Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Slusao nekad, vise ne. To je bila prolazna faza.
Svi mi starimo, i idemo ka necemu. Ono necemo, al koj nas pita za sta. Ipak poslusam neke pesme, da se setim mladosti. I svaki put konstatujem, da sam matora drtina, i da imam jos dosta da gulim do penzije. I to je pitanje dal cu docekati. A gans i rosis, sviraju i dalje, to je taj stil, grmi rokenrol, veseli se masa, kad ih cujem, ponovo sam opasni dasa.
JT
Jedna od najlepših pesma 90tih, moja omiljena uz Don't cry.....