Omoti ploča koji su ostavili trag ili priča o "Električnim damama" Džimija Hendriksa

Već sam pisao o nekim jako zanimljivim omotima albuma iz sfere rokenrol muzike, a svakako je vrlo zanimljiva i epizoda vezana za omot duplog albuma Džimija Hendriksa - ”Electric Ladyland”.

Treći studijski album slavnog gitariste objavljen je, za razliku od prethodna dva, prvo na američkom tržištu i to 17. septembra 1968. godine. Prethodio mu je singl “All Along The Watchtower” što je obrada Dilanove kompozicije i to je njegov najuspešniji singl u SAD. Dosegao je dvadesetu poziciju top lista.

Preporučujemo

Zanimljivo je da je Hendriks 2. septembra (u sobi jednog hotela u Denveru, u ranim jutarnjim satima) napisao uputstva o tome kako bi trebao da izgleda omot njegovog sledećeg albuma. U tu svrhu želeo je koristiti fotografije Linde Luiz Istman, dakle upravo one dame koja će se kasnije udati za Pola Makartnija.

Foto: Keystone Pictures USA / Zuma Press / Profimedia

Te svoje naznake naslovio je sa - “Pismo za sobu punu ogledala”. No, uprkos njegovim sasvim jasnim uputstvima, izdavačka kuća jednostavno nije obraćala pažnju na većinu tih zahteva.

Objavljivanje albuma za britansko tržište (25. oktobar 1968.), bilo je puno komplikovanije, upravo zbog omota. U tu svrhu zakazano je snimanje sa dvadeset i jednom devojkom, a ideja je bila da one okružuju Džimija, na način koji bi sugerisao da je on Bog. Otkuda ta ideja?

Još u ranijim iskazima Džimi je voleo da naglasi kako će se naslov nekog njegovog albuma odnositi na groupie devojke:

-Ima onih koji ih jednostavno nazivaju groupies, ali ja ih više volim nazvati imenom "elekrične dame” - rekao je Džimi.

Ovde treba naglasiti da je gomila groupie devojaka Džimiju večito bila za petama. Pojavile bi se obično noću, spavale bi pred vratima hotelskih soba u kojima je odsedao i sve su imale želju da budu sa njim u krevetu.

Kada je jednom prilikom imao pauzu tokom američke turneje, Džimi je iznajmio luksuznu kuću u Los Anđelesu u kojoj je proveo mesec dana. Njegov brat Leon je tom prilikom izjavio kako su sve manekenke Los Anđelesa htele upoznati Džimija, no kako ih većina nikada ne bi ni stigla do njega, javljale su se njemu što je on obilato koristio.

Pa iako je Hendriks imao zaista puno "prijateljica" jedina sa kojim je održavao ozbiljniju vezu bila je Keti Ečingem sa kojom je, uz povremene prekide, bio gotovo tri ipo godine. Upoznali su se odmah nakon njegovog dolaska u London, 24. septembra 1966. i potom iznajmili stan u kome su živeli. Ona se kasnije udala za šofera Erika Kleptona, a 1998. objavila je knjigu "Kroz ciganske oči" u kojoj je opisala sve ono što joj se događalo šezdesetih godina, uključujući i njen život sa Hendriksom.

U svakom slučaju, ako ovo znamo mnogo je jasnije otkuda naziv albuma ”Electric Ladyland”, pa i sama ideja za takav omot.

Ipak ideja je jedno, ali kada je došao zakazani dan za snimanje fotografija koje bi se našle na omotu, Hendriks se jednostavno nije pojavio.

Nisu ga mogli pronaći, kao da je u zemlju propao.

Organizatori su se tako našli u problemu i razmišljali su šta mogu da urade i kako-tako posao privedu kraju.

Onda se neko dosetio i ponudio devojkama veću nadoknadu ako pristanu da se fotografišu nage! I tako smo dobili verziju omota albuma (Hendriksu se uopšte nije sviđala), sa golim devojkama, što je stvorilo potpunu kontroverzu.

Uopšte, oko svega se podigla silna prašina i publicitet. Mnogi prodavci ploča označili su ovo izdanje kao nepoželjno u svom katalogu, drugi su zahtevali da spolja bude neprozirna papirna kesa, neke izadavačke kuće su odbile da licencno objave album u svojim zemljama ako omot ne bude promenjen.

Na kraju se ta originalna verzija sa golišavim manekenkama pojavila samo u Velikoj Britaniji, Holandiji, Novom Zelandu i možda još u ponekoj državi, dok je u svim ostalim omot imao savim drugačiji izgled. Slično je učinila i naša izdavačka kuća PGP RTB koja je, doduše sa sedam godina zakašnjenja (u izdanju PGP RTB "Electric Ladyland" se pojavio tek 1975. god.), objavila ovaj album za jugoslovensko tržište.

Što se sadržine na samom vinilu tiče, kritike su u to vreme bile podeljene, a neki kritičari su smatrali da bi sve bilo mnogo bolje da album nije bio dvostruki, jer je sa svojih šesnaest pesama na trenutke prelazio u monotoniju.

Džimi je na sve to govorio da mu je žao što album nije trostruki (!) jer bi samo u tom slučaju mogli da kažu sve što su želeli.

Ko je bio u pravu pokazaće vreme, jer će u godinama koje će doći, ovaj album važiti za Hendriksovo remek delo.

Printskrin: YT/Greenwich Entertainment

Ipak i pored podeljenih mišljenja u trenutku objavljivanja, album se penje do prvog mesta američke Billboard liste, dok je u Britaniji dosegao petu poziciju.

Razloge za to najverovatnije možemo naći u činjenici da se u mnogim prodavnicama na ostrvu, LP jednostavno nije mogao kupiti.

I tako su se “pukotine” u sastavu Jimi Hendrix Experience, počele sve više otvarati. Jedva da će proći pola godine, a basista Noel Reding će napustiti sastav.

No ostavimo tu priču za neku drugu priliku.

Kako je izgledao album sa golišavim devojkama možete pogledati ovde.

(Telegraf.rs)