Priče o pesmama: Kameni cvet - "Najlepši miris" ili istinski biser grupe iz Smedereva

Behu nekada godine u kojima je kretivnost smatrana najvažnijim generacijskim dugom, godine u kojima je stvaralaštvo u dobroj meri počivalo na nadasve iskrenim razlozima za stih, kompoziciju, film, knjigu, pozorišnu predstavu...

U tim i takvim godinama ponuda je bila ogromna, a doći do svog izdanja nije bilo ni malo lako.

Preporučujemo

Probiti se među one najbolje još i neuporedivo teže.

Što se popularne muzike tiče, u takvoj situaciji mnogi snimci ostali su zauvek "zatrpani" u gomilama traka koje su završile u podrumima radio stanica i produkcija gramofonskih ploča.

No nije to čak ni najgore što se moglo desiti.

Najgore je što je najveći broj tih snimaka zauvek izbrisan, s obzirom da je to godinama bila praksa, ne bi li bi se na taj način kako-tako nadoknadio hronični nedostatak magnetofonskih traka.

Posebno se u brisanju snimaka "isticala" produkcija RTB-a, čime su u nepovrat otišle mnoge kompozicije manje ili više znanih autora koje su svakako nosile pečat vremena u kome su nastajale, ali time je potiran i nečiji trud, nada i želja da taj razlog za pesmu ponude drugima i time izvire iz svekolike anonimnosti kojom su bili zaogrnuti.

Takvih snimaka bilo je i kod bendova koji su spadali u prvu ligu jugoslovenskog roka, ali i kod onih koji su bili potpuno nepoznati. Kao dobar primer možemo navesti Indexe i neke njihove kompozicije koje će na svetlo dana izaći desetinama godina kasnije od njihovog nastanka i snimanja, a neke čak ni do dan danas neće biti objavljene. Dešavalo se da diskografska kuća iz nekog razloga "zaboravi" da objavi i čitave albume koji su bili potpuno završeni, a kasnije se i same trake zagube (čitaj: izbrišu) i sve padne u zaborav, a uloženi trud koji svakako nije mali, time bude potpuno uzaludan. Primera za to je podosta, možemo recimo u tom smislu navesti album beogradske grupe SOS "Prvi poziv", koji nikada nije objavljen. Interesantno je da je na tom albumu jednu pesmu kao gost otpevao Bora Đorđević, u pitanju je kompozicija "Trag" i ona je jedina i sačuvana, jer se master trakama potom gubi svaki trag. Kasnije će iz Borine  saradnje sa grupom SOS nastati Riblja Čorba.

No nekim bendovima se bar donekle posrećilo, pa uprkos tome što se nijedna njihova kompozicija nije našla na vinilu, trake su ipak sačuvane, pa su sa pojavom interneta te pesme na kraju ipak dospele do šire publike.

Upravo je na taj način sačuvan pravi biser akustičarske muzike, kompozicija "Najlepši miris", grupe Kameni cvet iz Smedereva.

Grupa je osnovana je u oktobru 1973. godine, od strane nekoliko smederevskih srednjoškolaca kako bi nastupali na javnom snimanje emisije "Veče uz radio" u svom gradu, ali i na drugim manifestacijama kao što su "Smederevska pesnička jesen" itd. Ubrzo po osnivanju počeli su da pišu sopstvene kompozicije u nadi da bi nekako mogli zainteresovati neku od izdavačkih kuća, pa su tako nastale pesme "Balada o šeširu", "San" i "Prijateljstvo". Interesantno je da je u tadašnjoj postavi bio i Slobodan Boda Ninković, danas poznati glumac koji je svirao gitaru, blok flautu, udaraljke, a takođe i pevao, a tu su još bili i Slobodan Devečarski (gitara, mandolina), Marija Kalanović (klavir, orgulje, vokal), Gorica Laković (gitara, vokal) i Nenad Dragutinović (gitara, prim).

No ipak i pored uprnog rada i truda pregovori oko bilo kakavog snimanja nisu urodili plodom sve dok u grupu nisu došli pevač Miloš Nikolić i gitarista Milan Ignjatović pa su u tom periodu kompoziciju "Najlepši miris" ("Oj devojko dušo moja"), snimili za potrebe Radio Beograda. Pesma se nažalost nikada nije našla na ploči, ali je ipak (najverovatnije pukom srećom) sačuva u arhivama, pa je sa pojavom interneta spašena od zaborava i time otpočela svoj novi život.

Ignjatović i Nikolić su kasnije osnovali grupu Miris (ime su dali upravo po pomenutoj pesmi), pa u studiju "Druga maca", Enca Lesića snimaju singl ploču sa kompozicijama "Ne razumem klinke ove"/"Desilo se", na kojima je kao gost gitaru svirao Dragan Krle Jovanović iz Generacije 5. Tu ploču je PGP RTB objavio 1981. godine. Kasnije su u studiju snimili još nekoliko kompozicija, a grupa je potrajala oko dve godine, nakon čega je prestala sa radom.

Milan Ignjatović već godinama uspešno predvodi Duo Moderato, a "Najlepši miris" je do dan-danas ostao pravi biser akustičarske muzike koji je nekom srećom otrgnut od zaborava.

(Telegraf.rs)