okrenutom Sovjetskom Savezu, a to je podrazumevalo da su radio talasima najčešće "putovale" razne ruske i uopšte revolucionarne pesme. Međutim, kako je ta "ljubav" nakon Rezolucije Informbiroa 1948. godine naglo prekinuta tražio se kompromis, pa se potom emitovala meksička, ali i muzika koja potiče iz drugih zemalja Latinske Amerike. Ipak, već početkom pedesetih godina džez je na ovim prostorima počeo da se probija preko radio stanice "Glas Amerike", potom ovdašnje američke ambasade, a ubrzo su počele pristizati i prve ploče tog žanra. Nadležni su shvatili da se sve to teško može kontrolisati, a kada je već tako, onda je bolje iz svega toga izvući što veću korist. Radio Novi Sad je u tu svrhu dobio vrlo jak predajnik pa je počeo sa emitovanjem džez muzike, a sve u cilju propagande koja je vršena prema zemljama tadašnjeg Istočnog bloka.

Pa iako je džez u neku ruku najviše "procvetao" u tadašnjim republičkim centrima i mnogi drugi gradovi mogli su se pohvaliti da imaju svoje džez orkestre.

Što se Kragujevca tiče, jedan od prvih zaluđenika tom vrstom muzike, bio je Mile Jović ili Mile Žljoka kako su ga najčešće oslovljavali njegovi sugrađani. Rođen je 1934. godine u Kragujevcu u naselju Lekina bara, a muzikom je počeo da se bavi svirajući harmoniku u Abraševiću, no kako je uporedo išao i u muzičku školu, ubrzo sa harmonike prelazi na klavir, istovremeno za dodatni instrument birajući klarinet, a uporedo je naučio da svira i saksofon. No kako je muzička škola u Kragujevcu posle izvesnog vrmena zatvorena, on prelazi u Novi Sad da bi dovršio započeto školovanje, što mu 1956. godine i polazi za rukom s obzirom da je zbog stalnog angažovanja u raznim orkestrima, neke razrede i ponavljao. Po povratku iz vojske shvata da od povremenih svirki ne može da sastavi kraj sa krajem, pa počinje raditi kao nastavnik muzičkog u kragujevačkoj osnovnoj školi Moma Stanojlović.

Baš u to vreme tu školu pohađa Mirko Glišić, budući tekstopisac grupe Smak. Mirko se, kako sam kaže, dobro seća trenutka kada je Žljoka prvi put došao na čas muzičkog (iz nekog razloga prethodni nastavnik je dobio otkaz) jer bi na časove znao doneti harmoniku i zasvirati "Moravac". Mnogo godina kasnije, grupa Smak će u vreme kada je pripremala svoj album "Rock cirkus"(1980.), kao tekstopisca angažovati Marinu Tucaković, ali će se ispostaviti da nisu bili zadovoljni svim tekstovima koje im je ona ponudula. Kako bi rešili problem, pozivaju svog starog saradnika Mirka Glišića (u to vreme sa njim su već prekinuli saradnju zbog loših kritika koje su se odnosile na njegove tekstove) i on dobija zadatak da napiše tri teksta kao zamenu za te Marinine kojima nisu bili zadovoljni, što je i prihvatio. Razmišljajući šta i kako da piše, setio se svog profesora Žljoke i tako je nastao tekst ove kompozicije, danas svakako jedne od poznatijih iz repertoara grupe Smak:

U našem gradu živi

taj čovek večito mlad

znaju stari, znaju mladi

o njemu pričaću sad

Taj profesor dane gubi

vreme troši uz nas

on muziku strasno ljubi

svira klavir i bas

Hej, profesore

mi znamo šta si ludo voleo pre

džez, profesore

pokaži kako se sviralo pre

Taj profesor ljudi

nema nikoga svog

samo muziku ljubi

ona je za njega Bog

Taj profesor ljudi

često napušta čas

tad direkor ludi

psuje njega, klavir i bas

Hej, profesore

mi znamo šta si ludo voleo pre

džez, profesore

pokaži kako se sviralo pre.

Pa iako je često "tezgario" i sa narodnjacima, što su mu neki  zamerali, Mile Žljoka je oduvek propagirao džez muziku, počevši od učenika kojima je predavao, preko kolega sa kojim je svirao, a znao je i da svrati u Dom omladine u kome je grupa Smak održavala probe, pa je i njih pokušavao da "inficira" džez standardima, za šta je po njegovoj priči najviše bio zainteresovan Točak. Žljoki možda neko i može zameriti ovo ili ono, ali takvi "živopisni" likovi ponajpre završe - gde bi drugde - nego u pesmi.

(Telegraf.rs)